Naslov u
novinama: Ubica na dan ubistva poslao majci SMS da je voli: “odmah sam znala da nešto nije uredu” prosečnom
čitaocu skreće pažnju zbog svog senzacionalističkog prizvuka, ali ono što je
meni zaparalo uši odnosi se na nešto drugo. Otkad je rečenica:“mama volim te”, postala
signal da nešto nije uredu i da li se upravo tu krije koren takvih tragedija?
Živimo u
vremenu kada je savremena porodica izložena mnogim izazovima: ratovi,
nestašica, besparica, tranzicija, samo su neke od situacija u kojima smo se često
nalazili zadnjih dvadesetak godina. U pozadini svega toga je napetost,
otuđenost, ljutnja, nezadovoljstvo. Roditelji sve više rade da bi svojoj deci
obezbedili osnovnu egzistenciju, dok sa druge strane, sve manje vremena provode
sa tom istom decom.
Nedavno
sam imala konstruktivnu raspravu, sa poznanicima, na temu velikih
porodica. Jedan od stavova je bio, da je besmisleno “pravljenje” dece u
nedostatku materijalnih sredstva za njihovo podizanje. Moje lično stanovište je
da deca u velikim porodicama ne moraju pod obavezno imati osećaj manje
vrednosti zbog nedostatka određenih materijalnih dobara, kao što ni deca u
imućnim porodicama ne moraju biti zasipana pažnjom i ljubavlju.
Po mojim
shvatanjima ljubav i briga su ono što stvara stabilnu i zdravu ličnost,
materijalna dobra su tu samo da bi nam, koliko-toliko, olakšala život i služila svrsi. Robovanje stvarima i trendovima je još jedna od tekovina savremenog
društva i tema za neki drugi tekst. Većina od nas je bar jednom u životu, bila
u prilici da shvati, da u nekim životnim situacijama, ni sva materijalna dobra
ovog sveta ne pomažu i ne mogu zameniti prazninu zbog nedostatka neke osobe i
njene ljubavi.
LJUBAV!
Opet se vraćam na početak teksta. Od kada je 'Volim te!',
umesto crvenim slovima ljubavi, ispisano crvenim slovima za uzbunu!? Kada
roditelji prestanu svojoj deci da govore: ljubavi, dušo, srećo, volim te? Kada deca
roditeljima prestanu da govore: pomozi mi, tužan sam, volim i ja tebe? Kada se
ta otuđenost pretvori u usamljenost, nesigurnost, osećaj niže vrednosti? Kada
se pretvori u poremećaj ponašanja, posesivnost i potrebu da zadržimo nekoga po
svaku cenu, makar ga morali ubiti?
Svaki
dan, od trenutka njihovog rođenja, govorim svojoj deci da ih volim i što je
najvažnije, to i osećam. Ne mogu da zamislim dan kada će te reči zvučati strano
na mojim usnama i biti signal za nešto loše. Ne mogu da zamislim da će te reči
ljubavi, biti reči kojima će moje dete tražiti oproštaj od mene i ovog sveta.
Volite svoju decu i govorite im to! Moraju znati da će uvek postojati neko ko
je tu za njih i da ljubav ne treba tražiti silom, već da je svako od nas
zaslužuje.
VOLIM VAS! :) :***
Sva prava na sadržaje u tekstu zadržana.
Sva prava na sadržaje u tekstu zadržana.
u pravu si
ОдговориИзбришиKao psiholozi znamo da su koreni toga duboki, prenošeni generacijama. Mislim da nije problem samo u nedostatku vremena koje deci posvećujemo, već u našem ličnom stavu prema njima, kao što kažete. Odličan text, drago mi je da ste se pozabavili i ovim. :)
ОдговориИзбришиPozdrav,
Ljiljana Varga
Drago mi je da dobijem pohvalu od koleginice :))) Ovakvi tekstovi nikada ne zastarevaju i uvek su potrebni. Hvala još jednom.
Избриши