Bilo je ovo putovanje iz bajke, u svakom smislu. Pošli smo iz Novog Sada za Budimpeštu sa prvim snegom. Rano se kretalo i do zadnjeg trenutka nisam bila sigurna da li ćemo uopšte ići zbog snega koji je baš napadao u toku noći i prethodnog dana. Hrabro smo se spakovali, moj sin i ja i krenuli u ovu avanturu.

Ovo je moje treće putovanje sa Agencijom Putokaz 021 iz Novog Sada, a drugo u inostranstvo. Prvo je bilo Temišvar, a drugo su bili Fruškogorski manastiri. Za ovu agenciju i njenog vodiča Srđana Boškovića imam samo reči hvale, čak je i moj sin tinejdžer uživao u „časovima istorije“! Srđan uvek kroz priču provuče i neku anegdotu i na taj način začini i olakša pamćenje velikog broja informacija koje dobijete od njega.

Put je bio prijatan i udoban, „majstor“  je grejao za sve pare. :) Neverovatno, ali od Novog Sada do Budimpešte, autobusom, bez zadržavanja na granici, stiže se za tri sata! Dok smo ulazili u Budimpeštu vodič nam je rekao da sadašnji broj stanovnika 1,7 miliona, dok je pre samo par desetina godina ranije iznosio 2,1 milion. Razlog ovom smanjenju broja stanovnika je uglavnom skup život u prestonici, Mađari se sele na periferiju i u manje gradove gde su troškovi života niži.

Prva lokacija koju smo obišli u okviru panoramskog razgledanja grada je bio Trg heroja, jednog od glavnih gradskih trgova, koji je zajedno sa Andraši bulevarom deo svetske kulturne baštine. Centralni deo trga predstavlja Milenijumski spomenik sa statuama sedam plemenskih vođa koji su osnovala Mađarsku. Tu se takođe nalaze i statue drugih važnih ličnosti mađarske istorije, kralja Stjepana, Bele IV., Matijaša Korvina i Lajoša Košuta, a središnji deo trga zauzima  36 metara visok korintski stub, na čijem vrhu se nalazi kip arhanđela Gabrijela.  

U sklopu Trga heroja, na njegovim bočnim stranama, nalaze se i dva značajna muzeja: Muzej lepih umetnosti i Muzej savremene umetnosti, a u neposrednoj blizini je i Zoološki vrt i glavni gradski park. U parku se nalaze klizalište Varosliget, za koje kažu da je najveće, otvoreno klizalište u Evropi i banja Sečenji. Takođe, tu je i dvorac Vajdhunjadi. Dok smo išli prema dvorcu, lagano smo se probijali kroz grupe ljudi, koji su zastajkivali pored tezgi na adventskoj pijaci. Sve je izgledalo tako čarobno i svečano!

Dvorac Vajdahunjadi  predstavlja repliku rumunskih dvoraca. Ovo zdanje zapravo nije ni postajalo u prošlosti, već je izgrađen od kartona i dasaka prilikom proslave Milenijumske svečanosti početkom prošlog veka, ali je zbog svog zanimljivog izgleda, na zahtev stanovnika Budimpešte odlučeno da dvorac bude u potpunosti izgrađen. Ovo zdanje nema nikakvu istorijsku, ali ima veliku turističku vrednost. U njemu se prepliću različiti umetnički pravci: romanika, gotika, renesansa  i barok.

Naš vodič nam je skrenuo pažnju na statuu Anonimusa,  beležnika koji je 896. godine zabeležio dolazak Mađara u Panoniju i sačuvao od zaborava imena sedmorice plemenskih vođa. Sve to možete pronaći u  knjizi “Gesta Hungarorum” .  Anonimus deluje pomalo sablasno, liči na smrt dok sedi onako sa kapuljačom preko glave i rukopisom i perom u rukama.Postoji verovanje da se dodirivanjem njegovog pera, ispunjava zamišljena želja. Svi smo se utrkivali da ga protrljamo, za svaki slučaj! :)

Nakon šetnje po dvorištu dvorca i adventskoj pijaci, vratili smo se u autobus i krenuli put Budimske tvrđave.  Sa Trga heroja, put nas je vodio preko Andraši bulevara, poznatog i pod nazivom “avenija kulture“ zbog velikog broja kulturnih znamenitosti koje su smeštene duž njega, a među kojima je najpoznatija Opera. On povezuje Trg heroja sa Elizabetinim trgom, a na samom njegovom početku nalazi se ambasada Republike Srbije. A to kako je ta građevina došla u naše vlasništvo, vodič Srđan je ispričao kao još jednu anegdotu sa pesnikom Jovanom Dučićem i jednom groficom u glavnoj ulozi.

Posle Londona, Budimpešta ima najstariju metro liniju u Evropi, ovaj put nismo imali vremena da se provozamo sa njom, ali sledeći put sigurno hoćemo. Na Elizabetinom trgu nas je sačekalo Budimpeštansko oko (Budapest eye), najveći panoramski točak u Evropi, visine 65m, sa 42 kabine. Za njega ne znam da li ću se ikada voziti jer se užasno plašim visine, ali nikad ne reci nikad!

Iz Pešte u Budim smo prešli preko lančanog Sečenjijevog mosta, to je prvi stalni prelaz preko Dunava u Budimpešti. Otvoren je, posle sedam godina izgradnje, 1849. Projektanti mosta su bili Englezi Vilijem Klark i Adam Klark. Dužina mosta je 380 metra. I ovde je Srđan ispričao anegdotu o vernoj mađarici, navodno, ako takva ikad pređe most, isti će se na mestu srušiti! Za svaki slučaj bili smo u pripravnosti :D

Kako smo se približili Budimskoj tvrđavi srce mi je zadrhtalo, impozantna građevina sva u snegu, zaista kao dvorac iz bajke. Polako smo se popeli do Ribarskog bastiona, odakle sam pokušala da fotografišem zgradu parlamenta, ali pošto je sneg gusto padao, sve je izgledalo kao da se gleda kroz izmaglicu. Ribarski bastion je dobio naziv po tome što su tokom borbi u srednjevekovnim ratovima, ribari bili zaduženi za odbranu ove strane uzvišenja, a kompleks sačinjava sedam kula koje simbolizuju sedam plemena, osnivača Mađarske.

Grupa je već odmakla kada sam ugledala crkvu Matije Korvina ili Crkvu Sv. Matijasa. Pravi naziv joj je crkva Naše gospe. Ova građevina svojom lepotom i monumentalnošću oduzima dah. Potiče iz 13. veka, a kralj Matija je u njoj krunisan i dva puta venčan. Odatle smo kroz pitoreskne uličice pošli ka kraljevskoj palati. Mene je taj deo tvrđave podsetio na podgrađe Petrovaradinske tvrđave, za tu razliku što su ove uličice vrvele od života, ukrasa i turista.

Kraljevska palata građena je između 14. i 15. veka, a u njoj se nalaze Istorijski muzej Budimpešte, Nacionalna galerija Mađarske i Sečenjijeva nacionalna biblioteka. Pored nje se nalazi fontana Matije Korvina, koja prikazuje kralja Matiju u lovu na jelene.

Nakon napravljenog kruga po Budimskoj tvrđavi stepenicama smo se spustili do stajališta na kome nas je sačekao naš autobusi i u Peštu se vratili preko Elizabetinog mosta. Parkirali smo se na mestu na kome se Vaci ulica deli na stari i novi deo. Dobili smo slobodno vreme za šetnju, do vožnje brodićem po Dunavu.

Odlučili smo se da za to vreme, sa našim vodičima Srđanom i Majom obiđemo stari deo Vaci ulice i Srpsku ulicu. U Srpskoj ulici se nalazi Crkva Sv. Đorđa (Georgija), sa internatom Tekelijanumom, nazvanom po Savi Tekeliji koji ga je izgradio za najbolje, ali siromašne srpske đake. Sada je u njemu hostel, u kome za malo novca možete prenoćiti u srcu Budimpešte. U dolasku smo pokušali da uđemo u ckvu, ali smo čuli da je turisti retko zatiču otvorenu, ali smo u povratku imali više sreće i zatekli je otvorenu zbog večernje liturgije.

Ušli smo u predivno dvorište, koje je skoro već bilo u mraku, sneg je lagano padao, a na travnjaku su se dva deteta grudvala. Videli smo ženu kako čisti auto i pitali je da li možemo da uđemo, nakon kratkog razgovora shvatili smo da je novosađanka! :D Ušli smo u crkvu, pop je pojao, a nekoliko vernika je stajalo sa strane. U crkvi se nalazi predivan ikonostas. Crkva Svetog Georgija je jedan od najvelelepnijih baroknih hramova u celoj Budimpešti. Zbog toga je ova crkva pod zaštitom Državnog ureda za kulturno nasleđe Mađarske.

Nakon ovog divnog duhovnog iskustva, sin i ja smo po preporuci vodiča pronašli fin mađarski restoran u kome smo lepo ručali i popili piće za nekih 12-13 eura. Naš obrok je obuhvatio porciju gulaša, veliku porciju pohovanog mesa sa pomfritom, kuver, kolu i malo točeno pivo. Sugestija, ako želite da jedete ono što mi zovemo gulaš poručite perkelt. Nakon što smo se ugrejali i najeli, polako smo krenuli na mesto sastanka i autobusom se prevezli do naše sledeće avanture. Broda na Dunavu.

Ako budete u prilici, nemojte propustiti mogućnost da se provozate Dunavom u Budimpešti. Kažu da ona ima najlepšu obalu od svih gradova kroz koje Dunav protiče, zato što su pored njega izgrađene mnoge značajne i impozantne građevine. Cena vožnje je 15 eura po osobi i obuhvata lokalnog vodiča koji priča na srpskom, vožnju od sat vremena i čašu šampanjca kao dobrodošlicu. Sve vreme vožnje u pozadini čujete Štrausovu kompoziciju, Na lepom plavom Dunavu.

Veći deo vremena sam provela napolju na terasi, bilo mi je prilično hladno, ali je prizor bio magičan i trudila sam se da što više toga uhvatim i zabeležim fotoaparatom, usput sam pila šampanjac i uživala u trenutku i svojoj prisutnosti na tom divnom mestu. Fotografije će vam reći mnogo više nego što reči mogu opisati.

Najdominantnije građevine na toj čarobnoj vožnji su Parlament, Budimska tvrđava i brdo Gelert na čijem vrhu se nalazi osvetljena ženska figura sa grančicom palme kao simbolom pobede i slobode. Fantastičan je doživljaj proći ispod mostova,  videti ih izbliza sa svih strana i uočiti detalje koje drugačije ne bi mogli videti. Dok smo prolazili pored zgrade Parlamenta, na mirnoj površini Dunava ogledale su se njene osvetljene zidine kao hiljade dragulja.

Vožnja se brzo završila i mi smo dobili još malo vremena koje smo sin i ja odlučili da utrošimo uživajući u novom delu Vaci ulice, adventskoj pijaci i poslastičanici Žerbo na Tgu Verešmarti. Kakva bi to poseta Budimpešti bila ako ne probamo originalnu Doboš tortu!? Sama činjenica da sedite u poslastičarnici staroj 160 godina je doživljaj za sebe, enterijer podseća na dvorske salone, sa visokim, oslikanim plafonima, kristalnim lusterima i udobnim stolicama većinom smeštenim blizu prozora. Tako da ujedno možete da uživate i u dešavanjima na samom trgu.

Doboš torta. Da li treba nešto dodati? I miris i ukus, ali cenaaaa! Još me peku prsti zbog 8 eura po komadu (3,5 eura ako je ponesete), ali kad si u Budimpešti ponašaj se kao car! Ili carica! Zar ne!? U svakom slučaju, sjajno iskustvo i ugođaj. Nakon toga smo se pridružili veseloj atmosferi na Trgu Verešmarti, malo smo đuskali uz mađarski džez i rok, malo zagledali tezge sa ukrasima i hranom, kupili par poklončića u suvenirnici, jer je na adventskoj pijaci sve užasno skupo, ali u Vaci ulici ima lepih prodavnica sa suvenirima, po pristupačnim cenama.

I dok smo se okrenuli bilo je vreme za povratak kući. Ova avantura je bila još lepša i čarobnija zbog snega koji je sve vreme padao, a nama uopšte nije bilo hladno. Ostalo je još mnogo toga za obići i uraditi, tako da ćemo posetu sigurno ponoviti. Sve preporuke za Agenciju Putokaz 021, vodiča Srđana i vlasnicu Maju, divni ljudi koji prave divna putovanja, prepuna istorijskih priča i anegdota.

Pozdrav do nekog sledećeg susreta u nekom novom gradu! <3

Sponzor putovanja Putokaz 021