Koliko sete sam danas osetila i ljubavi i pažnje i podrške i sve zbog jednog ljudskog gesta. Ljudi su se odvikli od toga da neko želi da pomogne bez interesa, samo zato što mu je žao, što mu je stalo, što misli da taj čovek zaslužuje bolje.

Danas me je naš porodični prijatelj deda Brane, pozvao i rekao Spomenka da li možeš da mi pomogneš da prodam njivu preko interneta. Kažem da mogu, ali što? Odgovara da je dobio sudsku opomenu i da mora da izmiri dug koji mu je nepravednom presudom dosuđen, u protivnom kuća će ići na sudsku aukciju.

Deda Brane(68) je jedan dobar i fin čovek. Uvek spereman da pomogne drugima. Život ga nije mnogo mazio, penziju je dočekao na železnici, kao otpravnik vozova. Posle više od dvadeset godina braka, ’97. godine,  razveo se, iz tog braka ima dve ćerke. Bivša supruga je njemu prepustila starateljstvo nad ćerkama i otišla da radi u inostranstvo. Mlađa ćerka(39) ima Daunov sindrom i živi sa njim. Pored njih dvoje u kući je i njegova majka (89).

Za dvadeset godina, koliko je njegova bivša supruga u inostranstvu, na njihovu adresu je stiglo par paketa odeće neodgovarajuće veličine i ni jedna alimentacije. Dok su bili u braku zajedno su dogradili jedan sobičak na staroj porodičnoj kući deda Branetovih roditelja. Bivša supruga u brakorazvodnoj parnici nije potraživala nadoknadu za zajedničku „nekretninu“.

Avaj, dvadeset godina zanemarivanja i razdvojenosti nije uticalo na njenu netrpeljivost prema svojoj nekadašnjoj porodici. Pre godinu dana sudskim putem je zatražila da joj naknadno bude isplaćen njen deo kuće. Ne poznajem naše zakone, ali ovako nešto mi je potpun nelogično. Kako je moguće da sud nije raspodelio imovinu u brakorazvodnoj parnici? 

Pokušali su da se vansudski dogovore, ali njeni apetiti su bili mnogo veći od njegovih mogućnosti. Sudski procenitelji su procenili taj deo kuće na sumu koja je potpuno sumanuta i odredili mu da supruzi isplati 3.000.000 dinara! Još jednom ću ponoviti to je stara i trošna kuća u prigradskom naselju, niko od procenitelja nije bio unutra u kući, ali ih to nije sprečilo da taj sobičak procene na astronomsku sumu! Advokat je uložio žalbu, ali je ona odbijena.

Nakon presude deda Branetu su počeli da odbijaju taj iznos od penzije i to u visini 2/3 njene vrednosti. Još jedna nelogičnost za mene, ja sam mislila da rata ne može biti veća od polovine prihoda. Od tada oni jedva krpe kraj sa krajem, žive od bakine penzije, koja nije velika, i socijalne pomoći koju dobija njegova ćerka. 

On se dovija na razne načine, ide da pomaže kao zidar, majstoriše, sve zna da radi, ali njegov organizam je pre pola godine posustao. Dobio je infark. Stavili su mu jedan stent, a u međuvremenu su mu saopštili da mora na još jedan.

Njegovoj majci je svakog dana sve lošije, visok krvni pritisak je muči, deda Brane često ne spava celu noć jer majci meri pritisak, daje joj lekove i brine o njoj. A ni on nije dobro. Iscrpljen je i neraspoložen. Situacija je krajnje alarmantna!

Sada vi meni kažite, kakva majka može da uradi tako nešto? Kakva majka može da dođe iz inostranstva posle dvadeset godina i zatraži nešto što joj nekad nije trebalo, a sada joj treba po cenu da njeno rođeno dete završi na ulici, čovek koga je nekad volela oboli i cela porodica se raspadne. Nisam pomenula da se ona nakod sudskog procesa vratila da živi u inostranstvo.

Nepravda, nepravda, nepravda! Znam da zvučim kao Kalimero, ali nemam druge reči za sve ovo što se dešava ovom čoveku. Ali danas se pojavila jedna mala nada da će se desiti nešto dobro. Malo dobrog u mnogo zla. Priču o deda Branetu i oglas za prodaju njive sam postavila u FB grupu Mame novosađanke. 

Čim sam je postavila krenule su tačkice, to jedan od načina da se post „podigne“, da bi ga videlo što više ljudi. Ubrzo su pristigle i reči podrške i upiti oko same nekretnine. Mnogo ljudi se javilo i svi su bili divni. Svima sam prosledila kontakt podatke i zahvalnost od srca. Sada je sve na njima i njihovom dogovoru.

Moja prijateljica, novinarka i blogerska Aleksandra Petrovski (Alex5rovski) je napisala divan tekst o ovom događaju i postavila ga na sajt Mondo. Moja prijateljica, novinarka RTV i blogerka, Ljubica Balać (Mama na ćoše) je vest prosledila svojim kolegama. Kontaktirala sam još neke poznanike, ali je ovo dovoljno za početak.

Iznos koji će deda Brane dobiti za njivu je manji od polovine iznosa koji mora da isplati, ali on se nada da će mu sud omogućiti da ostatak nastavi da isplaćuje u ratama. Što znači da ovo nije kraj njegovih problema, to bi bilo suviše bajkovito za zemlju poput Srbije, ali je bar nešto, mala uteha i odlaganje veće nevolje... 

Mnogo je tema za razmišljanje o ovoj priči, ipak najveći utisak su svi ljudi koji su se danas javili, podelili moju objavu na svom zidu, lajkovali, šerovali, lupali tačkice.  Ljudi se još uvek javljaju, sada je već noć, plac se ne može obići. Ali nadam se da će novi dan, doneti srećan završetak ovog dela priče. Šta ćemo posle ne znam? Trenutno ne razmišljam o tome, ali dok je dobrih ljudi, naći ćemo neko rešenje.

Ako želite nekako da pomognete, pišite mi ovde na blog ili na FB stranicu Porodične žene

Hvala vam svima još jednom od srca! :*********

Drugi izvori 
http://mondo.rs/a949713/Info/Drustvo/Pomozite-deda-Brani-da-ne-ostane-na-ulici.html