Šta je lažno na PARAolimpijskim igrama?

Photo by paralympic.com
Čudan naslov mislite, a da li ste se ikad zapitali šta znači prefiks PARA? Većina vas ga povezuje se PARAplegijom (što znači potpuna oduzetost nogu) ili PARApsihologijom (što znači PSEUDO nauka, koja se bavi neobjašnjivim pojavama, izvan medicinsko-psihološke stvarnosti i koja nije proverljiva).

Znači pseudo ili lažno, sada smo već bliže određenju značenja. Reč PARA predstavlja grčki prefiks, javlja se u mnogim složenicama i znači  promašaj, pogreška, zabluda, protivljenje, preobražaj...itd.

I to je ono što meni lično PARA uši, u bukvalnom prevodu, Paraolimpijske igre znače lažne Olimpijske igre, tj. one koje nisu prave. Za mene nema ničeg STVARNIJEG i ORIGINALNIJEG od osobe sa invaliditet
om koja se priprema za Olimpijske igre i na istim tim igrama ostvaruje vrhunske rezultate.

Dok sam gledala njihova takmičenja nisam mogla da ne primetim koji invaliditet svako od njih ima i onda mi je u jednom trenutku nešto sinulo. Videla sam ljude bez svih ekstremiteta koji plivaju, trkače bez nogu, stonotenisere bez ruku, slepe trkače i shvatila da oni sport nisu birali prema svojim mogućnostima i talentima, već prema sopstvenom izboru i želji. A onda su se trudili da u tome postanu najbolji i dođu i takmiče se na ovom prestižnom takmičenju.

Photo by paralympic.com
To je inspirativno na toliko načina. Njihov trud, motivacija i upornost treba da budu primer svima nama koji imamo sve na raspolaganju, a koji često znamo da padnemo u neraspoloženje, malodušnost i inertnost.

Ne mislim da svi mi moramo doživeti neku povredu da bi se trgli iz sopstvene egocentričnosti, ali moramo stalno imati na umu da je za nas to lakšo deo i da se neko drugi mnogo više trudi i ne kuka nad sopstvenom sudbinom već grize i gura za sebe i svoje ideale.

Photo by paralympic.com 
Još jedna stvar koja mi se ne dopada kod Paraolimpijskij igara je to što se odigravaju odvojeno od onih koje nezvanično zovemo pravim. Jasno mi je da bi za organizatore bilo komplikovano da neka takmičenja u hodu prilagođavaju osobama sa invaliditetom, ali na taj način bi zaista pokazali da ih uvažavaju kao ravnopravne ljude i sportiste i gde bi njihovi nastupi imali punu pažnju svetske javnosti.

Tek tada bi mogli da pričamo o jednakosti i sportskom duhu. Ovako, PARAolimpijske igre ostaju u senci Olimpijskih igara, njihovi nastupi se još uvek slabo prenose (neću komentarisati siromašan prenos OI 2016), njihove pripreme i uslovi u kojima vežbaju su loši, ali ono što im niko ne može umanjiti i oduzeti je njihov borbeni duh i radost zbog osvojenih odličja.

Dirnule su me njihove suze i sreća koju sam videla i pokušala sam da zamislim šta je to što im prolazi kroz glavu u tim trenucima? 

Koga su oni to u stvari pobedili i šta su time zaista postigli? Svako od njih ima svoju sudbinu i razloge zbog kojih se bori. I došla sam do ovog zaključka, nisu oni na Olimpijskim igrama osvojili zlato, srebro, bronzu već ravnopravno mesto među svim sportistima od postanka Olimpijskih igara, a to je značajnije od svake medalje.

Photo by rtv.rs
Za   one koji to nisu znali danas se završavaju Paraolimpijske igre u Riu, počele su 7.septembra. Nisu doživele pompu kao PRAVE Olimpijske igre, ali su rezultati o dometi postignuti na njima, po mom skromnom mišljenju, mnogo vredniji i značajniji.

Pre nedelju dana održana je prva PARADA osoba sa invaliditetom, o kojoj se nije pričalo tako mnogo kao o nekim drugim paradama, ali i to je nešto.


Za kraj, ostaje hipotetičko pitanje: 

„Da li možemo biti jednaki među drugačijima i drugačiji među jednakima?“.

Pritisak okoline je velik, surovost prema različitostima ogromna, ali naš duh je ono što nas čini nepobedivim i jedinstvenim. :)

Zvaničan link Paraolimpijskih igara OVDE

CONVERSATION

10 komentara:

  1. Spomenka, svaka čast za ove redove! Ovi ljudi, (para)sportisti nisu zaslužili da budu u zapećku u odnosu na one "prave", a nažalost jesu, upravo zato što su drugačiji, a to , svi znaju, nije fer, nije humano nije dostojno veka u kojem živimo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Olja, hvala na komentaru. Nadam se da ćemo svojim komentarima bar nekoga naterati da se zapita...:)

      Избриши
  2. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Администратор блога је уклонио коментар.

      Избриши
    2. Duplirala sam isti, omaškom :(

      Избриши
  3. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  4. Pratila sam ove igre srcem, ne samo ocima.
    Postidela se sebe i svojih izgovora.
    Bravo za svakog ko je, posle licnog pada ili tragedije, imao snage i volje da ustane i da se bori.

    ОдговориИзбриши
  5. Isti utisak imam, kao i vi dok gledam s koliko srca i radosti se takmiče. Oni prvo moraju da pobede sebe, pa okolinu koja često nema razumevanja (najčešće), pa tek onda se takmiče sa drugima. Po ko zna koji put se postidim sebe i izgovora... To para zaista para uši... Hvala!

    ОдговориИзбриши

Back
to top