 |
| http://portalquepasa.blogspot.rs/ |
Predamnom čist list papira. Kao život deteta kad se rodi. Na njega se potpisuj svi ljudi koje sretne u životu, događaji pišu svoja poglavlja, knjiga se stvara, poglavlja nižu…
A šta kada se knjiga završi posle prvog
poglavlja?
I poglavlje
Ležim, još uvek
drhtim. Carski rez. Ogroman šok za organizam. Kao da gorim, još uvek ne
verujem da je sve prošlo, da sam sad majka. Sestra ulazi u sobu, unosi tri
smotuljka. Dva u jednoj ruci, jedan u drugoj. Znam da je jedan od njih moj.
Znam i koji je, majka uvek zna. Prinosi mi ga, ružičasto lice, formirano, markantan
nos, pravi mali čovek, gledam ga. Prepoznajemo se i pre nego što smo se
zvanično upoznali, to je lice mojih predaka, lice moga oca, njegovog oca…
To je lice
budućnosti.
Praznina,
užasna, strašna, nezamisliva. Osećam da ću se ugušiti, svaki put kad pomislim
da je umrlo dete i svaki put kad zamislim njegovu majku i njen bol. Želim da je pozovem, ali ne znam šta da joj
kažem, shvatam koliko bi moje reči zvučale apsurdno, a uteha beznačajno.
Ulazim u
sobu, vidim sina kako leži u tišini.
-
Kako
si?
-
Molim
se.
-
Za
Deju?
-
Molim
se da bude živ…
Kako je dečije srce čisto i
iskreno.
Kako je život surov i bolan.
Kako mi, odrasli, oguglamo na
bol, patnju i tugu…?
II poglavlje
Mama, tata, baba, deda! Hajde
reci gde je pametna glava!? A nos? Oko? Usta? Koga beba voli? Mamu i tatu! Smeje
mi se! Tata ga baca u vis! Ljubim ga. Miris bebe. I onaj mekani deo iza uha,
nabori ispod vrata, sklopljene šake ispod obraza dok spava. Mrak, tišina, gluvo
doba noći, samo on i ja.
Ceo svet je samo naš.
Uvek kada se desi ovakva nesreća
svi mediji pohrle da naprave vest, emisiju u kojoj se paušalno razgalaba o
uzrocima, razlozima, krivici. Svi su pametni, svi se peru, upiru prstom jedni u druge, a deteta nema i tu
je kraj svake priče.
III poglavlje
-
Halo da li je Dario tu?
-
Ko ga traži?
-
Maša, njegova devojka.
-
Nije Mašo, šta da mu prenesem?
-
Recite mu da ću ga čekati kod
bioskopa u 20.00h.
-
Važi, preneću mu!
Studio.
-
Recite
nam molim vas, kako se kod nas deca pripremaju za polazak u školu.
-
Sistematski
pregled se radi u martu-aprilu, a posle se sistematski obavlja u neparnim
razredima: prvi, treći, pet,… I kod upisa u srednju školu.
-
Šta
obuhvata sistematski pregled?
-
Na
sistematskom pregledu merimo visinu, težinu, poslušamo srce, pluća, roditelj
daje diferencijalnu anamnezu …
-
I
to je sve?
-
To
je sve.
IV poglavlje
Požuri
Arijane, zakasnićemo na Dariov diplomski! Ja sam gotov, ti si ta koju uvek
čekamo! Samo da se našminkam, idi upali kola! Gde da sednemo? Gala, pogledaj ga što
je lep! Ne mogu da verujem da je gotovo sa školom!
A
sad, još da ga oženimo!
Ultarzvuk
se ne radi svoj deci, samo ona deca kod koje postoji hereditet u porodici i ona
kod koje je intrauterino utvređena neka genetska
anomalija. Da li je to komplikovana procedura? Nije, dovoljno je da bolnica
poseduje UZ i lekara specijalistu interne medicine. Svi veći klinički centri
imaju oba.
V
poglavlje
Sine,
koliko zvanica ćeš imati? Da li ste odabrali salu? Mama i tata bi želeli da
plate celu svadbu. Dovedite mi muziku! Konačno i ja mogu da naručim onu
najskuplju! Sviraj! “Danas majko ženiš svoga sina”!
Ne
plačem, to mi se samo malo razmazala šminka…
Da
li postoje anomalije koje je nemoguće uočiti običnim posmatranjem bebe? Da. Da
li bi pomogao preventivan UZ pregled svakog novorođenčeta? Da. Da li bi takav
pregled mogao da se uradi na svakom sistematskom pregledu? Da. Zašto se ne
radi? Zbog troškova u zdravstvu. Da li redovna zdravstvena zaštita pokriva
takvu vrstu pregleda? Trebala bi.
VI
poglavlje
Dušo
da li hoćeš da dođemo i da vam pomogneo oko kupanja? Jeste da je bilo davno,
ali se još dobro sećamo! Da li sisa? Maša ima dovoljno mleka, sve će biti
dobro. Šta vam treba iz prodavnice i apoteke? Kupiću ja usput Daktanol! Takav si i ti bio…
Volim
te!
Srbija
zadnjih godina ima veći mortalitet od nataliteta. Šta to znači? To znači da
polako umiremo kao narod. Zašto se to dešava? Sve manje dece se rađa, životni
vek je duži, tako da mi kao društvo, u celini, sve više starimo. Da li se slažete
da je za nas, trenutno, najvredniji resurs dete? Slažem se, u potpunosti. Zašto
se onda dešavaju ovakve nesreće? Mislim da društvo, ili tačnije ljudi koji su
odgovorni za ovo društvo,ne cene ljudski život, dečiji život. Kako to mislite?
Najlakše je propagirati rađanje, šušnuti majkama par stotina eura, koji ne
pokrivaju ni pelene i tu završiti svaku priču. Neko će reći da je najlakše
roditi, možda i jeste, ali odgajati, voleti, ulagati, brinuti, strepeti,
preživeti i doživeti, to nema cenu.
VII
poglavlje
Sećaš
se kada smo bili na moru i kada sam te učila da plivaš? Sećaš se da sam ti
rekla da se opustiš i da mi veruješ, da će sve biti u redu? Tako mi i sad moraš
verovati, ja ću uvek biti tu, gledaću te i brinuti o tebi i tvojoj porodici.
Moram otići, ali ću zauvek biti tu, u tvom srcu i tvojim uspomenama.
Zapamti
uvek sam te volela i uvek ću te voleti…
Zaključak
Ovako svaka životna priča treba
da se završi, ovim redosledom, na ovaj način…
Za Deju i njegovu mamu, tatu i brata. Volimo vas.
0 komentara:
Постави коментар