Ovi
primeri su autentični. Ja sam jedan od aktera, da ne kažem oštećenih i mislim
da imam puno pravo da ih podelim sa vama. Čak što više, to je moja dužnost! Neću
pominjati imena osoba i firmi o kojima se radi, ali oni će se sami prepoznati.
Ne znam da li će ovo sprati gorak ukus u ustima, ali neka bude za nauk.
Primer prvi
Jedna od
situacia koju u poslovnim odnosima najviše prezirem je zavlačenje prilikom
donošenja odluke. Zašto ljudi to rade, još uvek nisam dokučila? Da li im je
potrebno još vremena da razmisle, da li su neodlučni ili im je samo neprijatno
da vam iskreno kažu da nisu zainteresovani? Đavo će ga znati, ali je činjenica da
to meni oduzima vreme novac!
Po mom
mišljenju, a i mišljenju ljudi koji su me upoznali za ovo vreme od kada se
bavim poslom urednika časopisa i sajta Porodični vodič, ne spadam u grupu
navalentnih. Čak što više, moja profesija i priroda u prvi plan stavljaju
empatiju. Za biznis to baš i nije neki plus, ali baš me briga! I tako ja empatična
i snishodljiva, jednog dana, nakon kratkog susreta i dopisa koji sam poslala na
inicijativu PR-u ove kuće, dobijem ovakav odgovor:
Draga S.,
U nastavku mail-a Vam prosleđujem
odgovor našeg direktora...
J. G., PR
---------- Forwarded message
----------
From: N. C.,
Date: 2012/10/15
Subject: Re: Poziv za saradnju
To: J. G.
Mi nemamo arhivu,jer se svi
filmovi odmah po zavrsetku vracaju distributerima.
Prava za stare filmove su jako komplikovana i
distributeri ih jako tesko pribljavljaju, tako da na zalost nismo u mogucnosti
da se prikljucimo projektu...
U produžetku poruke stoji poruka koju je dotična prethodno slala svom kolegi i koja je zbog njihove lenjosti da otkucaju novu poruku forvardovana meni :)
U produžetku poruke stoji poruka koju je dotična prethodno slala svom kolegi i koja je zbog njihove lenjosti da otkucaju novu poruku forvardovana meni :)
-----
Original Message -----
From: J. G.
To: N. C.,
Sent: Thursday, October 11, 2012
4:45 PM
Subject: Fwd: Poziv za saradnju
Molim te, baci oko na ovo..Već
sam ti bila poslala jedan mejl u vezi sa ovim, a ova žena je dosta dosadna pa
me gnjavi :)
Pozdrav!
J. G., PR
Kako bi
ste vi reagovali kada bi kao odgovor dobili ovakav mail?
Ja sam
prvo bila šokirana. Onda sam pobesnela, ali ne zbog odbijanja i prideva kojim
sam počašćena, već zbog zavlačenja i bahatog odnosa prema meni kao
potencijalnom poslovnom partneru. Zamislite odgovor u kome vas PR upućuje na e-mail
poruku ispod svoje da je pročitate kao odgovor na vaš zahtev! Čak ni jedan mali
copy-paste da je uradila!
Zar se tako vodi prepiska? Zar se klijent u prepisci
sa pretpostavljenim naziva ‘dosadnim’? Kakav je to podređeni ili još bolje kakv
je to pretpostavljeni? Saradnja je naravno prekinuta do daljnjeg, bar što se
mene tiče.
Primer drugi
Pre
godinu dana sam poslala ponudu jednoj agenciji. Odgovor je u tom trenutku bio
negativan i mi smo se lepo razišli. Pre par nedelja stigla mi je poruka od
zajedničkog prijatelja o preporuci koju sam dobila i napomenu da će mi se javiti
neko od zaposlenih iz iste agencije. U pitanju je novi trening u ponudi koji je
usko vezan za populaciju kojoj se ja obraćam.
Javila
mi se žena koja vodi konkretan trening i iznela svoju zamisao o načinu saradnje i
programu koji želi da promoviše. Ponuda je bila zamišljena tako da moj sajt i časopis
poklanja taj kurs ili neki od kurseva iz njihove ponude u zamenu za promociju, znači
“kompenzacija”. Ako se to uopšte može tako nazvati. Odgovorila sam joj da je moja
ponuda poslata njima pre godinu dana, ali da oni tada nisu bili zanteresovani. Odgovorila
mi je da je to zbog ‘njihove politike poslovanja’ koja ‘ne podržava praksu
plaćenih oglasa’! Ovde ja padam sa stolice od smeha i odgovaram da se za takve
primere može čuti samo u našoj praksi. Naravno, na pamet mi odmah pada, omiljeni
primer ljudi iz ove branše. Coca-cola. Ta kompanija nikad ne štedi na marketing
i reklami, iako je jedna od najpoznatijih. Čak ni u vreme SEK-e.
Primer treći
Svi
preduzetnici su bar jednom imali klijenta sa kojim dugo sarađuju i sa kojim
imaju opušten odnos nastao iz poverenja. Takvi vam najčešće plaćaju ‘na dođem
ti’ i doživljavate ih kao prijatelje. E tu leži kvaka. Nikad, ali nikad se ne
opuštajte, sve na papir, dva puta proveravajte dogovor, po mogućstvu uz
prisustvo trećeg lica.
Pre par
meseci u pripremi je bio novi broj mog časopisa i rutinski sam pozivala stare
klijente zbog obnove saradnje i ugovora. Kada sam pozvala dotičnog klijenta
razgovor je tekao uobičajeno, dogovor je potvrđen, uz napomenu da ako dođe do
neke izmene može telefonski da me obavesti, plaćanje, kad bude imao. Posle
mesec dana zovem ga da vidim da li može da plati, ali je on na letovanju. Hmmm…
Prođe još mesec dana, stigli računi i moja dugovanja, zovem opet, nađem ga na
nekom gostovanju u gužvi, dogovorimo se oko slanja nekih informacija, ali novac
ni ne spominje. Ja naivno pomislim da on zna zbog čega sam zvala i sačekam još
neko vreme. Posle par nedelja sa mučninom u želucu nazovem opet i nakon par
minuta razgovora shvatim da on novac neće pomenuti, pa to uradim ja!
Ono što
je odgovorio ostavilo me bez teksta. Kaže on meni: “Ja sam mislio da si ti
shvatila da nećemo, zato što ti se mi nismo javili da potvrdimo”. Oh, how
convenient! Odgovorim da dogovor nije bio takav, već da mi jave ako ne budu
želeli, u protivnom nastavljamo kao i do sada. I onda tu krene ono otužno
ubeđivanje, a ja pošto nemam stomak kažem mu da je sve uredu i da ne mora da
plati. E tek tu nastupa haos! Zbog osećaja krivice, on sad pokušava da pošto-poto krivicu svali na mene, na šta mu ja opet kažem da je sve uredu i da neću
propasti zbog tog iznosa. Ali priči nema kraja, sad je kod njega proradio i
osećaj niže vrednosti. To bi tako išlo u nedogled
da ja nisam presekla i pristojno završila razgovor. "Vidi molim te! Em me
prevariš, em ne platiš, em krivicu treba da preuzmem ja? Neće moći tako!"
Preuzeto sa sajta www.zazzle.co.uk |
I za
kraj, ali ne najmanje bitan primer “Krađa
ideje na netu”. Nedavno sam pročitala tekst Mirjane Mimice (Mahlat) o
njenom iskustvu sa bivšom saradnicom i kako se ta saradnja završila. Ovaj moj
tekst je još jedan primer sličnog iskustva. Neću navoditi o kome se radi. Ta
osoba je dobra u svojoj profesiji, bloger, kreativna, etc., ali je moja ideja, izgleda, bila
neodoljiva.
Pre malo
više od dve godine dobila sam poruku od dotične osobe, a koja se odnosila na
saradnju sa mojim portalom. Razmena banera je bila u pitanju. Posle par meseci
ponovo smo u kontaktu iz drugog razloga, ali ovaj put u razgovoru se pominje
sajt, koji je u međuvremenu napravila, a koji ima istu ciljnu grupu kao moj.
Takođe, pita me da li planiram proširenje delatnosti svog sajta i na njen grad?
Naivno odgovaram da je to u dugoročnom planu i još naivnije joj nudim da
zajednički učestvujemo u tome. Posle toga više od pola godine nema odgovora na
tu poruku. Nisam znala šta da mislim, čak me pomalo bilo i sramota…
Pomislila sam da se nije uvredila, da je nisam potcenila?
O da, i
te kako sam je potcenila….
Onda još
jedan upit za neku
informaciju, pa onda opet par meseci zatišja, da bi početkom ove godine ugledala
sajt koji je po sadržaju i formi isti kao moj, ali nudi informacije iz drugog grada, čak i ime podseća na moje, a
urednik je znate već ko! Jedina razlika je što je moj sajt u Joomli, a ovaj drugi u Wordpressu. Baš bedno, zar ne?
Šamarčina,
pa još jedna, pa još jedna, dok se ne opametim…
Najtužnije
od svega je to što ja verujem da bi udruženim snagama postigli više, ali ne… Nekad
su ljudsko samoljublje i ideja veličine nesavladiva prepreka za saradnju. Posle
ovog sigurno nikad nećemo sarađivati. Znam da će neki od vas reći da možda umišljam
i da nisam izmislila toplu vodu sa svojim konceptom. I nisam, ali je iritantna pomisao da vas je
neko koga poznajete i prema kome ste bili blagonakloni iskoristio. Manje bi mi
smetalo da je to isto uradio neko potpuno nepoznat.
Ali idemo
dalje, dok je zdravlja biće i ideja.
Sad,
kako za koga… J
0 komentara:
Постави коментар