Ljubitelj
sam knjiga i čitanja od najranijeg detinjstva. Još kao detetu najveća nagrada
za uspešno završenu školsku godinu mi je bio komplet knjiga po mom izboru.
Tako
je bilo sve do polaska u srednju školu, kada se intenzitet čitanja smanjio, da
bi na faksu uspevala da čitam samo stručnu literaturu. I tako sve do trenutka
kada sam ostala u drugom stanju i kada je moju literaturu činila, pretežno,
trudnička i roditeljska literatura.
Sa
rođenjem deteta pojavile su se ponovo stručne knjige, ali u funkciji
roditeljstva, odgajanja i vaspitavanja malaca. Kada su klinci porasli dovoljno
da mogu strpljivo pratiti ono što im čitam u mom dijapazonu su se pojavile i
davno zaboravljene dečije bajke i basne.
Tek
nekih pet godina unazad redovno čitam i literaturu koju biram po svom izboru.
Svakom čitanju prilazim kao malom ritualu u kome ukradeno vreme staje i ja
nestajem u nekom drugom svetu na pola sata, sat (nekoliko sati ako imam sreće J). I tako će biti zauvek.
Kada
mogu to sebi da priuštim posetim beogradski sajam knjiga, novosadski posećujem
svake godine, bar dva puta u toku tih par dana koliko traje. Prvog dana biram
šta ću kupiti drugog dana obilazim još jednom i kupujem.
Volim
da kažem da se ja u biblioteci i na sajmovima knjiga osećam kao veliko dete u
prodavnici slatkiša J Volim da kupujem knjige i da posedujem
svoj primerak, to je verovatno fiksacija u analnoj fazi, ali baš me briga! J
Posle
svega napisanog, možete zaključiti da sam pasionirani čitalac i ljubitelj
književnosti svake vrste. Ono što sam primetila zadnjih godina da se broj
knjižara u našem gradu povećao, što me raduje, a isto tako da je sve više divne
literature za decu. Zadnjih par godina sam, ponovo, član Gradske biblioteke.
Dostupna
su nam najčitanija dela svetske i domaće književnosti u štampanom izdanju, a ko
voli i u elektronskom. Kindl je zgodan gadžet u koji možete spakovati pola
biblioteke i ponet je na godišnji odmor J
Dakle
situacija stoji ovako, ko želi, ko voli i ko hoće ima i šta i gde da čita.
Juče
sam prvi put stigla da odem na ovogodišnji novosadski sajam knjiga. Ove godine
je nešto okasnio, inače se održavao u februaru, takođe, razdvojili su sajam
obrazovanja (Putokazi) od sajma umetnosti (Art expo) i Sajma knjiga, ali to i
nije bitno za ovu priču.
Ono
što jeste bitno je da sam u sat vremena koliko sam imala na raspolaganju i par
usputnih ćaskanja sa izdavačima čula samo reči razočarenja u vezi sa
posećenošću sajma. Bilo mi ih je žao jer su nezadovoljni, ali ovo nije prvi put
da je ovaj sajam loše posećen.
I
tu bi se moja priča i interesovanje završili da jutros u Jutarnjem programu RTV
jedna od tema nije bila slaba posećenost Sajma knjiga. Prvo mi je bilo smešno,
kao da su mi čitali misli, a onda sam počela da slušam neku gospoDŽu (možda PR-a)
koja je počela da iznosi svoje viđenje stvari.
Jedan
od njenih zaključaka je bio (pri tome se pozvala na nezvanične „podatke“ knjižara
i bibliotekara) da ljudi slabo čitaju! Da njoj prosto nije jasno zašto je sajam
loše posećen, ulaz besplatan, sajam sedam dana, a nikog nema. Između redova, da smo mi jedna nepismena i slabo čitajuća
nacija. Na šta ja malo pošizim i odlučim da ih isprozivam bar ovako.
Setim
se razgovora sam jednim od izlagača prethodni dan, koji mi kaže da je ove
godine došao prvi i poslednji put na ovaj sajam, ne zbog slabe posećenosti već
zato što mu je njegov novosadski prijatelj rekao da nije ni znao da je sajam
knjiga u toku. Dok on sam, do nedavno, nije ni znao da se ovaj sajam održava u
Novom Sadu!
Na
stranu što me je ona gospođa iznervirala svojim pravdanjem i prebacivanjem
odgovornosti na raju, ali sam se zapitala šta je zaista problem? Prošle godine
sam organizovala Festival bajki i pripovedaka Bajkodani u Big shoping centru i
za dva dana i deset sati trajanja festivala imala par hiljada posetilaca. Reći
ćete da to nije mnogo, ali vas moram podsetiti da se radi o deset sati
programa, par bilborda i objavi na FB strani.
FB
strana! I tu mi sine! Da pogledam FB stranu Novosadskog sajma, klik, klik,
jedan link, ništa, drugi link, ništa. Opa! Izgleda Novosadski sajam nema
zvanični FB stranu, dok Big shoping centar ima! I to sa 83 500 pratilaca strane!
Znači
u tom grmu leži problem, vi pišete, ali ne i tamo gde se nalazi vaša ciljna
grupa, pišete u dnevnim novinama koje niko ne kupuje, a na internetu se ta vest
izgubi u senci crne hronike i sporta. Lokalni informativni sajtovi tu vest
postave jednom na početku manifestacije i to je to.
Što
se tiče sajta manifestacije on se, verovatno, čita samo ciljano. A vaša PR
služba se ni ne potrudi da svakog dana pošalje informaciju o tekućem dešavanju
istim onim informativnim sajtovima. Verovatno ste ogrezli u svom autističnom
doživljaju veličine i važnost da ne nalazite tako nešto za shodno i potrebno.
Da
li je moguće da jedna takva institucija kao Novosadski sajam ima tri profila! I
par nezvaničnih strana koje su nastale tako što ga je neko od zaposlenih naveo kao
mesto zaposlenja, a da nema zvaničnu stranu!? Da li ljudi zaposleni u
marketingu sajma znaju da je većina njihovih posetilaca svakodnevno na
društvenim mrežama? Da li znaju da većina roditelja zabavne i edukativne
programe za svoju decu nalazi na internetu i društvenim mrežama?
Na
kraju krajeva šta me briga, ja čitam, a vi se potrudite da me pronađete J Strašno bih volela da
sretnem gospođu, predstavnicu sajma i da joj postavim neko od ovih pitanja i da
proverim njenu elektronsku pismenost. Kad smo mi već takvi nečitači i
nezainteresovani za kulturne stvari, je l' te...
Zbog ilustracije napisanog postaviću vam postojeće linkove
profila na FB-u i print scrin strana.
Na zalost, sa mnogim stvarima je tako...Nesto hocemo, a ne potrudimo se ni malo da nesto uradimo i popravimo stvari.
ОдговориИзбриши