Vratite mi paradajz turizam!

Spoma Avramov Photography


Još uvek pod utiskom, nedavno završenog godišnjeg odmora, čije tragove još primećujem na svojoj koži i u svom novčaniku, zapitala sam se kuda su se denula ona divna vremena kada je biti paradajz turista imalo i svoje privilegije.

Nekada su „paradajz turistima“ nazivali ljude koji su za „male pare“ letovali u kampovima i privatnom smeštaju u Grčkoj i širom bivše Jugoslavije i jeli paradajz na peškiru za plažu! To je imalo svojih prednosti. Ljudi su sebi na taj način obezbeđivali jeftino letovanje i koji dan godišnjeg više.

Nikad nisam kampovala, ali znam da to podrazumeva nošenje sa sobom svega i svačega, iz tog razloga me ta ideja u startu odbija, a pošto se patološki plašim buba spavanje na otvorenom ne dolazi u obzir! Što se tiče letovanja u privatnom smeštaju, vrlo često sam ga praktikovala u svojoj ranoj mladosti, uglavnom na crnogorskom primorju. Zajedno sa drugaricama sam iznajmljivala sobu ili čitav stan. Nešto namirnica smo nosile od kuće i uspevale da se provučemo sa cifrom od 200DEM za 10 dana. Tako je to bilo mračnih '90…

Kada sam odrasla izbor je pao na hotelski i studio/apartmanski smeštaj. Hotelski smeštaj ima svojih prednosti, ali i mana. Prednost je što ne moraš sam da spremaš hranu i sobu, a mana što se obroci služe u tačno određeno vreme. Kada si mlad i željan izlazaka, to ti baš i ne odgovara, pa se zbog toga doručak preskače.

Onda su došla deca izbor varijante za letovanje se sveo na najam studio/apartmana. Na to je najviše uticao specifičan ritam života sa malom decom i njihova potreba za prepoznatljivim ukusom hrane koju jedu. Da ne zanemarim povoljnost takvog načina letovanja za porodicu koja se uvećava. U današnje vreme je taj vid letovanja najbliži onom nekadašnjem „paradajz turizmu“!


Sa jednom razlikom, današnja „prosečna“ srpska porodica ne može biti „paradajz turista“ za manje od 1000-1500EUR za deset dana letovanja!  Da li to prosečan srpski radnik može sebi da priušti? I da li se to onda može tako nazvati? Iz prve ruke vam mogu reći da četvoročlana porodica za taj iznos može letovati u nekom od egipatskih, all inclusive, hotela sa 4* i 5*! Mada to u ovom trenutku, zbog tamošnje situacije, nije popularno.


Ako uzmemo u obzir da su to samo troškovi smeštaja, puta i džeparca, bez hrane, krema za sunčanje i još kojekakvih sitnica, prvobitnu cifru možemo slobodno da uvećamo za još koju stotinu eura! Ako uzmemo u obzir da je prosečna plata u srbiji oko 400EUR, a da prosečna srpka porodica ima 3,5 člana, dolazimo do pitanja KAKO?

Moj omiljeni odgovor na ovo pitanje je „pomoću trikova“! Naš narod se dovija na razne načine! Ljudi hranu nose od kuće, osim onog što je jeftinije u zemlji u kojoj letuju. Meso i gotova jela se pakuju u ručne frižidere da bi preživela put. Za prevoz do mora se uglavnom koriste kola na gas, a dosta putnika  koristi pogodnosti autobuskog prevoza. A najam apartmana se isplaćuje na rate, do Nove godine, kada već zaboravimo da smo bili na odmoru…

I kada se sve to uzme u obzir, saberu svi troškovi pre, za vreme i posle letovanja, prosto se zapitate: „Kako se ovo može zvati  „paradajz turizmom”?!” Prosto zažalim za prošlim vremenima i  „siromaštvom” koje su ona nosila… Zato i kažem: „Vratite mi paradajz turizam! Hoću da letujem u Hrvatskoj i Grčkoj dvadeset dana kao car!”

P.S.
Uvek sam se pitala odakle potiče izraz  „paradajz turista“?! Ako ste primetili taj izraz se koristi samo u kontekstu  „sirotinjskog letovanja”.
Nedavno sam, na svoje oduševljenje, naišla na tekst koji bi mogao da objasni poreklo tog izraza i razloge za njegovu upotrebu. Evo šta kaže…

Biljka paradajza je rođena u Južnoj i Srednjoj Americi kao korov. Jednu od deset vrsta su Asteci doneli na prostor današnjeg Meksika, uzgajali je i koristili u ishrani. Kada su u 16. veku Španci pokorili Asteke, vraćajući se u Evropu, zajedno sa blagom, slučajno su doneli i seme paradajza! Vrlo brzo paradajz je proglašen za opasnu biljku, poput beladone i mandragore, opasne otrovnice koje mogu da izazovu ludilo, pa čak i smrt. Razlog za strah od paradajz je bilo neznanje. Bogataši su u srednjem veku jeli iz kalajnih tanjira, ne znajući da im to može ugroziti život ukoliko u tanjire sipaju namirnice bogate kiselinom. Kao što je na primer paradajz! To je dovodilo do masovnog trovanja kalajom, što je na kraju vodilo u smrt. Siromasi koji su jeli iz drvenog posuđa nisu imali taj problem. Tako je paradajz dugo bio jelo siromašnih! J

Zbog toga je, verovatno, paradajz postao sinonim za siromaštvo, a odatle i veoma rasprostranjen izraz  „paradajz turizam”.

Prijatno i lep provod!


CONVERSATION

4 komentara:

  1. Sjajan tekst, zabavljala sam se :)
    Ali nije i jedini, mozda neke delove ovoga preuzmem /prosto ne mogu da odolim), ali naravno sa fus notom imena autora i najavicu pre toga

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Draganam slobodno se poslužite mojim hiperbolama ;)

      Избриши
  2. Može se i danas letovati porodično za oko 500 evra ukoliko se ne troši mnogo na destinaciji, npr smeštaj na Halkidikiju bez prevoza se može naći u prvoj polovini juna za oko 200 evra + 130 evra auto gas + 170 evra za hranu i ostalo. To ne uključuje iznajmljivanje ležaljki, sedenje u kafićima, restoranima.
    Standard kao nekad.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dragi Marko, malo sa zakašnjenjem vidim vaš komentar. I moja porodica je nekada tako letovala, ali dok su deca išla u zabavište, a muž nije morao na kolektivni godišnji u julu i avgustu :/ Sada smo primorani da idemo po mnogo višim cenama na letovanje sa dvoje punoplatežne dece :)

      Избриши

Back
to top