Cena roditeljstva
 |
| Spoma Avramov Photography |
Pre
neki dan pročitam komentar na FB profilu svoje poznanice, koja se izvinjava ako
nas zatrpava slikama svog malog sina. To joj je prvo dete, ona fina, mlada,
obrazovana i ambiciozna žena, a dete slatko, napredno i srećno. Što je
najvažnije! Moj prvi impuls je bio da je pitam ko su ti ljudi zbog kojih je
stekla taj utisak? Ipak, samo sam je podržala u dosadašnjem ponašanju, zato što ne
vidim ništa loše u tome.
Ali priča
mi nije dala mira ni sledeći dan i počela sam da razmišljam zašto se tako
osećam? Roditelj sam osam i po godina i još se dobro sećam perioda kada sam
bila samo svoja i kada su sve moje brige bile vezane samo za moje potrebe. Svi
roditelji, povremeno, sa setom, pomisle na to vreme, ali ni jedan i to vam
potpisujem, ne bi menjao ono što ima za taj život.
Neki
će se sad osetiti uvređeni ili će se zapitati kao ja na početku teksta, ali to
je prosto tako. Svaka nova životna faza je ireverzibilna i treba je kao takvu
prihvatiti. Ono što ne treba raditi je osuđivanje onih koji su u fazi koja je
iza ili onih koji su u fazi ispred vas.
Ko
kaže da ja povremeno ne zavidim ženama sa ravnim stomacima, isfeniranim kosama
i manikiranim rukama? Ko kaže da bračni parovi sa decom povremeno ne zavide parovima
bez dece na slobodnom vremenu, vikend putovanjima i romantičnim večerama?
Da, zavidimo vam, ali se ne bi menjali! :)
Da, zavidimo vam, ali se ne bi menjali! :)
Ja
volim svoja letovanja sa decom, u istom mestu, tri godine zaredom, u
studio-apartmanu gde svakodnevno spremam obroke i čistim.
Ja volim svoje porodične večeri, ušuškana ispod ćebeta sa čajem i pitom od jabuka, dok gledam dugometražne crtaće.
Ja znam da cenim svoj izlazak sa mužem svake prestupne godine i da uživam u svakom zalogaju i gutljaju na miru progutanom.
Ja znam da se radujem druženju sa prijateljima, čak i kada nam deca urlaju pored uha, itd.
Ja volim svoje porodične večeri, ušuškana ispod ćebeta sa čajem i pitom od jabuka, dok gledam dugometražne crtaće.
Ja znam da cenim svoj izlazak sa mužem svake prestupne godine i da uživam u svakom zalogaju i gutljaju na miru progutanom.
Ja znam da se radujem druženju sa prijateljima, čak i kada nam deca urlaju pored uha, itd.
Ja
znam sve to, zato što sam naučila, zato što me niko nije pitao da li hoću i
mogu. Sama sam tako izabrala. Ali nikada neću dopustiti da se zbog nekoga
osećam manje vrednom zato što sam roditelj, neću dozvoliti da me snobovski i
nadmeni odnos FB „prijatelja“ natera da razmišljam šta bi oni više voleli da
vide na mom Zidu. Ako im se ne dopada ono što vide postoji više načina da to
izbegnu.
Od
svega se može pobeći, ali od sebe samog nikada. Ne morate vi gledati moju decu,
moja letovanja, druženja i interesovanja, ali se ponekad zapitajte zašto vam to
smeta?
I onako, drugarski, iskreno, odgovorite bar sebi samima.
Biće vam lakše, verujte...
I onako, drugarski, iskreno, odgovorite bar sebi samima.
Biće vam lakše, verujte...
8 komentara:
Постави коментар