PORODIČNA ŽENA

Prethodna godina je bila godina ženskog preduzetništva, u to ime želela sam da na neki način dam svoj doprinos i pomognem ženama da sagledaju svoje potencijale, razmotre svoje planove, prisete se svojih davnašnjih želja i hrabro se otisnu u samostalnost, preduzimljivost i avanturu preduzetništva. Otuda i ova, nova biznis rubrika, na mom blogu, koju sam nazvala „Preduzmi nešto!“.

U njoj će gosti biti žene, preduzetnice, frilenserke, blogerke, sve one koje inspirišu ljude oko sebe, ali se i same bore sa svakodnevnim poteškoćama i znaju da posavetuju one koji su na početku.

Milena Kostić je još jedna moja draga prijateljica, upoznale smo se preko društvenih mreža i više puta mi je ukazala poverenje tako što sam fotografijama ovekovečila njoj i njenoj porodici bitne trenutke. Naše poznanstvo smo prenele i u stvarni svet. Drago mi je da sam u njoj stekla još jednu prijateljicu, jer to samo opovrgava onu izreku da je sa godinama koje prolaze prijatelja sve manje. J

Ona je mama četvoro dece, a uskoro i petog! Supruga jednog Aleksandra, nesvršeni apsolvent medicine (ali ja verujem u nju!), svršeni inženjer menadžmenta, vršnjačka savetnica za dojenje i blogerka na blogu Mama iz magareće klupe.

Često je pitam odakle ti toliko energije i snage da postižeš sve to? Divim joj se zbog svega toga i drago mi je da me je pustila da zavirim bar malo u njen svet. :)

Reci mi ukratko ko si ti?

Moje ime je Milena i autor sam bloga Mama iz magareće klupe. Reč „mama“ se provlači često tokom dana, i to ne samo zbog naziva bloga, već i što me četiri male persone tako (stalno) zovu. Verujem u pravdu, u iskrenost, u trud, u humanost. Angažovana sam u Udruženju Roditelj i Udruženju Mame Novosađanke. Vršnjačka sam savetnica za dojenje i na taj način pružam podršku i edukujem trudnice i mame o dojenju. Tipični sam blizanac – zavisnik sam od gedžeta i društvenih mreža. Ne bih preživela 48 sati bez mobilnog telefona. Ili koka kole. Obožavam da čitam knjige i pasionirano ih sakupljam od najmanjih nogu. Još uvek treperim kad čitam Hari Potera. Horoskop čitam pa usvajam sve što ide na „moju vodenicu“ a drugo otpišem kao glupost. Udata sam za osobu s kojom sam išla u gimnaziju, a tada nismo ni 10 rečenica razmenili. I iako možda posle svega ovoga pobrojanog se to ne vidi, introvertna sam osoba kojoj treba njenih 10 minuta da napuni baterije tokom dana.

Šta si želela u detinjstvu da budeš kada odrasteš?

Kad sam bila mala, moj najveći uzor bio je moj deda. Deda je bio nastavnik matematike, meni matematika bila ljubav (što nekako obično nikome nije). I tako, jedan plus jedan, želela sam isto to da budem i ja. Čak sam i upis u gimnaziju odradila sa predubeđenjem da sve čime ću se posle baviti je matematika.

Tokom gimnazije postala sam svesna da – ne znam šta dalje. Gimnazija koju sam pohađala je opšteg smera, što znači da su podjednako zastupljeni i prirodnjački i društveni predmeti. Što te vremenom dovede još u veći rebus, šta dalje. Do kraja se iskristalisalo da ću raditi na tome da budem doktorka. Tome je najviše kumovala humanistička crta koju to zanimanje nosi.

Šta se od toga ostvarilo i šta sada misliš o tome?

Od svega, upisala sam Medicinski fakultet i dogurala do statusa apsolventa i jednocifrenog broja ispita. To je i dalje moja ljubav, i posle ovoliko godina. Iako čujemo, čitamo i vidimo razne primere, ta profesija je po meni ona prava. Dokumenta su mi i dalje tamo, jer povlačenje doživljavam kao lični neuspeh i (još uvek) ne znam kako da se izborim sa tim.

A šta se nije ostvarilo i kako bi tvoj život izgledao sada da jeste?

Svesna sam svih mana i toga gde sam pokekla. Prvo, u prirodi mi je da sam teški perfekcionista. A, iako verujem većina zamišlja da smo mi teški organizatori ili tako nešto, mi smo ustvari ti koji – odustajemo. Jednostavno, strah od toga „da nije dovoljno dobro“ te blokira. I tako počneš da preskačeš rokove, ne izlaziš na ispite. A svaki sledeći put je sve teži jer si sebi „dokazala“ da nisi dovoljno dobra. I tako se vrtiš u krug.

Drugo, verujem da nisam bila dovoljno „frustrirana“. Rano sam započela život van roditeljskog gnezda i tu je sve nekako krenulo nizbrdo. (Bar da sam to sve iskoristila i putovala, izlazila, lumpovala, već sam radila – ništa.) Brže su završavale osobe koje su bile motivisane manjkom slobode, bilo prostorne (da se odvoje od roditelja) bilo finansijske.

Da jesam sve to odradila kako treba :) sada bih bila neka opaka dijagnostičarka koja radi u Hitnoj, gde adrenalin kulja venama 100 na sat. Da li bih imala toliko dece, ne znam. Poznavajući sebe, volela bih da kažem da bi. Ali treba biti realan i reći da verovatnije ne bi (jer ovde bi vreme bilo ograničavajući faktor).

I dalje bi mi falio san, kao i sada. Eto, to bi bila konstanta.

Šta bi mi odgovorila kad bih te sad pitala: „Šta ćeš biti kada odrasteš?“?

Kao što rekoh gore, verovatno bih opet rekla da bi bila doktorka. Teško puštam neke stvari. Možda bih se samo preorjentisala na rad van ustanova (bavila se dojenjem kao IBCLC) ili se bavila nekom edukacijom vezanom za zdravstvo.

Šta je za tebe život?

Hm, zbog ovakvog pitanja nastade filozofija, pa teško da imam pravi odgovor. Odgovor se pomalo menja kako prolaze godine. Život je šansa za samounapređenjem, za izazovima da se ide dalje. Svaka greška nije razlog da se kuka, već uvek postoji sigurno nešto što može ili jeste pozitivno u svemu tome. Mene muž zavitlava uvek za ovo što ću sada reći – ali život je kratak da bi nam čaša bila poluprazna. Jednostavno, nije vredno toga. Potrebno je napraviti svoju sigurnu bazu (da l' je to vaša porodica, partner, deca, posao, kako kome) i svet dalje plesti oko toga. Za mene to jeste moj muž i moja deca, iako možda nekome zvuči trivijalno. Al' ustvari kad spoznaš tako nešto (priznaš sebi, bez obzira što je to možda i meni bilo trivijalno) možeš da budeš motivisan da stvaraš i delaš. Jer znaš da imaš sa nekim sve to da podeliš.

Hvala ti mnogo na prilici da te bolje upoznam :) <3

CONVERSATION

Постави коментар

"Jednom godišnje posetite mesto na kome nikada do tada niste bili."
Dalaj Lama

Kad bih se vodila ovom Dalaj Laminom mišlju, ja sam svoje za ovu godinu obavila (ne daj bože! :)), tako što sam ovog vikenda po prvi put bila u Temišvaru i Rumuniji, uopšte. Jeste da nam je blizu, ali sticajem okolnosti, do sada ga nisam upoznala.

Pre samog puta pokušala sam da se informišem o njem tako što ću pročitati tekstove travel blogera o ovom gradu i na moje veliko čuđenje našla sam samo tri takva teksta!(prvi, drugi, treći) Da li se ljudi češće odlučuju za neka zvučnija i egzotičnija mesta? Ne znam, u svakom slučaju, ono što sam ja videla vredi posetiti i osetiti.

Da krenem od početka, putovala sam sa ćerkom, tako da je sve opisano u tekstu bez problema moguće obići, u dahu, sa detetom od 10 godina (važno za roditelje!). Iz Novog Sada smo pošli u 7h i putovali preko Zrenjanina i Srpske Crnje.

Organizator ovog našeg jednodnevnog putovanja je bila Agencija Putokaz021 iz Novog Sada, a vođa puta i naš vodič, Srđan Bošković, dipolomirani istoričar. Dok smo putovali Srđan je za skoro svako mesto kroz koje smo prošli imao po neku priču ili anegdotu, što nas je zabavilo i još više nam skratilo ovaj ne baš dug put.

Temišvar ili rumunski Timisoara (mađ. Temesvar, nem. Temeschburg/Temesvar) je dobio ime po reci Tamiš koja je nekada zajedno sa rekom Begej prolazila kroz njega. Najveći je grad Banata i sedište je Županije Tamiš. Temišvar ima nešto malo više od 400.000 stanovnika i četvrti je po veličini grad u Rumuniji. Temišvar je i najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji i sedište je Eparhije Temišvarske srpske pravoslavne crkve, kao i Saveza Srba u Rumuniji.

Nazivaju ga i „Malim Bečom“ jer je grad dugo bio pod Habzburgovcima i zbog toga svojom arhitekturom i ambijentom podseća na stari deo Beča. Interesantno je da je Temišvar bio prvi grad u Evropi koji je imao tramvaje na konjski pogon i drugi grad koji je dobio ulično osvetljenje 1889., odmah posle New York-a! I danas možete videti mnogo tramvaja i trolejbusa koji saobraćaju po celom gradu.

Rumunska nacionalna valuta je Lej (RON) i novačanice su plastificirane tako da se ne mogu izgužvati (verujte mi na reč, probala :)). U menjačnici možete dobiti za 1EUR, 4,62RON-a (Lej).

U Temišvar smo stigli ok 10h, ali bi put trajao i kraće da nije bilo zadržavanja na granici. Naš autobus je parkiran pored Julius tržnog centra (Iulius mall) i odatle smo laganom šetnjom krenuli ka centru grada. To je odlična pozicija za ostavljanje vozila, jer ako odlučite da šopingujete, to možete učiniti na kraju svog obilaska, u povratku do auta/autobusa.

Malo upozorenje! Ostavite bar 3-4 sata za obilazak, jer je Julius zaista ogroman i prilično komplikovan za snalaženje, ako ste u njemu prvi put. :)

Na prvi pogled, periferija Temišvara sa svojom soc-realističkom arhitekturom liči na većinu gradova Istočne Evrope, blokovi visokih sivih zgrada od betona u kombinaciji sa novim oblakoderima . Taj utisak je još više pojačalo oblačno i hladno vreme, ali mi smo se naoružali dobrim raspoloženjem i toplom odećom.

Do centra grada nam je bilo potrebno 10-15 minuta laganog hoda. Prvo na šta nailazite kada se počnete približavati centru grada su uske uličice sa pomalo oronulim zgradama. Od jednom pred vama puca pogled na ogroman i impozantan Trg ujedinjenja sa prelepim, restauriranim baroknim građevinama!

To jedan je od starijih trgova u Temišvaru, a značajan je po tome što se na jednoj njegovoj strani nalazi Srpska saborna crkva Svetog Đorđa, a preko puta Rimokatolička crkva posvećena istom svetitelju. Pored Srpske saborne crkve nalazi se Vladičanski dvor.

Rimokatolička crkva je specifična po tome što joj nedostaje središnja kupola, razlog je što u vreme njene izgradnje ni jedna građevina nije smela da bude viša od zidina tvrđave, unutar koje se crkva nalazila. Postoji podatak da nigde ne postoji mesto gde su pravoslavna i katolička crkva bliže jedna drugoj.

Srpska saborna crkva je sagrađena 1748. Crkva je nakada bila škola, a njen najpoznatiji đak je bio Miloš Crnjanski. U blizini crkve i danas postoji srpska gimnazija, ali se broj đaka s godinama smanjuje. Unutar crkve se nalazi predivan ikonostas u zlatnoj boji, koji su napravili Konstantin Danilo i majstor Mihailo Janić iz Arada.

Centralnim delom trga dominira takozvani Stub kuge, odnosno Statua Svetog trojstva. Ovaj spomenik je podignut u znak zahvalnosti za izbavljenje od ove pošasti, a nešto slično se može videti na još nekim mestima širom bivše Austrougarske. Trg okružuje mnoštvo kuća, odnosno palata nekadašnjih bogataša. Njihove raznobojne uređene fasade svojim izgledom oslikavaju bogataška zdanja 18. i 19. veka.

Opet prolazimo uskim uličicama i sledeći trg na koji nailazimo je nešto manji i zove se Trg slobode. On se nalazi između Trga ujedinjenja i Trga pobede. Ovde ćete biti u prilici da vidite zgradu muzičke i pozorišne akademije, Gradsku kuću, kao i nekoliko zgrada vojne uprave. Na trgu se takođe nalazi i bista Decebala, poslednjeg kralja Dakije, koji se od 19. veka u Rumuniji slavi kao nacionalni junak i borac za slobodu i nezavisnost. Trg se nekada zvao i Trg Parade zbog mnogobrojnih vojnih građevina koje su se nalazile baš ovde. Na ovom trgu su se okupljali građani Rumunije koji su srušili režim Nikolae Čaušeskua.

Na sredini trga nalazi se spomenik Devici Mariji sa krunom od zvezda i ljiljanom u ruci i scenama iz života Jovana Nepomučkog . Trgom dominiraju još Stara gradska opština, prepoznatljiva po crvenoj fasadi i Komandantov dom.

Nastavili smo svoju šetnju kroz uske, simpatične uličice i izašli na najveći trg u Temišvaru, Trg pobede. Ovaj trg predstavlja najuži centar grada, mesto je sastajanja, mnogih dešavanja u gradu, uskršnjih, božićnih proslava, vašara. Čini ga duguljasti popločani plato, sa mnogim baštama, kafićima, zelenilom, fontanom.

Oštećenja nastal priliko svrgavanja Nikolaea Čaušeskua

Na jednom kraju trga je zgrada Opere ili Palata kulture, koja je ujedno Rumunsko, Mađarsko i Nemačko nacionalno pozorište. Pored ove zgrade se nalazi čuveni Hotel Timisoara, najveći i najluksuzniji u Temišvaru.

Na drugom kraju je zgrada Rumunske saborne crkve. Ovo zdanje je definitivno i zaštitni znak Temišvara, nezaobilazno je na fotografijama turista, a takođe je i na mnogim suvenirima iz Temišvara. To je ujedno i najviša građevina u Temišvaru sa visinom centralnog tornja od 90 m, a pored glavnog, karakteriše je još deset nižih tornjeva. Zanimljivog je spoljašnjeg izgleda, jedinstvenog arhitektonskog stila, pa na neki način liči i na dvorac, za šta je zaslužna mešavina neovizantijskog i moldavskog stila crkvene gradnje.

Pošto je bila nedelja, zatekli smo se u vreme jutarnjeg bogosluženja. Iskoristile smo priliku i ušle unutra, crkva je ogromna, prostrana, sa visokim svodovima i mračna, tako da fotografije ni upola ne mogu da dočaraju njenu lepotu i raskoš.

Nikako ne smem zaboraviti statuu vučice sa Romulom i Remom koja se nalazi negde na pola puta između zgrade Opere i Rumunske saborne crkve, kao ni reprezentativna zdanja secesije, sagrađena između 1910. i 1914. godine. Ovu statuu je 1926. godine Temišvar dobio na poklon od Rima, po kopiji identične bronzane statue iz 5. veka pre nove ere. Rumuni su bili pod Rimljanima 160 godina, ali im je čak i sada, 1700 godina kasnije, jako bitno da istaknu svoje veze sa ovim velikim osvajačima. :)

Nedaleko od Rumunske saborne crkve nalazi se šetalište pored reke Begej, a uz njega se nalazi i Centralni park koji je ovaj put bio zatvoren zbog prolećnog sređivanja.

Za ljubitelje kulture, šetnji i obilazaka će sigurno biti zanimljiv i Muzej Banata i Palata Lloyd koji se nalaze na Trgu pobede, Tvrđava bastion u neposrednoj blizini, Park ruža.

U Temišvaru su odavno počele pripreme za Uskrs, tako da su izlozi i ulice okićene cvećem i zekama. Ovaj grad još nazivaju gradom cveća, parkova i festivala. Godišnje se održi oko 40 festivala u Temišvaru!

Nakon ove naporne šetnje, ćerka i ja smo odlučile da poslušamo našeg vodiča Srđana i pronađemo restoran/pivnicu Bere Timisoreana u kojoj se služi Temišvarsko pivo. Temišvarsko pivo ima tradiciju dugu 300 godina, a ovaj restoran se nalazi u sklopu fabrike, tako da je pivo uvek hladno i sveže. :)

Unapred smo odlučile da jedemo neko od tradicionalnih rumunskih jela i nismo se pokajale. Rumunska kuhinja je vrlo slična našoj, ali interesantna zbog raznih uticaja koji su ostavili traga u njoj.

Ćerka je uzela sarmice , koje samo podsećaju na naše sarme, kupus je jedva kiseo, punjenje je poput našeg - riža sa mesom, od gore su prelivene neutralnom pavlakom i posute mirođijom. Kao prilog je išla pržena slanina i palenta, koju Rumuni još zovu i mamaljuga i jedu je veoma često kao prilog.

Moje jelo je podsećalo na naš sataraš, dinstano povrće, sa pilećim i svinjskim mesom isečenim na kockice, takođe, preliveno neutralnom pavlakom i posuto peršunom, a kao prilog palenta. Uz obrok smo dobili kuver (dva uštipka od hlebnog testa), a ukusan ručak smo zalile: ja – točenim Temišvarskim pivom, a ćerka sokićem. Ceo ručak nas je koštao malo manje od 12 eura (55RON). Cena 0,5l točenog piva je 7RON (oko 220,00 dinara).

U samoj pivnici je veoma prijatno, prostor je ogroman, a u toku leta ima veliku baštu. Ceo ambijent podseća na katakombe i sve je obloženo ciglom. Svaka preporuka za ručak i predah. Radi lakšeg snalaženja reći ću vam da se restoran nalazi naspram hotela Continental, a u blizini Cvetnog sata.

U povratku, ka tržnom centru svratile smo do Nove sinagoge, koja je izgrađena krajem 19.v. na mestu stare i predstavlja jednu od najlepših građevina u Temišvaru. Pojele smo divan kolač, koji oko kamere nije uspelo da zabeleži i već prilično umorne lagano krenule ka Julius molu.

Julius mol zahteva post za sebe, ali bih ga ja ovaj put preskočila. Reći ću vam samo da je ogroman (60.000m2). Ima tri sprata i bezbroj prodavnica poznatih brendova (tačnije 300 njih), ogromnu samoposlugu, igraonicu za decu, a na trećem spratu se nalazi bar 20 restorana po principu fast food-a ili gotovih jela. Cinema city i još mnogo toga. Cene su umerene i pristupačne, u rangu sa cenama kod nas. Za ljubitelje kafe moram pomenuti Starbucks. Ispred se nalazi ogroman parking i trenutno se gradi još jedan objekat pored njega.

Iz nas je ostalo jedno prelepo iskustvo, dobar provod i prijatan put. Za Novi Sad smo krenuli u 18h, ali smo zbog zadržavanja na granici kući stigli u 22h. Jedva čekam da se vratim u Temišvar i Rumuniju uopšte, jer sam videla da ova pomalo nepravedno zapostavljena Evropska zemlja i te kako ima šta da ponudi putnicima iz celog sveta. :)

Zahvaljujemo se sponzoru teksta i organizatoru putovanja Agenciji „Putokaz021“ iz Novog Sada. (http://www.putokaz021.rs/)

Fotografije: Spoma Avramov
Sva prava zadržana!

Još jedan lep tekst o Temišvaru :)

CONVERSATION

Постави коментар

Пријавите се на: Постови ( Atom )

PORODIČNA ŽENA

Preduzmi nešto! Gost- Milena Kostić

CONVERSATION

Постави коментар

Od Malog Beča do Temišvara

CONVERSATION

Постави коментар

O meni

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava

PORODIČNA ŽENA

Preduzmi nešto! Gost- Milena Kostić

CONVERSATION

2 komentara:

Постави коментар

Od Malog Beča do Temišvara

CONVERSATION

2 komentara:

Постави коментар

O meni

ŽELITE DA ME ANGAŽUJETE?

Čuvari uspomena

Instagram

NAJČITANIJE

MOJA PISANIJA

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava