Dobro, možda još nije bila jesen, ali septembar je za
mene uvek značio kraj leta i početak školske godine. Obično bi počele kiše i
kupaći se više nije oblačio. Prošlog vikenda sam posetila Vrnjačku Banju posle skoro 30 godina. Prvi put sam bila na svadbi moje sestre od tetke, a nakon toga sam još jednom došla na
odmoru sa roditeljima.
Moja majka je 1987. godine operisala žučnu kesu,
a pošto je Vrnjačka Banja poznata po lekovitim mineralnim izvorima, posebno
blagotvornim za gastrointerstinalne tegobe, te godine, umesto na more, otišli
smo u ovu poznatu banju.
Pošto sam u to vreme bila tinejdžer, bilo mi je
užasno dosadno. To su one godine kada još uvek niste dovoljno odrasli da
izlazite sami u diskoteke i kafiće, a niste ni dovoljno mali da bi vas bazen i
šetnja po Promenadi zabavili.
Ono što sam sada zatekla naprosto me je
oduševilo. Vrnjačka Banja je prelepo uređena, sa mnoštvom cvetnih leja,
pergola, klupa za odmor od šetnje i nizom kafića i restorana u kojima se možete
osvežiti i probati tradicionalne specijalitete.
Ali da krenem od početka, u Vrnjačku Banju smo stigli u petak uveče, kada smo došli u Solaris Resort već je pao mrak. Na
prvi pogled kompleks izgleda kao niz dvospratnica sa ljupkim stazicama i
mnoštvom zelenila između.
Nakon prijavljivanja uputili smo se do svog
apartmana. Smeštaj je ostavio odličan prvi utisak, soba se sastoji od dnevnog
boravka, spavaćeg dela, prostranog kupatila sa tuš kabinom i francuskog balkona.
U dnevnom boravku postoji LCD TV. Na mene je najveći utisak ostavio broj ormara
i plakara koje smo imali. Navikla sam da na svojim putovanjima kuburim sa
prostorom za odlaganje stvari, pa je ovo bilo pravo osveženje. Za više
informacija o smeštaju pogledajte OVDE.
Večera je od 18 do 20h, ali su nam ljubazni domaćini
izašli u susret i poslužili je kasnije. Oduševila sam se izborom hladnih
predjela i kuvanih jela, za one koji ne jedu meso, poslužuje se veliki broj
variva i salata, a za sladokusce tu je i više vrsta kolača za desert. Posle
večere družili smo se u baru restorana Biber i pored jednog od dva spoljna
bazena.
Ovaj bazen je u toku dana omiljeno mesto gostiju
resorta. Oivičen je tropskim baldahinima, a u njemu se nalazi vodeni bar. Za
izradu drugog bazena je korištena biodizajn metoda. Bazen je napravljen od
prirodnog peska i imitira prirodan ulazak u more. Zbog toga je odlično
prilagođen za malu decu.
Sledećeg dana nakon obilnog doručka, koji bi
zadovoljio i najveće gurmane (u ponudi su slatka i slana jela, tradicionalna
hrana kao što su kačamak, proja, kajmak, mladi sir, pršuta,...) domaćini su nam
priredili prezentaciju Solaris Resorta u jednoj od seminar sala. Nakon toga smo
otišli na organizovani obilazak Vrnjačke Banje.
Kao što sam već napisala u Banji nisam bila skoro 30 godina. Dosta toga sam zaboravila, a dosta toga novog je napravljeno i uređeno. Ono što najviše oduševljava je ogromna količina zelenila koja vas okružuje sa svih strana. Šetalište koje se zove Promenada je povezano mostićima ispod kojih teče potok. A kroz centar ide i vozić.
Kao što sam već napisala u Banji nisam bila skoro 30 godina. Dosta toga sam zaboravila, a dosta toga novog je napravljeno i uređeno. Ono što najviše oduševljava je ogromna količina zelenila koja vas okružuje sa svih strana. Šetalište koje se zove Promenada je povezano mostićima ispod kojih teče potok. A kroz centar ide i vozić.
Jedna od atrakcija Vrnjačke Banje je „Most
ljubavi“, priča kaže da će se par koji na mostu zaključa katanac večno voleti.
Prava priča koja prati ovaj most je imala malo drugačiji kraj. A priča ide
ovako:
“Za vreme trajanja I svetskog rata, tačniije par godina pre njega, zavoleli su se učiteljica Nada i srpski oficir Relja. Tokom te njihove ljubavi oni su se jedno drugome obećali na večnu ljubav koju niko i ništa neće moći promenuti. Međutim ubrzo dolazi rat. Ljubav kojoj su se svi žitelji Vrnjačke Banje divili, uskoro nailazi na more prepreka. Relja odlazi u Grčku kako bi služi svom narodu, ali tako se zaljubljuje u jednu mladu i lepu Grkinju, te raskida svoje zaruke sa Nadom koja to nije ni sanjala (čak ni u onom najgorem košmaru). O samoj sudbini mladog oficira Relje, nakon ovog događaja ne znamo apsolutno ništa više, ali priča o Nadinoj sudbini se nastavlja. Prevelika tuga koja ju je zarobila , muči je svaki dan, pri čemu ona sve više propada i uskoro postaje slabašna senka koja je, nekoliko meseci nakon toga i umrla. Mnoštvo devojaka potrešeno Nadinom sudbinom odlučuju da svoju ljubav osiguraju tako što će je „zaključati” na mostu na kome su se Nada i Relja sastajali .”
“Za vreme trajanja I svetskog rata, tačniije par godina pre njega, zavoleli su se učiteljica Nada i srpski oficir Relja. Tokom te njihove ljubavi oni su se jedno drugome obećali na večnu ljubav koju niko i ništa neće moći promenuti. Međutim ubrzo dolazi rat. Ljubav kojoj su se svi žitelji Vrnjačke Banje divili, uskoro nailazi na more prepreka. Relja odlazi u Grčku kako bi služi svom narodu, ali tako se zaljubljuje u jednu mladu i lepu Grkinju, te raskida svoje zaruke sa Nadom koja to nije ni sanjala (čak ni u onom najgorem košmaru). O samoj sudbini mladog oficira Relje, nakon ovog događaja ne znamo apsolutno ništa više, ali priča o Nadinoj sudbini se nastavlja. Prevelika tuga koja ju je zarobila , muči je svaki dan, pri čemu ona sve više propada i uskoro postaje slabašna senka koja je, nekoliko meseci nakon toga i umrla. Mnoštvo devojaka potrešeno Nadinom sudbinom odlučuju da svoju ljubav osiguraju tako što će je „zaključati” na mostu na kome su se Nada i Relja sastajali .”
Kroz prelep park i leje raznobojnog cveća
prošetali smo do Japanskog vrta, poklona japanskih vlasti Vrnjačkoj Banji.
Usput smo posetili nekoliko znamenitih vila, viđenih građana Vrnjačke Banje. Najveća od njih je Dvorac Belimarković.
Jovan Belimarković je bio srpski
general i viši državni službenik. Ministar kralja Milana Obrenovića i namesnik
maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Dvorac je podignut između 1882. i 1887., na
padini iznad izvora tople vode. Sagrađen je po uzoru na poljske vile severne
Italije. Dvorac krasi dvokrako stepenište koje vodi na privi sprat zdanja. Okružen je travnjakom i prelepim parkom, danas je u njemi smešten
Zavičajni muzej.
Nakon šetnje vratili smo se u Solaris Resort na
zajednički ručak i degustaciju vina i rakije vinarije Milosavljević koja se
služe kao pića kuće. Sledećeg dana smo imali priliku da nakon doručka obiđemo vinariju i to je jedno mojih lepših iskustava
sa ovog putovanja.
Vinarija Milosavljević se nalazi u selu Bučje pored Trstenika. Vinogradarska tradicija
je u ovoj porodici prisutna dva veka. Glava porodice Milomir Milosavljević je
jedno vreme svoje umeće usavršavao u Švajcarskoj, nakon čega se vratio u rodnu
Srbiju da bi nastavio porodičnu tradiciju.
Nikada nisam bila u tako velikom vinogradu, činilo mi se da bi ceo dan mogla provesti u šetnji kroz redove loze, grickanju grožđa i osluškivanju zujanja pčela i cvrkuta ptica. Prosto nestvarno...
Nikada nisam bila u tako velikom vinogradu, činilo mi se da bi ceo dan mogla provesti u šetnji kroz redove loze, grickanju grožđa i osluškivanju zujanja pčela i cvrkuta ptica. Prosto nestvarno...
Vinarija Milosavljević jedina primenjuje ekološku proizvodnju vina. Svaki drugi red
čokota je zatravljen i na taj način korisna flora i fauna pobeđuje štetnu. Brend vinarije Milosavljević se zove Vila vina. Od vrsta vina koje se ovde proizvode to su: Cabernet Sauvignon, Sauvignon Blanc, Shiraz, Barique, Rose, Tamjanika i Merlot.
U prijatnom
ambijentu degustirali smo neka od najboljih vina ove vinarije. Na moje pitanje
da li se vina mogu mešati, domaćin mi je odgovorio da to nije problem ako se
pije umereno ovim redosledom: belo, rose, crveno. Mi smo ga, naravno, poslušali.
Ne moram da vam kažem da smo se jedva naterali da krenemo dalje. Pred nama je
još bio izlet u manastir Ljubostinju.
Manastir Ljubostinja se nalazi u ataru sela Prnjavor i pripada Kruševačkoj eparhiji.
Manastir je sagrađen kao zadužbina knjeginje Milice, žene kneza Lazara. Ona je
sahranjena u manastiru zajedno sa monahinjom Jefimijom ili još poznatom kao Jelena
Mrnjavčević, suprugom Uglješe Mrnjavčevića. Njih dve su se posle Kosovske bitke
zajedno zamonašile i došle u ovaj manastir.
Ceo prostor odiše
spokojem. Prelepo dvorište koje ga okružuje oivičeno je konakom, zvonikom,
kućom u kojoj žive monahinje i kapelicom. Monahinje se bave gajenjem
pčela, tako da iza manastira stoji špalir pčelinjaka.
Nakon izleta,
vratili smo se u naš sunčani raj i za kraj iskoristili blagodeti wellness & spa centra. U wellness zoni na
raspolaganju vam se nalazi jacuzzi za 10 osoba sa
hidro i aero masažama, slana pećina, kaldarijum, ruska banja, parno kupatilo,
relax baldahin, tuš tropska kiša, finska sauna, tepidarijum kao i zatvoreni
bazen sa morskom vodom temperature 29 stepeni. U okviru relax zone, gostima su
na raspolaganju razne vrste masaža, relax soba i tepidarijum.
Solaris Resort je sjajan izbor za porodice sa decom. Veliki izbor sadržaja za zabavu će animirati vaše mališane, a vi ćete za to vreme moći da uživate u blagodetima wellness i spa centra. Raznovrsnost hrane i pića zadovoljiće izbirljiv dečiji apetit, a vama nabaciti koji kilogram više. Sve u svemu jedno sjajno vikend iskustvo.
Posle svega
možemo samo reći: “Trebalo je duže da traje”.
Sva prava na materijal u ovom tekstu su zadržana.
Još izvora:
http://mahlat.rs/solaris-vrnjacka-banja-resetovanje-u-pravom-trenutku/
https://snoviukoferima.com/2016/09/14/vrnjacka-banja-destinacija-za-uzivanje/
http://ourfashionworlds.blogspot.rs/2016/09/vikend-u-solaris-resortu.html?spref=fb
0 komentara:
Постави коментар