PORODIČNA ŽENA: BLOGOVANJE

Приказивање постова са ознаком BLOGOVANJE. Прикажи све постове

pexel.com

Puna energije i inspirisana, došla sam kući sa juče završenog BlogOpena. Za one koji možda ne znaju šta je BlogOpen to je regionalni susret blogera, prvi put je održan 2007. i ova godina je jubilarna. Naslov vas je verovatno zaintrigirao da otvorite ovaj post, ali da li ćete dobiti željeni odgovor? Pošto ja ne pišem klikabilne naslove zbog svoje dobre reputacije, odmah ću vam odgovoriti na ovo pitanje.

Ne, u Srbiji nema velikog novca od blogovanja.

Možda vam sad nije jasno zašto sam onda sretna i zadovoljna? Zadovoljna sam zato što u Srbiji možda nema velikog novca od blogovanja, ali ima mnogo prilika da se on zaradi preko, sa, uz blogovanje, a meni je to dovoljno motivišuće i inspirativno.

Većina učesnika koju sam videla i čula je preko svog bloga uspela da postane vidljiva i da stekne dobru reputaciju. Ta reputacija i određeni stavovi i afiniteti su ih preporučili korisnicima njihovih usluga.

Neki od njih su kroz blog istakli svoju profesionalnost i ekspertizu u određenoj oblasti. Neki su zbog svoje harizme i duhovitosti uspeli da privuku veliki broj čitalaca, a to ih je kasnije dovelo u kontakt sa velikim marketinškim agencijama, koje su u njima prepoznale potencijal.

Pojedini su kroz male niše pisali o svojim interesovanjima i isto tako na mala vrata ušli kod velikih kompanija i postali vodeći u svojoj oblasti. Drugi su opet svoje iskustvo i znanje vezano za blogovanje, marketing, PR uspeli da unovče kroz organizovanje konferencija, edukacija, kurseva.

Neki blogeri su toliko autentični sa svojim stilom pisanja i surovom iskrenošću da se brendovi prosto otimaju da upravo oni budu ti koji će ih predstaviti. Iza takvih blog postova stoji lično mišljenje kome „obični“ ljudi veruju, a oni svojim stavovima to poverenje opravdavaju.

Moj savet za početnike je: "Budite drski, hrabri, proaktivni!". Upravo je to ono što je nekim blogerima otvorilo vrata u svet start-upova i omogućilo im da oni i njihovi potomci budu sigurni i obezbeđeni u budućnosti.

Pre svega, budite iskreni, jer kako je jedan od njih rekao, ako si bloger možeš biti srećan jedino ako si iskren. Mi na prvom mestu pišemo za sebe, onog trenutka kad počnemo da mislimo na to šta će publika misliti, reći, to više nije to, a publika na prvom mestu reaguje baš na tu iskrenost.

Jedino se tako možemo povezati sa drugima i kod njih izazvati empatiju. Jedino tako ih možemo navesti da nam veruju. Bez tog poverenja nema ni veze.

Najinspirativnije od svega je to što kroz blogovanje možeš doći do svog cilja ni jednog dana ne radeći, jer kako je rekao Konfučije: „Odaberi posao koji voliš i nećeš morati da radiš nijedan dan u svome životu.”.

Sa druge strane, blogovanje vas može odvesti u sasvim drugom pravcu od onog za koji ste mislili da je vaš cilj i otvoriti vam vrata potpuno novih znanja i svetova.

Za kraj samo da dodam, blogovati može svako, a uspešan bloger može biti samo onaj koji piše iskreno, predano, iz srca i stomaka. Nije lako istrajati na tom putu, pun je uspona i padova, nedostatka inspiracije, podrške, razumevanja, ali ako istrajete, sve to će biti iza vas, a iznad vas samo nebo kao granica.

Živeli mi blogeri!

P.S.:

Hvala ti Mirjana zato što si tako iskrena i pravi prijatelj!

Hvala Deda Bor što si tako duhovit i podrška!

Hvala Tanja na tvojoj mudrosti i istrajnosti da održiš ovu manifestaciju!

Hvala Jovana i Milena što ste mi bile partners in crime!

Hvala Aleksandra i Jelena na nesebičnosti i profesionalnosti!

Hvala Ljubice što imaš poverenja u mene i što te moja kamera voli!

Hvala Marko na energiji i motivaciji!

Hvala Petre na drskosti i hrabrosti koja pokreće na akciju!

Hvala Brano što si tako div(i)na i ulepšavaš ovaj svet!

Hvala Angelina na istomišljeništvu i sapatništvu!

Hvala Miloše sugrađaninu moj što si tako vedar i otvoren! :D

Hvala i svima drugima koje nisam uspela da čujem i pomenem i nadam se da se vidimo uskoro!

Spoma Avramov photography

#BlogOpen

Sve se spremam ovih dana da napišem koncept za svoj nastup na Freelance festu u organizaciji iSerbia i evo konačno da to i uradim. Oni su omladinsko udruženje građana okupljeno oko ideja inovativnosti, fokusiranja na rešenje, održivosti, saradnje i sve to kroz svoje projekte. Freelance fest je jedan od njih i ima za cilj informisanje mladih o mogućnostima koje im nudi freelancing.

Na Freelance festu nastupam sa Jovanom Perković, novinarkom, blogerkom, nesuđenom profesorkom filozofije i mojom, slučajno otkrivenom, rođakom. :) Zahvaljujući njoj i njenom angažovanju na sajtu Honorarci, priliku da učestvujem na ovom festivalu sam dobila i ja.

Imaćemo zajednički nastup u obliku intervjua 30.1. u 18.20h u Sali Amerikana, Doma omladine u Beogradu. Obe imamo iskustva u javnom nastupu, ona mnogo više od mene, ali zbog specifičnosti forme morale smo da osmislimo neke ključne teme oko kojih ćemo formirati svoju priču. Za izlaganje smo napravile Power point prezentaciju sa ključnim temama i pitanjima o kojima ćemo pričati (o tome u nekom od narednih tekstova).

I tako, dok sam ja razmišljala o našim pitanjima i odgovorima na njih, shvatla sam kolika je odgovornost govoriti pred toliko mladih ljudi i da je nabitnije od svega biti iskren sa njima kada je preduzetništvo i freelancing u pitanju. Bar bih ja volela da je neko prema meni bio iskren.

Poslednjih par godina mnogo projekata finansiranih od strane Vlade i raznih udruženja ima za cilj da podstakne mlade ljude i ljude koji ostanu bez posla, da se otisnu u preduzetništvo i freelancing, koji je takođe jedan oblik preduzetništva. Moj utisak je da mnogi od njih ulaze u sve to nedovoljno obavešteni i nepripremljeni.

Kao freelancer (slobodnjak) vi radite za nekog drugog, ali po satu, danu, projektu, a pri tome niste realno zaposleni ni za jednog poslodavca, odnosno, niste zaposleni u nekoj firmi. Freelanceri posao obično traže na on-line berzama poslova kao što su Freelancer, Elance, Odesk, Upwork ili preko nekih drugih posrednika.

Po definiciji, kao slobodnjak, nemate radno vreme (radite koliko želite, poštujete rokove i zahteve klijenta), niste vezani za kancelariju i pisaći sto, i sami sebi kreirate karijeru. Sve to zvuči sjajno, ali ima i svojih nedostataka, za koje bi trebali da znaju svi oni koji planiraju da se jednog dana otisnu tim vodama.

Veći broj ljudi koji se okrene freelancingu i preduzetništvu to uradi iz prinude. Ostane bez posla, ne može da nađe posao u nekoj firmi, porodična situacija... Način na koji donosite odluku o tome utiče na vašu motivaciju, dokazano je da ljudi koji svojom voljom postaju slobodnjaci imaju veću motivaciju za rad i lakše prevazilaze poteškoće, na koje će, zasigurno, naići.

Jedna od prvih prednosti koja se navodi je odsustvo radnog vremena. Za većinu ljudi je to super, ali lako može da postane pakao,verujte mi na reč. Bez dobre organizacije vremena imate mač sa dve oštrice. Jedna je stalno kašnjenje i probijanje rokova, a druga je utisak da stalno radite i da radite mnogo više nego neko ko je zaposlen u firmi i ima poslodavca iznad sebe.

Zato je bitno da pre upuštanja u freelancing savladate veštinu upravljanja vremenom. O svim tehnikama ove veštine ću pisati u posebnom tekstu, a za sad bih vam objasnila HITNO-BITNO ili ABC MATRICU. Ova matrica će vam pomoći u određivanju prioriteta pri odabiru zadataka i redosleda njihovog obavljanja. Koji ćete zadatak prvi uraditi zavisi od toga koliko je on HITAN i koliko je BITAN.

ABC MATRICA glasi ovako:

1. Prvo radimo one zadatke koji su nam HITNI I BITNI

2. Onda radimo zadatke koji su BITNI, ALI NISU HITNI

3. Na kraju radimo zadatke koji NISU BITNI, A NISU NI HITNI

Ako svoje dnevne obaveze rasporedite po ovoj matrici, mnogo je veća verovatnoća da ćete svoj radni dan završiti na vreme i biti zadovoljni rezultatima rada.

https://duanmarketing.wordpress.com/

Druga prednost freelancinga, koja se navodi, je da na taj način radite koliko želite. To baš i nije tačno. Radite onoliko koliko morate, kao i u nekoj firmi, samo što je ovde sva odgovornost na vama. Kako za uspehe, tako i za neuspehe. Kada ste bolesni nema otvaranja bolovanja i određenog iznosa koji i dalje leže na vaš račun, isto važi i kada vam je bolesno dete ili neko drugi od porodice.

Kada ste freelancer sami sebi uplaćujete penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje, tako da u iznos koji zaradite morate računati i to. Struja, voda, troškovi amortizacije sredstava za rad, takođe, padaju na vaš budžet. Kada vam se pokvari osnovno sredstvo za rad (u mom slučaju fotoaparat, mobilni telefon i računar) troškovi popravke i nabavke novih sredstva opet dolaze vama.

Zato se prema zarađenom novcu morate odnositi mudro. Rasporedite ga za sve ono što planirate da uradite sa njim. Troškovi firme, troškovi amortizacije, ušteđevina za periode u kojima ćete zarađivati manje. Angažujte knjigovođu, ako niste upućeni ili ne želite da se bavite sa tim. To je još jedan trošak, ali vam na duže staze može uštedeti vreme i novac.

Edukacija! Ovo nikako nemojte zaboraviti, biti slobodnjak znači da stalno morate učiti i raditi na sebi! Ako nećete vi nešto uraditi, ima ko hoće. Konkurencija je ogromna i stalno dolaze mlađi, motivisaniji, maštovitiji ljudi. Ono što je njihova mana je da još uvek ne znaju kako se „igra“ ova igra, ali zato stalno morate biti u toku sa novim trendovima i znanjima!

Ovde bih spomenula i cenu rada. Kada je budete određivali prema klijentu, imajte na umu sve ove stavke koje sam prethodno navela. Vašeg klijenta nije briga da li se vama pokvario računar, on samo želi da se posao završi u određenom roku, a to može biti veoma stresno ako nemate rezervni plan.

Kažu da je još jedna od prednosti samostalnog rada da niste vezani za kancelariju i pisaći sto. Ponekad zaista poželim da jesam. Dešava mi se da veći deo dana provedem u stanu ispred računara, što vam dođe isto kao i kancelarija. Razlika je samo u tome što ne morate izaći iz pidžame, ne morate imati urednu kosu i poslovnu toaletu.

Često pored posla koji obavljam radim još sto drugih, kućnih poslova, pravim doručak deci, spremam krevete, kuvam ručak, odvodima decu u školu, idem u nabavku...

Da se razumemo, ja sam srećna što sam bila u prilici da svoju porodicu, decu na prvom mestu, ispratim u svim njihovim potrebama, što sam bila tu za njih i što sam ih gledala kako odrastaju. Sa druge strane, jako je teško hendlovati između svih tih uloga i ostati fokusiran na svaku od njih. Neću reći da nije moguće, ali posle nekog vremena postaje frustrirajuće i imate osećaj da ništa od svega toga ne radite posvećeno i sa 100% predanosti.

Često pozavidim mužu koji ode u kancelariju i sve što on tog dana treba da uradi tamo je da radi svoj posao. Ja prosto to ne mogu, ne toliko zbog mene, već i zbog toga što vaša porodica ne doživljava takav posao kao „pravi“, njima je normalno da vas prekidaju za nešto usred rada, kada je neko od dece bolesno, naravno da ću ga ja negovati, jer muževljevo otvaranje bolovanja znači i manje „sigurnih“ prihoda...

Prednost samostalnog kreiranja karijere vas može odvesti u dva pravca: u svaštarenje i preveliku specijalizaciju. U oba slučaja imajte na umu cilj. Bez njega nema rezultata ni karijere. Zato je pre bilo kakvog započinjanja preduzetništva i freelancinga bitno da sebi postavite cilj, koji ćete „razbiti“ na više manjih ciljeva i zadataka. Tako će vam biti lakše da se motivišete.

Život kao i posao koji ćete u njemu raditi počnite doživljavati kao maraton. Bitno je da imate cilj i da budete fokusirani na njega, put do njega podelite na etape, ostavite vremena za odmor, zabavu, nagrade, prijatelje, porodicu.

Ovu sličicu sam našla na internetu i toliko je istinita da boli. Moj savet svima vama koji se tako osećate i koji tek treba da započnete freelance karijeru je da se prema tom poslu odnosite u potpunosti kao prema svakom drugom poslu u firmi.

pixabay.com

Ustalite vreme rada, početak i kraj. Ostavite sebi pauzu za doručak/ručak/predah, nemojte jesti iznad računara dok radite. Odaberite kutak u kome ćete raditi i držite ga uredno i pregledno. Ne morate oblačiti baš odelo i štikle, ali se pristojno obucite u neku casual varijantu za slučaj da imate Skyp razgovor sa klijentom ili poslodavcem. Higijena, takođe, trudite se da vam kosa i nokti budu uredni kao za svakodnevnu komunikaciju sa ljudima. Naučite svoju porodicu i prijatelje da vas ne uznemiravaju dok radite. Izlazite svakodnevno napolje iz stana, prošetajte, pozovite prijatelje da razmenite razmišljanja sa njima.

Kada ste sa porodicom ne mislite na posao i obrnuto. Nije lako, ali nije ni neizvodljivo. Za sve je potrebno vreme i trud, ali je vredno toga. Osećaj koji imaju ljudi koji samostalno dolaze do svog posla, zarade i uspeha je fantastičan. Većina freelancera i preduzetnika se ne bi menjala sa ljudima koji rade u firmi. Onaj ko jednom oseti slobodu samostalnog donošenja odluka, izbora i ličnog uspeha, nikad više ne poželi nešto drugo.

Svi ste dobrodošli na Freelance fest! :)

Za sva dodatna pitanja i podpitanja stojim na raspolaganju. :)

Dodatak: Na Freelance festu je bilo sjajno, prezadovoljne smo i Jovana i ja, a OVDE možete pročitati njen utisak nakon svega. :)

Spoma Avramov Photography

Nije ovo prvi put, a sigurno ni poslednji da se tekstovi koje neko napiše na svom blogu/sajtu nađu na tuđem. Ne bi to bilo toliko strašno da te neko lepo pita, zamoli za preuzimanje. Još manje bi bilo strašno da ponudi povećanje prometa na tvom blogu/sajtu tako što će linkovati tekst. Najbolje bi bilo da ti neko ponudi honorar za to što si uradio, uložio vreme, trud, energiju.

Najgore od svega je što to traje i što su poznati portali postali toliko beskrupulozni i bezobrazni da bez ikakvog pitanja kradu blogerske tekstove, nepotpisane ih postavljaju na svoje sajtove sa kojih ih drugi manji sajtovi i portali šeruju i kao izvor zajedno sa linkom navode upravo njih! A izvor nema nikakve koristi od toga.

Da li to znači da smo mi jadni, bedni, beznačajni, da treba du budemo sreći što je neki sajt iza koga stoji politika ili neki drugi iza koga stoji izdavački mogul toliko jaki i iznad zakona da bez i trunke skrupula mogu da kradu tuđe tekstove, a ovi manji portalčići, jadničci će da ih potpisuju ispod ukradenog materijala?

Meni se upravo to desilo. Pronašla sam svoj autorski tekst, za koji sam uredno plaćena, na četiri sajta. Dva od njih su veliki portali (zvaćemo ih glavonje), a druga dva (zvaćemo ih potrčko) su skinula vest sa jednog od njih i uredno ga linkovala za jedan od ta dva sajta (valjda od straha da ih ne kazne zbog preuzimanja!).

Niko nije kontaktirao ni mene ni sajt za koji je tekst napisan. Na jednom od glavonja sam potpisna, obe glavonje su napisale ime sajta sa koga je tekst originalno preuzet, ali toliko sitno, da ja, koja sam ga sa namerom tražila, nisam mogla par minuta da ga pronađem. Potrčci su kao izvor potpisali jednog od glavonja kao izvor.

Za one koji se ne bave blogovanje i on-line marketingom, sav promet koji bi trebao da ide na izvorni sajt odlazi na glavonjin sajt, što sa pretraživača, što sa društvenih mreža, što sa potrčkovog sajta. Ako vas neko linkuje broj veza koje imate sa drugim sajtovima, takođe podiže vaš rejting na pretraživačima. U ovom slučaju i to izostaje za vaš blog/sajt, a korist opet ima samo glavonja jer je on linkovan od strane potrčka.

Šta glavonja ima od toga?

Ima besplatan sadržaj za male pare, dobru statistiku i mnogo sponzora i oglašivača.

Šta glavonja ne radi?

Ne plaća blogeru po tekstu, već „novinara kopivrajtera“ (kopivrajting počinje da dobija potpuno drugo značenje u ovom slučaju) koji na dnevnom nivou skida više tekstova nego što prosečan bloger može da napiše i postavlja ih na firmin portal za minimalac.

Sve vam je jasno. Kao dan.

Svašta sam pročitala danas, razne uvrede na račun blogera, najgora je bila: „ako ti smeta krađa, piši dnevnik u svesku!“. Dno, dna... Što je najgore to je napisala novinarka, bivši radnik jednog od tih portala.

Blog je specifična pisana forma, u najvećem broju slučajeva pisana iz ličnog, privatnog, jedinstvenog ugla. Ako vam se dopada kako ta osoba razmišlja i piše, kontaktirajte je, ponudite joj saradnju, dogovorite se. Ali ne, vi to nećete, ne želite, lakše vam je i jeftinije da zaposlite diletanta koji će kopirati 10 tuđih tekstova, nego da platite 10 blogera koji će vam pisati po jedan tekst!

O cenama oglasnog prostora tih portala neću ni da pišem, samo ću vam reći da su cene DRAKONSKE! Ko li to plaća da mi je znati? Od toga se, verovatno, uredno plaća par jadničaka, koji po pravilu budu glavni okrivljeni kada ih uhvatite u krađi autorskog teksta. Sve pod opravdanjem da je „kolega nov i da još nije obučen“!

Koga vi to zamajavate?

Više puta je istaknuta reputacija tih portala i tradicija istih. Zar je moguće da posle toliko vremena, koliko radite, vi zapošljavate ljude i bez obuke ih postavljate da vam kaljaju obraz i reputaciju? Ako je tako i treba da vam se dešava sve ovo! Ako nije, onda nam je svima jasno da se radi o klasičnom primeru instruisane krađe i prebacivanja odgovornosti na podređenog.

Uvek iste priče i izgovori, najlakše je izviniti se. To je jedino što su portali u Srbiji naučili. Ako te uhvate, izvini se, ponudi (ovim redosledom) potpisivanje, link, materijalnu nadoknadu (što je najređe i samo pod uslovom da je oštećeni dobro obavešten i zapreti tužbom). Čak ni tada neki portali ne žele da prihvate krivicu, već se nadaju da će se izvući.

Razne epitete su nam lepili, od toga da smo hejteri, da smo zavidni, da smo lenji jer pišemo kada nam se piše, da smo dokone domaćice, nepismeni i neobavešteni...

Da ja vama nešto kažem, većina nas je veoma obrazovana (pri tome ne mislim samo na diplomu), načitana, upućena i obaveštena. Svestrani smo, pratimo savremene trendove, tehnologiju, on-line marketing, trgovinu, PR, promociju, medije. Društveni smo, kulturni i predusretljivi. Prilično jedinstveni i mislim da to najviše iritira one koji bi hteli 'leba bez motike.

Jedina „mana“ većine nas je što nismo sistemski ljudi, što nećemo da se utopimo u većinu, što imamo svoje mišljenje, što nam je draži taj naš hleb blogerski nasušni, nego te vaše pogače sa pelinom. Što nećemo nekog glupandera iznad nas da nas ubija u mozak za 20.000, a da se on bahati sa rezultatima našeg rada, već nam je draže naših samostalno zarađenih 20.000.

Velike su k’o kuća kada samostalno dođeš do njih!

Za kraj, slatki su vam ti naši tekstovi kao ono grožđe iz basne, svesni smo mi toga, džaba se pravite da su kiseli i skupljate usta kad vas uhvatimo dok ga jedete! :D

Spoma Avramov Photography

Ceo dan želim da sednem za komp i napišem nešto kao zaključak za ovu 2016. koja me ni najmanje nije mazila, ali nekako ne stižem. Upravo je i cela ova godina bila takva, ništa nisam stizala i svugde sam kasnila. Osećaj ubrzavanja vremena je bio nenormalan!

Ipak, pored svega moram da se pohvalim i uspesima koji su me pratili ove godine.

Na prvom mestu moja deca su bila zdrava i završila su školu sa odličnim uspehom, ćerka je položila za narandžasti pojas u aikidou, a sin je promenio fudbalski klub i uspešno se uklopio u standardnu postavku.

Posle manjih zdravstvenih tegoba i ja i žmu smo živi i zdravi, a po koji sitni kvar ide u prilog godini proizvodnje. Jedna od novogodišnjih poslanica je manje nerviranja, više rekreacije. Rekreacija svih vrsta! ;)

Sredinom godine sam konačno prelomila i odlučila da se u buduće profesionalno bavim fotografijom i ta odluka i žar u vezi sa njom i dalje gore istim plamom. Započete projekte na stock sajtovima nastavljam u narednoj godini, a planove sam već napravila.

Pred kraj leta sam bila sam grupom blogera i instagramera u Boru, a malo posle i u Vrnjačkoj Banji. Divno iskustvo i mnogo novih prijatelja su me ponovo podstakli da se ozbiljnije pozabavim svojim blogom i njegovo sudbinom u budućnosti. Elem, radim redovno na blogu i čuće se. Uskoro. :)

Kao šlag na torti, u novembru, dolazi ponuda za saradnju sa jednim sajtom. Tačnije, ponuda za radno mesto editora sajta Trudnoca.com. Sa oduševljenjem sam prihvatila novi izazov i sada vam je konačno jasno da nisam trudna, već da su tekstovi koje vidite na mom FB profilu poslovni! ;)

Ove godine sam učila kao nikad do sada, mislim da sam posle završenog fakulteta, do sada, učeći, završila još jedan! I drago mi je zbog toga, volim da učim i osećam se živa dok imam nešto novo da naučim.

Spoma Avramov Photography

Sve što želim za ovu Novu godinu je da se zahvalim i poželim da se i naredna nastavi u ovom duhu.

Zahvaljujem se svim divnim ljudima koji su bili, došli i ostali u mom životu. Hvala na svim prilikama i podršci koju sam dobila, hvala na zdravlju koje me služi, hvala na porodici koja je sa mnom, hvala na pouzdanim i vernim prijateljima koje imam, hvala na strasti koja me ne napušta, hvala na inspiraciji koja me vodi, hvala svima koji ovo pročitaju, a ne znam ih.

Hvala životu što je tako strašan i lep. Hvala...

Srećna vam 2017. i neka Vam sve bude potaman! <3 <3 <3

Пријавите се на: Постови ( Atom )

PORODIČNA ŽENA

featured

Ima li para od blogovanja?

Kako je biti mama freelancer?

Kako je blogersko slatko grožđe postalo kiselo

All I want for New Year…

Blogerska i twitter zajednice, stižem ti u zagrljaj!

O meni

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava

PORODIČNA ŽENA

featured

Ima li para od blogovanja?

Kako je biti mama freelancer?

Kako je blogersko slatko grožđe postalo kiselo

All I want for New Year…

Blogerska i twitter zajednice, stižem ti u zagrljaj!

O meni

ŽELITE DA ME ANGAŽUJETE?

Čuvari uspomena

Instagram

NAJČITANIJE

MOJA PISANIJA

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava