PORODIČNA ŽENA

Za sve one koji fotografisanje i slikanje mešaju, objašnjenje za znake navoda u naslovu, slikari slikaju slike, fotografi fotografišu fotografije. Nakon ovog malog edukatinog, uvodnog dela da pređem na odgovor na pitanje iz naslova. J



Više mojih radova možete pogledati na FB strani Spoma Avramov i na Instagram profilu Spomenka Avramov

Svi radovi su privatno vlasništvo i zabranjena je njihova dalja distribucija i umnožavanje!

pexels

Nadam se da sam vam bar malo pomogla i setite se da deca neće biti zauvek mala i da će doći vreme kada će letovati sa svojim društvom, a vi ćete opet biti sami kao na početku vaše romanse. J

pexels.com

Lična arhiva :)

U poslednjih par dana do mene sve više dolaze komentari i tekstovi vezani za savremeno roditeljstvo i majčinstvo, mislim da je to po dobrom starom svemirovom zakonu privlačenja. Moram nešto reći na tu temu jer polako počinje da mi smeta.

Sve više je krajnosti i isticanja negativnog kada je roditeljstvo u pitanju i sve to u cilju da bi se samo privukla pažnja i još više degradirala ona iskonska i prava veza između roditelja i deteta. U jednom od takvih tekstova, autorka sebe, sa ponosom naziva najgorom majkom na svetu, jer eto ona više nije htela da pazi svoju malu decu dok su se pored bazena igrala bez nadzora. Razlog, umorila se od toga da bude "najbolja mama na svetu".

Da li je to emancipacija? Da li je ova krajnost rešenje problema? Ne slatka moja, ti si neodgovorna majka i ne bih ti dala ni nacrtanu ovcu da čuvaš, a ne decu koju si rodila svojom, a ne njihovom, voljom. Za takve stvari u bolje uređenim državama, socijalna služba oduzima decu roditeljima zbog nebrige i zapostavljanja.

Ti tekstovi veličaju žensku individualnost i nezavisnost tako što se odriču uloge majke. Nemam šta da dodam na tu temu, jer je po meni je to nelogično. Žena i bilo koji čovek je celina u svakom trenutku svoga postojanja. Žena koja ima potrebu da ističe svoju profesiju u odnosu na ulogu majke ili svoju zaokruženost i bez toga što je postala majka ima neki problem sa majčinstvom.

Ne znam zašto u takvim tekstovima osuđuju žene koje kažu da su se ostvarile onog trenutka kada su postale majke? Zar je to za osudu? Da li je to gore od toga da kažeš da si se ostvarila tako što si postala inženjerka, psiholog, ekonomista? Svako od nas ima pravo da se zaokružuje i oseća kako želi i niko tu nije manje vredan.

Ja se nisam ostvarila onog trenutka kada sam postala majka, ja se ostvarujem svakog trenutka svoga života, sa svakim događajem, doživljajem, iskustvom koje steknem. Mene je roditeljstvo i majčinstvo oplemenilo na sasvim poseban način, na koji me ništa drugo ne može oplemeniti. Oplemenila me je i škola i hobiji koje imam. Oplemenili su me ljudi koje sam srela u svom životu i koji su u njemu svakodnevno.

Jedna stvar mi nije jasna, ne vidim razlog zašto bi neko želeo da ističe da je roditeljstvo, majčinstvo (kako god želite) nešto što nije potrebno isticati u biografiji jedne žene? Ako je to tako, onda je ova emancipacija nešto što vas je ograničilo i uskratilo na drugi način. Ona vas je osudila da se odreknete jednog velikog dela svoga života. Samo da biste dokazale da ste svoje, jake, ravnopravne? Umesto da ističemo ono zbog čega smo drugačije od muškaraca, mi se sve više trudimo da se svedemo na njihovu meru i poništimo sve ono što je jedna od esencija ženskog bića, a to je da da život.

Razmislite malo o tome.

pixabay.com

Borilačke veštine su me oduvek privlačile, ali samo da ih gledam. :) Bila sam plašljivo dete, nisam volela tuče i izbegavala sam ih u širokom luku. Zato nikada nisam ni pomislila da treniram karate ili džudo, iako sam imala dobre fizičke predispozicije, nisam se usudila.

Spoma Avramov Photography

Za aikido tada još nisam znala, što je razumljivo, jer spada u modernije borilačke veštine. Kod nas se pojavljuje 1969. godine, ali sam se odnedavno dodatno zainteresovala jer je moja ćerka počela da ga trenira. :)

Aikido je nastao je  1925. godine u Japanu. Osmislio ga je Morihei Ueshiba. Bukvalno značenje reči AI KI DO je „usaglašeni put energije“ ili „put harmoničnog duha“. Nastao je iz potrebe za samoodbranom bez upotrebe sile.

http://blog.aikidojournal.com Aikido je nenasilan, njegova filozofija je prihvatanje umesto protivljenja sili druge osobe ili situacije. Da ne bude zabune, aikido nije pasivan, već se dopušta da protivnik napadne i u protivnapadu koristi njegova agresija i energija. Na taj način se protivnik pobeđuje korišćenjem njegove sile, a ne trošenjem sopstvene energije. Pokušaću da parafraziram primer koji sam pronašla istražujući za ovaj tekst i koji je meni najbolje opisao aikido filozofiju: „Kada protivnik gura okreni se, kada te vuče uđi“ ( U džudou postoji sličan princip „Kada te protivnik gura, povuci ga, kada te vuče, guraj ga.“). Tako jednostavno i logično. Zamislite situaciju u kojoj vas neko gura, a vi ga povučete sa sobom i obrnuto vuče vas,a vi ga dodatno pogurate. U oba primera on je taj koji pada i u slučaju kada sta mnogo manji i slabiji, jer na njegovu energiju (čitaj sila puta ubrzanje :)) dodajete i svoju koja može biti i minimalna i na taj način ga izbacujete iz ravnoteže. Savršeno!

http://gmrash.blogspot.rs/

Kao i druge borilačke veštine i aikido ima svoju filozofiju, principe i psihološku pozadinu, što me je dodatno zainteresovalo. Da nisam jedina otkrila sam čitajući Mihaila Litvaka, ruskog psihologa i psihoterapeuta koji je razvio sistem rešavanja konflikata koristeći principe aikidoa i nazvao ga „Psihološki aikido“.

Litvak je svoje principe sažeo u ovih 20 postulata:

1. Ako čovek ne može ništa dobro reći o sebi, a želi nešto da kaže, on počinje da govori loše o drugima.

2. Grizi nauku, a ne grlo svom bližnjem, ako zaista želiš nešto da zagrizeš.

3. Depresivno stanje je dato čoveku da bi razmišljao o sebi.

4. Niko nikoga ne odbacuje, samo neko ide napred. Onaj ko je zastao, smatra da je odbačen.

5. Ako dobro mislite o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o vama.

6. Radi šta želiš i ne pitaj za dozvolu. Nećeš je dobiti.

7. Sposobnost da se voli i dobro podnosi samoća pokazatelj je duhovne zrelosti. Sve najbolje radimo, kada smo usamljeni.

8. Nezrela ličnost često zna, ali ne ume. Zrela ne samo da zna, već i ume. Stoga, nezrela ličnost kritikuje, a zrela deluje.

9. Ja ne znam put do uspeha. Ali znam put do neuspeha - to je želja da se svidimo svima.

10. Nema muške ili ženske logike, postoji sposobnost ili nesposobnost da se mudro misli.

11. Želiš da saznaš svog glavnog neprijatelja? Pogledaj u ogledalo. Izbori se sa njim i ostali će se razbežati.

12. Postigni uspeh - proći će uvrede.

13. Sa prijateljima je prijatno razgovarati, sa neprijateljima korisno.

14. Postoji samo jedan validan razlog za prekid veze i prestanak radnog odnosa - nemogućnost ličnog rasta u datim okolnostima.

15. Treba deliti samo radost i sa prijateljima i sa neprijateljima. Prijatelj će se obradovati a neprijatelj uzrujati.

16. Ne juri sreću, i naći ćeš mesto gde ona obitava. I sreća će te sama naći. Mogu da ti kažem mesto gde obitava tvoja sreća - u tebi samome. A put do nje je maksimalan razvoj svih svojih sposobnosti.

17. Sreća je "nusproizvod" pravilno organizovanog delovanja.

18. Ako nekom nešto želiš da dokažeš, znači da živiš zbog toga kome želiš da to dokažeš. Ako živiš zbog sebe, onda nema potrebe da nekome nešto dokazuješ.

19. Mašta - to je glas naših sposobnosti. Tako ja ne maštam da pevam u operi. Nemam ni glas, ni sluh. A ako bih maštao, u skladu s tim mašta bi podgrejavala moje sposobnosti. Zbog toga, bih se trudio da dospem u operu. Samo treba razmišljati kako taj san ostvariti. Ovde je glavno ne žuriti, tada se snovi ostvaruju relativno brzo. Dobro je kada čovek može da kaže o sebi sledeće: "Ja se bavim samo pokušajima da ostvarim svoje snove."

20. Bolje je komunicirati s dobrom knjigom, nego s praznim čovekom.

Verovatno ste već primetili u primerima na početku teksta da su pravila iz aikidoa veoma primenjiva u životnim situacijama. U nastavku teksta bih želela da malo više analiziram osnovne aikido principe i njihovu praktičnu primenu.

U svakodnevnom životu, u zavisnosti od situacije, mi možemo biti onaj koji se brani i napadač. Recimo, za naše podređene možemo biti napadač, a u odnosu na nadređene oni koji se brane. To nam govori da su situacije u kojima se možemo naći dinamične i da je teško odrediti našu ulogu u svakodnevnom životu. 

pixabay.com

Život je nepredvidiv i mi ne možemo kontrolisati tuđe postupke, ali možemo kontrolisati naše emocije i reakcije. Ovo su neki od aikido principa koje možete primeniti u svakodnevnim situacijama:

PREDVIĐANJE (Intuicija)

U svakodnevnom životu intuiciju treba kombinovati sa svesnošću. U svakom trenutku treba osmatrati (porodica, posao, ulica) i preventivno reagovati na potencijalne opasnosti. Zamislite situaciju u kojoj se dete igra blizu ivice bazena, reagujemo preventivno tako što ga udaljavamo i usmeravamo mu pažnju na neku drugu, bezbedniju lokaciju.

PRILAGODLJIVOST

Ovaj princip je važan u sitacijama kada je potrebno menjati postupke zbog različitih okolnosti u kojima se nalazimo. Ponašanje naučeno u jednoj situaciji može biti teško primenjivo u drugoj, zbog toga menjamo pristup i biramo odgovarajuće tehnike. Recimo, naučili smo da svaki dan na posao idemo određenom maršrutom, zbog izgradnje novog stambenog bloka, put je izmešten i primorani smo da promenimo svoju naviku i prilagodimo je novonastaloj siutaciji.

USKLAĐIVANJE

Prilagodljivost povlači sa sobom i usklađivanje. Svakodnevne promene u okruženju se moraju pratiti i naše delovanje se mora usklađivati sa njima. Moramo biti fleksibilni i prilagoditi se trenutnoj situaciji. Naučili smo da vozimo bickil na manjem modelu, Pony npr., kupili smo novi bicikl sa brzinama i većim točkovima. Zbog novonastale situacije, znanje stečeno u jednoj okolnosti usklađujemo sa novim okolnostima.

SKLANJANJE SA LINIJE NAPADA

Mislim da samo ime ovog principa govori dovoljno o čemu se ovde radi i da veoma lako možete zamisliti životnu situaciju u kojoj je sklanjamo od nečijeg napada i nastavljamo obavljanje svog zadatka.

NEOPIRANJE

Već sam ga pomenula na početku teksta. Kada protivnik gura okreni se, kada te vuče uđi. Na taj način štedimo svoju energiju i tuđu agresivnost koristimo protiv njega.

MINIMALNO RASTOJANJE

Ovo rastojanje nam ostavlja dovoljno vremena da se sklonimo sa linije napada. Princip je isti i za fizički i verbalni napad sa kojim se možemo susresti u svakodnevnim situacijama. Ako nas neko verbalno napada, stanemo, razmislim, ostavimo sebi prostora za promišljenu i svrsishodnu reakciju.



U današnje vrema, kada se često srećemo sa vršnjačkim nasiljem, aikido može mnogo uticati na rešavanje tog problema. Aikido je povezan sa konceptom nenasilja i zbog toga je veoma važna njegova poruka i ono što deca uče vežbajući ga, pre svega zbog činjenice da decu uči nenasilnom ponašanju. Ukoliko dođe do nasilne situacije deca se uče da na nasilje odgovore tako što će se odbraniti na takav način da ne povrede drugoga već da mu ukažu na uzaludnost njegovog napada. Taj koncept je jedinstven u borilačkom svetu.

Aikido se može trenirati celog života, tako da roditelji mogu trenirati zajedno sa svojom decom. Za kraj vam ostavljam snimak aikido majstora od 95 godina!




Ako imate nekog u svom okruženju ko se bavi borilačkim veštinama, pišite mi da li se oni na neki način razlikuju i po čemu?

Spoma Avramov Photography