Ovaj tekst pišem kao neko ko je prošao golgotu saznanja da boluje od ove teške i podmukle bolesti i preživela bez većih posledica, samo zbog pravovremenog ginekološkog pregleda.
Te, sada
davne, 2002. godine imala sam punih 28 godina, još nisam bila udata, bila sam u
vezi sedam godina i planirali smo da se uzmemo. U prethodnom period sam imala
puno stresnih situacija, otac mi je umro, preživeli smo bombardovanje i još
mnogo toga…
Ne mogu
da se opravdam, ali jedan duži vremenski period nisam bila kod ginekologa, da
li je to 1-1,5 godina ne znam, samo znam da sam tog sudbonosnog dana odlučila
da je vreme da odem.
Moja
doktorica u Domu zdravlja je jedna divna žena i godinam sam već odlazila kod
nje. Tog dana kao i svih prethodnih poseta pitala me je za promene, tegobe i
sve ono što lekar-ginekolog pita svog pacijenta. Sve je bilo uredu, osećala sam
se savršeno zdravo, nije bilo promena u mom ciklusu i drugim detaljima, žene će
znati kojim.
Popela
sam se na sto za pregled i pokušala da se opustim, posle nekog vremena učinilo
mi se da me doktorica pregleda duže nego inače, pitala sam je da li je sve
uredu, a ona je odgovorila da imam malu ranicu na grliću materice.
I ranije
sam čula od nekih poznanica da su imale ranicu, ali su je uspešno sanirale
vaginaletama, u krajnjem slučaju krioterapijom ili koagulacijom. Nije mi bilo
svejedno, ali… Doktorka je predložila da odmah uradi kolposkopiju, složila sam
se. Šta sam drugo mogla?
Za to
vreme kroz glavu mi prolazi hiljadu i jedna priča, million pitanja, podpitanja…
Kada je doktorica zavrišila pregled rekla je da je to verovatno karcinom, ali
da ne zna u kom stepenu i da bi bilo dobro da uradim biopsiju. Više se ne sećam
ničeg…
Sledeće
čega se sećam je kako se ispred Doma zdravlja gušim od plača i objašnjavam momku,
sadašnjem mužu, da imam rak i da neću moći da imam decu! Za mene je samo to
bilo važno, o smrti još nisam stigla da razmišljam.
Posle
urađene biopsije dobila sam dijagnozu CIN3. Operacija je zakazana u roku od dve
nedelje. U tom period živim u magnovenju, moj život više nema smisla. Moja
porodica je u šoku, ali se svi trude da budu hrabri zbog mene koja polako ludim.
Odlazak
na operaciju je bio jedan od najvećih stresova u mom životu. To je bila moja
prva operacija na kojoj sam ja bila pacijent. Tražila sam spinalnu anesteziju,
plašila sam se da se iz opšte neću probuditi. Zvuk instrumenata i razgovor
lekara dok se molim u sebi. Odstranili su mi 2/3 grlića, onu jednu trećinu su
ostavili da bi mogla da iznesem trudnoću, ako sve bude kako treba…
U sobi
me je dočekao muž, na licu sam mu mogla pročitati strah kada me je video onako
bledu dok se tresem zbog hipotermije. U sobi sa mnom je bila devojka, par
godina starija od mene. Nije bila udata kao ni ja, a sa momkom je tek počela da
se zabavlja. Iz Zrenjanina je i nije mu rekla da ide na operaciju. Da je ne bi
ostavio…
Posle
par dana sam izašla iz bolnice, ono najgore je tek sledilo. Dve nedelje čekanja
na pato-histološke nalaze. Najdužie dve nedelje u mom životu. Sećam se sa
kakvim strahom i iščekivanjem sam otišla po one rezultate. Opet se ne sećam
ničeg.
Prvo čega
se sećam je kako mi drugarica koja je lekar na Institutu u Kamenici tumači
nalaz, kaže Carcinoma in situ, dijagnoza lakša od prethodno postavljene, potpuno
operativno izlečenje. Sećam se pitam je “Ne moram na zračenje?” ona odgovara “ Nema
potrebe, zdrava si.”.
Zdrava
sam! Mogu da ostanem u drugom stanju! Mogu da rodim decu! Moj život opet ima
smisla! Ne mogu da vam opišem taj osećaj… Nadam se da ga nećete ni doživeti.
Želim vam da živite srećno i bezbrižno, a za to je potrebno da odlazite
najmanje jedanput godišnje na ginekološko pregled, ako ne i dva puta. To će vam
reći svaki dobar ginekolog.
Ja sam narednih
pet godina išla na preglede i Papanikolau test svaka tri meseca. Danas imam dvoje dece, obe
moje trudnoće su prošle dobro i sve to zahvaljujući blagovremenom otkriću i
stručnosti moje doktorice.
Nadam se
da će se donosioci ovog nebuloznog zakona, koji propisuje jedan pregled u tri
godine, opametiti i početi u praksi da primenjuju ono što propovedaju u svojim
demagoškim pričama o natalitetu!
Samo
zdrave žene mogu da rađaju zdravo i jako potomstvo, samo edukovana omladina
može ostati zdrava i izbeći HPV virus koji je proglašen krivcem broj jedan
za nastajanje karcinom grlića materice. Druge zemlje uvode vakcinaciju
devojčica preventivnom vakcinom protiv carcinoma grlića, a kod nas se ukidaju
redovni godišnji pregledi!
Dokle
ćemo, pored toga što smo siromašni, biti i primitivni? Ne smemo popustiti i
pustiti ih da se igraju sa našim životima, ako ne zbog nas, a onda zbog naših
ćerki!
P.S. Ona
devojka iz moje sobe, nije bila moje sreće… Urađena joj je histerektomija. Kako
je to rekla momku? Da li je ostao uz nju?
RESPECT
ОдговориИзбришиHvala sto si podelila iskustvo sa svima nama.
Ovo je putokaz.
Srecno!!!
Veliko postovanje za oboje, i za tebe i za tvog supruga!!!
Hvala dragi Deko! :))) Nadam se da će nekome pomoći!
ОдговориИзбришиOtkako sam pročitala taj zakon psujem. Ne mogu da verujem ali stvarno da je neko mogao da donese zako nebulozan zakon!
ОдговориИзбришиSinoć mi je drugarica postavila ovaj link (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/346961/Ginekolozi-moraju-da-prime-pacijentkinje-bez-obzira-na-novi-pravilnik-jednom-u-tri-godine), ali ja ne vidim da je tu išta rešeno! Dobacuju se vrućim krompirom, a ispaštaće narod! Kao i uvek...
ОдговориИзбришиHvala ti što si ovu priču podelila sa nama! Prava je sreća što si otišla na vreme i sve sanirala. Nažalost, znam i jednu sličnu lošu priču sa vrlo tužnim, najtužnijim krajem.
ОдговориИзбришиNeka ovo bude, ne opomena, nego podstrek svakoj ženi da se ne plaši i da učini sve što može za sebe - na vreme!
Hvala draga :) Ne želim da mudrujem, ali mislim da mi moje iskusto, nažalost, daje pravo. Svako je kovač svoje sreće, zato ne čekati, već kod lekara na pregled!
ОдговориИзбришиProblem je što neke žene ne idu ginekologu dok ih nešto ne zaboli. Ja sam imala ranicu na grlicu materice, sanirana je krioterapijom. Srećom otišla sam na vrijeme i dalje idem jednom godišnje na redovan pregled. Sve je super. Rodila sam jedno dijete i sad sam opet trudna.
ОдговориИзбришиSlažem se sa vama da sve zavisi od pravovremene dijagnostike. Nažalost većina žena ne ide redovno na preglede i otuda o tako veliki procenat oboljenja i smrrtnosti. Hvala Vam na komentaru! :)
ИзбришиSvaka cast i ja sam ga pobedio ali na drugom mestu...muski grlic materice :-), isto zahvaljujuci pravovremenom pregledu. Inace bi sada vec davno bio na onom svetu...
ОдговориИзбришиDragi Zoki,
Избришиhvala ti što si to podelio na blogu. To je još jedan od tabua. Muškarci oboljevaju i od karcinoma dojke, samo što se o tome malo zna... Drago mi je što smo ovde i što smo u prilici da se družimo još dugo, dugo :)))
Hvala sto si podijelila svoje iskustvo sa nama, kao upozorenje svima nama koje te kontrole kod doktora ne uzimaju za ozbiljno. Ja evo nisam, iz lijenosti i razmisljanju danas, sutra napraviti termin, a tek nakon sto sam nedavno procitala jedan slican tekst, istog momenta sam zakazala termin. I duboko se nadam da ce sve biti sve u redu, da ne ispastam zbog svoje lijenosti...
ОдговориИзбришиDrago mi je ako sam bar jednoj ženi pomogla ili je umirila tako što je otišla na kontrolni pregled. Sa strahom je najbolje suočiti se što pre, u glavu i bez odlaganja :) Verujem da si OK :*
ИзбришиPrije šest mjeseci dijagnosticiran mi je rak grlića... šok,nevjerica i tuga. Urađena mi je konizacija nakon koje nažalost rezultati nisu bili dobri. Nikada neću zaboraviti riječi doktora... imate tešku i podmuklu bolest, jeste li svjesni da imate rak? Gledala sam u njega bez riječi, totalno tupa...prazna... blokada... izašla iz ordinacije bez riječi. Ne može čovjek to opisati.
ОдговориИзбришиUslijedila je radikalna histerektomija i dva najduža tjedna u životu... duga kao godine. Nalaz je stigao dobar, nema potrebe za zračenjem i kemoterapijom... Isti doktor je rekao da sam izliječena. U zadnji tren su me spasili. Imam 42 godine. Nemojte biti lijene, molim vas kontrolirajte se... Hvala ti na priči Spoma.
Hvala i tebi što si svoju priču podelila sa mnom i mojim čitaocima. Žene u našim godinama često zaborave na sebe i svoje zdravlje, svakodnevni problemi, deca, porodica, posao, sve je na prvom mestu, a zdravlje kada se setiš... A baš naprotiv, svega toga ne bi bilo da nema zdravlja, zato zdravlje mora biti na prvom mestu! Hvala ti još jednom :)
Избриши