Spoma Avramov Photography

Ako do sada i jeste, ubuduće ćete se verovatno zapitati.

Svaka žena koja je bar jednom u životu ostala u drugom stanju zna koliko je bitan odnos sa ginekologom i poverenje koje vam on uliva. Sigurnost i podrška od strane odabranog lekara su ono što trudnicu održava smirenom u toku trudnoće. Promene raspoloženja, životnih i radnih navika, potencijalne komplikacije i opasnosti koje one nose je mnogo lakše podneti kada pored sebe imate dobrog i pouzdanog lekara.

Ali nije sve uvek tako jednostavno.

Iznenadila me je vest da su sa našeg tržišta povučeni lekovi Partusisten i Ginipral, koji se koriste za smanjenje kontrakcija i sprečavanje prevremenog porođaja. Takođe najavljeno je skoro povlačenje i leka Utrogestan koji ima isto dejstvo. Dva od ta tri leka sam i ja koristila u toku svoje prve trudnoće!

Ono što me je zaprepastilo više od povlačenja ovih lekova je saznanje naših lekarao o štetnosti ovih lekova još 2005. godine! Godinu dana pre sam i ja bila na terapiji zbog prevremenih kontrakcija. Sećam se da mi je doktorica rekla za nuspojave i da sam i sama pročitala u uputstvu mogućnost pojave drhtanja ruku, lupanja srca, aritmije… Što sam, naravno, i osetila. Ali sam joj verovala da je to najbolje što mogu učiniti za svoje buduće dete!

Doktoricu u gore navedenom tekstu još nije sramota da kaže, da su ti lekovi izazivali samo placebo efekat na trudnice! Onda smo mogle da pijemo i neki koktel vitamina, a ne lek koji oštećuje srce trudnice i ploda! Izvinite na mojoj reakciji, ali dosadilo mi je da se neko konstantno poigrava mojim životom, a da ja toga nisam svesna. 

Već sam ranije pisala o aflatoksinu i latentnom i kontinuiranom trovanju njime. Takođe, poslednji post je posvećen dečaku, sinu moje poznanice, koji je preminuo u 7. godini zbog srčane mane. Koju nikad, niko nije dijagnostikovao, pošto u Srbiji ne postoji praksa da se objektivno zdrava novorođenčad preventivno pregleda UZ. Izuzetak su kukovi, čija iščašenost je poput promaje i drugih urbanih legendi u našem društvu, verovatno, bitnija od srca, pluća, bubrega i mozga.

Volela bih da živim u uređenoj zemlji i da neki revnosni naučnik sprovede longitudinalnu studiju nad svim ženama, koje su primale ove lekove i njihovom decom i utvrde posledice ove vrste lečenja. A onda, kada se utvrdi da je šteta bila veća nego korist, napravimo kolektivnu tužbu i oderemo i zdravstveni sistem i državu do gole kože! A ministre zdravlja i sve nesavesne lekare pošaljemo da sviraju klavir, ali na šipkama. 

Verujem da im se tada ovakve “sistemske” greške ne bi tako često potkradale.

Sve čvršće sam uverena, nažalost, da se u ovoj našoj zemlji jedino sistemski radi na uništavanju novih života. Što siromaštvom, što javašlukom u zdravstvenom i obrazovnom sistemu. A porodica je u svemu tome samo kolateralna šteta. Porodica je neželjeno dete savremenog društva, koje teži tehnologizaciji, digitalizaciji i svim drugim ‘zacijama’ osim jedne jedine bitne.

HUMANIZACIJI.

Kakva su vaša iskustva sa lekarima?