Ljubitelj sam knjiga i čitanja od najranijeg detinjstva. Još kao detetu najveća nagrada za uspešno završenu školsku godinu mi je bio komplet knjiga po mom izboru.

Tako je bilo sve do polaska u srednju školu, kada se intenzitet čitanja smanjio, da bi na faksu uspevala da čitam samo stručnu literaturu. I tako sve do trenutka kada sam ostala u drugom stanju i kada je moju literaturu činila, pretežno, trudnička i roditeljska literatura.

Sa rođenjem deteta pojavile su se ponovo stručne knjige, ali u funkciji roditeljstva, odgajanja i vaspitavanja malaca. Kada su klinci porasli dovoljno da mogu strpljivo pratiti ono što im čitam u mom dijapazonu su se pojavile i davno zaboravljene dečije bajke i basne.

Tek nekih pet godina unazad redovno čitam i literaturu koju biram po svom izboru. Svakom čitanju prilazim kao malom ritualu u kome ukradeno vreme staje i ja nestajem u nekom drugom svetu na pola sata, sat (nekoliko sati ako imam sreće J). I tako će biti zauvek.

Kada mogu to sebi da priuštim posetim beogradski sajam knjiga, novosadski posećujem svake godine, bar dva puta u toku tih par dana koliko traje. Prvog dana biram šta ću kupiti drugog dana obilazim još jednom i kupujem.

Volim da kažem da se ja u biblioteci i na sajmovima knjiga osećam kao veliko dete u prodavnici slatkiša J Volim da kupujem knjige i da posedujem svoj primerak, to je verovatno fiksacija u analnoj fazi, ali baš me briga! J

Posle svega napisanog, možete zaključiti da sam pasionirani čitalac i ljubitelj književnosti svake vrste. Ono što sam primetila zadnjih godina da se broj knjižara u našem gradu povećao, što me raduje, a isto tako da je sve više divne literature za decu. Zadnjih par godina sam, ponovo, član Gradske biblioteke.

Dostupna su nam najčitanija dela svetske i domaće književnosti u štampanom izdanju, a ko voli i u elektronskom. Kindl je zgodan gadžet u koji možete spakovati pola biblioteke i ponet je na godišnji odmor J

Dakle situacija stoji ovako, ko želi, ko voli i ko hoće ima i šta i gde da čita.

Juče sam prvi put stigla da odem na ovogodišnji novosadski sajam knjiga. Ove godine je nešto okasnio, inače se održavao u februaru, takođe, razdvojili su sajam obrazovanja (Putokazi) od sajma umetnosti (Art expo) i Sajma knjiga, ali to i nije bitno za ovu priču.

Ono što jeste bitno je da sam u sat vremena koliko sam imala na raspolaganju i par usputnih ćaskanja sa izdavačima čula samo reči razočarenja u vezi sa posećenošću sajma. Bilo mi ih je žao jer su nezadovoljni, ali ovo nije prvi put da je ovaj sajam loše posećen.

I tu bi se moja priča i interesovanje završili da jutros u Jutarnjem programu RTV jedna od tema nije bila slaba posećenost Sajma knjiga. Prvo mi je bilo smešno, kao da su mi čitali misli, a onda sam počela da slušam neku gospoDŽu (možda PR-a) koja je počela da iznosi svoje viđenje stvari.

Jedan od njenih zaključaka je bio (pri tome se pozvala na nezvanične „podatke“ knjižara i bibliotekara) da ljudi slabo čitaju! Da njoj prosto nije jasno zašto je sajam loše posećen, ulaz besplatan, sajam sedam dana, a nikog nema. Između redova,  da smo mi jedna nepismena i slabo čitajuća nacija. Na šta ja malo pošizim i odlučim da ih isprozivam bar ovako.

Setim se razgovora sam jednim od izlagača prethodni dan, koji mi kaže da je ove godine došao prvi i poslednji put na ovaj sajam, ne zbog slabe posećenosti već zato što mu je njegov novosadski prijatelj rekao da nije ni znao da je sajam knjiga u toku. Dok on sam, do nedavno, nije ni znao da se ovaj sajam održava u Novom Sadu!

Na stranu što me je ona gospođa iznervirala svojim pravdanjem i prebacivanjem odgovornosti na raju, ali sam se zapitala šta je zaista problem? Prošle godine sam organizovala Festival bajki i pripovedaka Bajkodani u Big shoping centru i za dva dana i deset sati trajanja festivala imala par hiljada posetilaca. Reći ćete da to nije mnogo, ali vas moram podsetiti da se radi o deset sati programa, par bilborda i objavi na FB strani.

FB strana! I tu mi sine! Da pogledam FB stranu Novosadskog sajma, klik, klik, jedan link, ništa, drugi link, ništa. Opa! Izgleda Novosadski sajam nema zvanični FB stranu, dok Big shoping centar ima! I to sa  83 500 pratilaca strane!

Znači u tom grmu leži problem, vi pišete, ali ne i tamo gde se nalazi vaša ciljna grupa, pišete u dnevnim novinama koje niko ne kupuje, a na internetu se ta vest izgubi u senci crne hronike i sporta. Lokalni informativni sajtovi tu vest postave jednom na početku manifestacije i to je to.

Što se tiče sajta manifestacije on se, verovatno, čita samo ciljano. A vaša PR služba se ni ne potrudi da svakog dana pošalje informaciju o tekućem dešavanju istim onim informativnim sajtovima. Verovatno ste ogrezli u svom autističnom doživljaju veličine i važnost da ne nalazite tako nešto za shodno i potrebno.

Da li je moguće da jedna takva institucija kao Novosadski sajam ima tri profila! I par nezvaničnih strana koje su nastale tako što ga je neko od zaposlenih naveo kao mesto zaposlenja, a da nema zvaničnu stranu!? Da li ljudi zaposleni u marketingu sajma znaju da je većina njihovih posetilaca svakodnevno na društvenim mrežama? Da li znaju da većina roditelja zabavne i edukativne programe za svoju decu nalazi na internetu i društvenim mrežama?

Na kraju krajeva šta me briga, ja čitam, a vi se potrudite da me pronađete J Strašno bih volela da sretnem gospođu, predstavnicu sajma i da joj postavim neko od ovih pitanja i da proverim njenu elektronsku pismenost. Kad smo mi već takvi nečitači i nezainteresovani za kulturne stvari, je l' te...

Zbog ilustracije napisanog postaviću vam postojeće linkove profila na FB-u i print scrin strana.

https://www.facebook.com/novosadskisajam.novosadskisajam

https://www.facebook.com/profile.php?id=100002036383800

https://www.facebook.com/sindikat.novosadski