 |
| Spoma Avramov photography |
Suština je u tome da mi zaista možemo sve što želimo, ok ne možemo baš preko noći postati Rokfeler (Bog da mu dušu prosti), ali ako vam je to cilj, čak je i to dostižno. Kad bolje razmislite pa i on se rodio kao običan čovek i otišao na onaj svet go i bos kao što je i došao, a 101 godina života posle 6-7 transplantacija srca i nije neki dug život, kad uzmem u obzir da je moj deda, boemčina živeo 86, sa samo jednim izvađenim zubom.
Tajna za ostvarenje svojih mogućnosti i želja leži u tome kako ste zamislil da dođete do njih? Dakle, način na koji ćete doći do željenog cilja. Većina motivacionih govornika, iliti koučeva, vas uči da je dovoljno da nešto samo dovoljno jako želite, napravite prvi korak ka tome, priglite životnu energiju, radost ljubav...
Jedina istina u svemu tome je ’pravljenje prvog koraka ka željenom cilju’, a onda i drugog i trećeg, petog, suština priče je da se do željenog cilja dolazi trudom, radom, učenjem. Motivacija se podrazumeva, ako niste motivisani, cilj nije pravi ili vas je baš briga i dobro vam je tako kako vam je.
Ne priznajem izgovore tipa: „Ja bih, ali ne znam kako, ne mogu sada, nemam sa čim, sa kim, evo samo da...“, molim vas, ali kad vas molim, ne smarajte me, sklonite mi se sa puta, ne tražite od mene razumevanje, pomoć, podršku. Ne trošite moje vreme i energiju. Možda vi mislite da je meni lako, da mi se može, da je vama teže, da ne znam kako je vama?
Ni ne moram da znam, ni vi ne znate kako je meni, pa vas ne smaram, već guram svoj život i kada je gorak i težak i kada je lep i sladak. Ne može se to izmeriti, kome je teže, a kome lakše. Svako svoje breme nosi na različite načine, nekome je život sve oduzeo, pa ide nasmejan kroz njega, takav mu mentalni sklop, a neko sve ima, ali je nesrećan baš zbog one jedne sitnice koja mu fali i to je opet do mentalnog sklopa.
Volim da citiram nepoznatog autora: „Loše detinjstvo ne može biti izgovor za kasniji život.“ Svi mi imamo priliku da učinimo nešto od sebe i svog života, pitanje je u kojoj meri smo motivisani da to uradimo i koliko snage imamo u sebi. Sve češće srećem ljude koji samo kukaju nad svojom sudbinom, ali ništa ne rade da je promene.
I ja sam znala da budem tužna, neraspoložena, nemotivisana, ali sam po prirodi neko ko neće ići okolo i demonstrirati svoje stanje svima i očekivati sažaljenje. Podrška prijatelja je uvek dobrodošla, tada idem kod onih koji će me prvo „išamarati“ (znaju oni ko su :)), na koje ću se naljutiti, zbog kojih ću prestati da se samosažaljevam i na kraju ustati obrisati suze, namesisti krunu, ustati i nastaviti dalje.
Možda zvuči lako, ali nije, uopšte nije lako, ali može svako! :) Zvučim kao ona reklama, ali to je istina! Jedan iskren prijatelj koji će ti u lice reći istinu, možda njegovu istinu, ali drugačiju od tvoje je vredniji od hiljadu lažnih prijatelja koji te tapkaju po ramenu i uljuljkuju te u tvojoj bespomoćnosti. Jedan pravi prijatelj, koji će te naučiti da pecaš je vredniji od stotinu onih koji ti donose ribu.
Često se ljudi zadovolje prvim, nametnutim izborom u životu. Nekada kao zombiji idu kroz život ne razmišljajući da izvan te kutije u kojoj žive postoji jedan paralelan, sasvim drugačiji svet. Da postoji ono o čemu se usuđuju samo da sanjaju, sumnjaju da su dovoljno dobri ili ništa manje dobro od onih koji taj život uveliko žive.
Ne treba gubiti vreme na razmišljanje o tome čija je krivica što tako misle i žive. Činjenica je da je moguće jedno veče leći u kutiju, a sledećeg jutra se probuditi na sunčanoj livadi. Ono što vam niko ne može oduzeti je upravo u vašoj gavi, jer sve je to stvar percepcije i ta kutija i ta livada.
Svi ste bar jednom u životu imali, kako mi psiholozi to volimo da nazovemo, A-HA momenat. Znate, to je ono iznenadno prosvetljenje, kada ste do malo pre bili slepi kod očiju i odjednom progledali, sve vam je savršeno jasno, sve se uklapa i dolazi na svoje mesto. Kada vam se to desi, zapamtite taj momenta i šta je dovelo do njega i zadržite ga.
Kasnije, kada dođu ’teški dani’ vi se prisetite tog osećaja, tog prosvetljenja, to je vaša nada i motivacija, ne dajte je nikada i nikome! I nastavite da gurate, onaj prvi pa drugi, milioniti korak i stićićete tamo gde ste krenuli. Možda to neće biti vaš prvobitni cilj, jer ćete na tom putu još mnogo toga naučiti, upoznati još mnogo različitih ljudi, ali će to biti vaš izbor, a ne nekog drugog.
Eto, baš mi je došlo da po ovom lepom danu osetim inspiraciju i motivaciju, udahnula sam sve ove prolećne miomirise, sela, ovo je izletelo iz mene i sad odoh da se izgubim u vidu povetarca u krošnjama voćki...
Ako vam ikad zatreba pravi prijatelj da vas „išamara“ i vrati na pravi put tu sam! <3
Vaša S <3
Bravo, u dahu sam tekst pročitala.
ОдговориИзбришиHvala Željka :)
Избриши