Knjiga života

http://portalquepasa.blogspot.rs/

Predamnom čist list papira. Kao život deteta kad se rodi. Na njega se potpisuj svi ljudi koje sretne u životu, događaji pišu svoja poglavlja, knjiga se stvara, poglavlja nižu…

 A šta kada se knjiga završi posle prvog poglavlja?

I poglavlje

Ležim, još uvek drhtim. Carski rez. Ogroman šok za organizam. Kao da gorim, još uvek ne verujem da je sve prošlo, da sam sad majka. Sestra ulazi u sobu, unosi tri smotuljka. Dva u jednoj ruci, jedan u drugoj. Znam da je jedan od njih moj. Znam i koji je, majka uvek zna. Prinosi mi ga, ružičasto lice, formirano, markantan nos, pravi mali čovek, gledam ga. Prepoznajemo se i pre nego što smo se zvanično upoznali, to je lice mojih predaka, lice moga oca, njegovog oca…

To je lice budućnosti.

Praznina, užasna, strašna, nezamisliva. Osećam da ću se ugušiti, svaki put kad pomislim da je umrlo dete i svaki put kad zamislim njegovu majku i njen bol.  Želim da je pozovem, ali ne znam šta da joj kažem, shvatam koliko bi moje reči zvučale apsurdno, a uteha beznačajno.
Ulazim u sobu, vidim sina kako leži u tišini.

-          Kako si?
-          Molim se.
-          Za Deju?
-          Molim se da bude živ…

Kako je dečije srce čisto i iskreno.
Kako je život surov i bolan.
Kako mi, odrasli, oguglamo na bol, patnju i tugu…?

II poglavlje

Mama, tata, baba, deda! Hajde reci gde je pametna glava!? A nos? Oko? Usta? Koga beba voli? Mamu i tatu! Smeje mi se! Tata ga baca u vis! Ljubim ga. Miris bebe. I onaj mekani deo iza uha, nabori ispod vrata, sklopljene šake ispod obraza dok spava. Mrak, tišina, gluvo doba noći, samo on i ja.

Ceo svet je samo naš.

Uvek kada se desi ovakva nesreća svi mediji pohrle da naprave vest, emisiju u kojoj se paušalno razgalaba o uzrocima, razlozima, krivici. Svi su pametni, svi se peru,  upiru prstom jedni u druge, a deteta nema i tu je kraj svake priče.

III poglavlje

-          Halo da li je Dario tu?
-          Ko ga traži?
-          Maša, njegova devojka.
-          Nije Mašo, šta da mu prenesem?
-          Recite mu da ću ga čekati kod bioskopa u 20.00h.
-          Važi, preneću mu!

Studio.
-          Recite nam molim vas, kako se kod nas deca pripremaju za polazak u školu.
-          Sistematski pregled se radi u martu-aprilu, a posle se sistematski obavlja u neparnim razredima: prvi, treći, pet,… I kod upisa u srednju školu.
-          Šta obuhvata sistematski pregled?
-          Na sistematskom pregledu merimo visinu, težinu, poslušamo srce, pluća, roditelj daje diferencijalnu anamnezu …
-          I to je sve?
-          To je sve.

IV poglavlje

Požuri Arijane, zakasnićemo na Dariov diplomski! Ja sam gotov, ti si ta koju uvek čekamo! Samo da se našminkam, idi upali kola! Gde da sednemo? Gala, pogledaj ga što je lep! Ne mogu da verujem da je gotovo sa školom!

A sad, još da ga oženimo!

Ultarzvuk se ne radi svoj deci, samo ona deca kod koje postoji hereditet u porodici i ona kod koje je intrauterino utvređena  neka genetska anomalija. Da li je to komplikovana procedura? Nije, dovoljno je da bolnica poseduje UZ i lekara specijalistu interne medicine. Svi veći klinički centri imaju oba.

V poglavlje

Sine, koliko zvanica ćeš imati? Da li ste odabrali salu? Mama i tata bi želeli da plate celu svadbu. Dovedite mi muziku! Konačno i ja mogu da naručim onu najskuplju! Sviraj! “Danas majko ženiš svoga sina”!

Ne plačem, to mi se samo malo razmazala šminka…

Da li postoje anomalije koje je nemoguće uočiti običnim posmatranjem bebe? Da. Da li bi pomogao preventivan UZ pregled svakog novorođenčeta? Da. Da li bi takav pregled mogao da se uradi na svakom sistematskom pregledu? Da. Zašto se ne radi? Zbog troškova u zdravstvu. Da li redovna zdravstvena zaštita pokriva takvu vrstu pregleda? Trebala bi.

VI poglavlje

Dušo da li hoćeš da dođemo i da vam pomogneo oko kupanja? Jeste da je bilo davno, ali se još dobro sećamo! Da li sisa? Maša ima dovoljno mleka, sve će biti dobro. Šta vam treba iz prodavnice i apoteke? Kupiću ja usput Daktanol! Takav si i ti bio…

Volim te!

Srbija zadnjih godina ima veći mortalitet od nataliteta. Šta to znači? To znači da polako umiremo kao narod. Zašto se to dešava? Sve manje dece se rađa, životni vek je duži, tako da mi kao društvo, u celini, sve više starimo. Da li se slažete da je za nas, trenutno, najvredniji resurs dete? Slažem se, u potpunosti. Zašto se onda dešavaju ovakve nesreće? Mislim da društvo, ili tačnije ljudi koji su odgovorni za ovo društvo,ne cene ljudski život, dečiji život. Kako to mislite? Najlakše je propagirati rađanje, šušnuti majkama par stotina eura, koji ne pokrivaju ni pelene i tu završiti svaku priču. Neko će reći da je najlakše roditi, možda i jeste, ali odgajati, voleti, ulagati, brinuti, strepeti, preživeti i doživeti, to nema cenu.

VII poglavlje

Sećaš se kada smo bili na moru i kada sam te učila da plivaš? Sećaš se da sam ti rekla da se opustiš i da mi veruješ, da će sve biti u redu? Tako mi i sad moraš verovati, ja ću uvek biti tu, gledaću te i brinuti o tebi i tvojoj porodici. Moram otići, ali ću zauvek biti tu, u tvom srcu i tvojim uspomenama.

Zapamti uvek sam te volela i uvek ću te voleti…

Zaključak

Ovako svaka životna priča treba da se završi, ovim redosledom, na ovaj način… 


Za Deju i njegovu mamu, tatu i brata. Volimo vas.

CONVERSATION

0 komentara:

Постави коментар

Back
to top