 |
| Spoma Avramov |
Ne znam šta ću pre, čitam poruku još jednom,pa još jednom,
od mene traže da potvrdim da li mi odgovara termin sutra ujutru, potvrđujem i
od nestrpljenja ne znam šta ću.
Isti dan veče.
Slušam nove mere u vanrednoj situaciji, u jednom trenutku
gubim interesovanje i otvaram telefon, na društvenoj mreži vidim obaveštenje.
Umro je moj polubrat i niko mi to nije javio...
Sve ovo se desilo pre dvadeset dana, u međuvremenu su
pooštrene mere vanrednog stanja, posao nisam dobila, a na sahranu brata, u
Suboticu, nisam mogla da odem jer je moj muž tog dana saznao da je bio u
kontaktu sa, verovatno, zaraženom osobom.
Tog trenutka nisam imala baš mnogo motivacije da vodim
dnevnik svaki dan, bilo mi je bitnije da shvatim šta se dešava, razmislim šta
da radim i isključim potencijalnu buku dobronamernih i manje dobronamernih
saveta i komentara. Bilo mi je bitnije da sve prođe bez posledica za moju
porodicu i mene, nego što su mi trebali ljudi i njihova pažnja i
lajkovi.
Kako se brzo odvoji bitno od nebitnog, važno od nevažnog, pametno od glupog...
Nakon što mi je A javio da dolazi sa posla u kućnu izolaciju
i nakon što sam ispsovala sve po spisku glupim i bahatim osobama koje i pored
upozorenja i molbi i dalje stavljaju svoje potrebe ispred svih i svega, uradila
samo ono što uvek radim u situacija od velike važnosti, fokusirala se na
rešenje.
Kako izolovati odraslu osobu u prostoru u kome žive još tri
osobe? Sreća u nesreći je što živimo u dupleksu i odlučila sam da deca i ja
budemo dole, a da žmua smestimo na sprat, gde se nalaze dve sobe. Sin i ja smo
premestli nameštaj, spustili nešto dole, odneli nešto gore i kada je Mr Corona
Suspecta stigao kući, sa vrata smo ga poslali gore, svu odeću sa sebe je skinuo
i ostavio u odvojenu kantu sa poklopcem, da bi se mogla oprati odvojeno.
Stavila samposebno njegove peškire, četkicu za zube, sapun, u kuhinji sam
odvojila njegovu šolju za kafu, escajg i čaše za vodu.
Od tog trenutka strepnja je postala naš sustanar.
Ne znam kako je kod ljudi koji se nalaze u istoj situaciji
kao mi, ali kod nas je u ovom periodu sve funkcionisalo uigrano i dobro. Deca
su saradljiva i prihvatila su izlaciju i promenu načina života bez problema,
imaju svoje radne obaveze, čitaju, gledaju TV, više su nego inače na internetu,
ali u ovim okolnostima to im je jedina komunikacija sa vršnjacima.
Od početka kućne izolacije A je iz sobe izlazio samo do
toaleta i zbog obroka, pre izlaska iz sobe dezinfikovao je ruke alkoholom i
obavezno nosio masku na ustima. Sve vreme ima radnu obavezu, tako da je i
njemu vreme donekle bilo organizovano i ispunjeno, ostatak dana je spavao,
čitao, gledao TV i pričao sa nama na terasi, na propisanoj udaljenost.
Nije mu bilo svejedno, zato što ima povišen krvni pritisak i
uzima terapiju za isti, a i zašao je u petu deceniju života. Najgore mi je bilo
kada mi je počeo izokola govoriti gde se nalazi koji dokument, osiguranje i
druge važne stvari vezane za našu imovinu. Grozno, ne želim ni da pišem o tome.
Pošto je A saznao za potencijalnu infekciju nedelju dana nakon kontakta,
prvobitno je dobio sedam dana izolacije, da bi se to u međuvremenu pomerilo na
dvadeset i osam dana od kontakta. Sa jedne strane pošizite zbog toga, a sa
druge vam padne kamen sa srca jer znate da ćete još dve nedelje biti u
sigurnosti svoga doma. Da nećete morati da idete svakodnevno na posao i da se
dodatno izlažete opasnosti.
 |
| Spoma Avramov |
Mi smo prećutno, posle te prve dve nedelje od kontakta,
odlučili da se A nije razboleo, a ni mi sa njim, ali smo i dalje nastavili da
poštujemo kućnu izolaciju. Sada je već osamnaest dana u kućnoj izolaciji, a
dvadeset i pet dana je prošlo od kontakta sa zaraženom osobom. Ja sam jedina
osoba koja pod punom ratnom opremom izlazi u nabavku i samo u nabavku.
Dezinfikujem sve živo kada se vratim iz prodavnice, sada je već mnogo lakše,
jer imam neki svoj sistem i redosled.
Ono što je mene ovo iskustvo i celokupna situacija do sada
naučila je da vas ništa ne može zaštititi 100%, ali da postoji niz postupaka i
pravila koja vas mogu zaštititi 99%. Ponoviću ih i ovde, iako ih svuda i
svakodnevno ponavljaju.
Kada izlazite napolje:
1.
Pre polaska u nabavku napravite spisak
neophodnih namirnica da biste se što kraće zadržali u zatvorenom prostoru i na
taj način skratili vreme čekanja ispred radnje drugim ljudima
2.
Ponesite sa sobom neko dezinfekciono sredstvo,
ja ga koristim nakon svakog izlaska iz prodavnice, mesare, nakon uzimanja novca
u menjačnici
3.
Obavezno nosite masku u zatvorenom prostoru,
zbog drugih i vas, ipak je bolje bilo kakva barijera, nego nikakva
4.
Napravite razmak minimum 2m kada stojite u
redovima
5.
Ne ulazite u prodavnice u kojima je više od
naznačenog broja ljudi, ta brojka bi trebala da podrazumeva i prodavačice
6.
Gledajte da celokupnu kupovinu završite u jednoj
prodavnici, ako je to moguće, sada nije vreme za štednju i akcije
7.
U međuvremenu, ne skidajte masku, ne dirajte
lice rukama, znam za jadac da baš tada sve počne da vas svrbi, ali oduprite se
ili se počešite podlakticom
8.
U povratku opet dezinfikujte ruke, flašicu sa
dezinfekcionim sredstvom, takođe
9.
U mom ulazu su komšije postavile dezinfekcione
barijere na pod, redovno ih natapamo dezinfekcionim rastvorima, nakon ulaska u
ulaz opet dezinfikujem ruke, izuvam se ispred vrata, povremeno dezinfikujem
patike u kojim izlazim, skidam se u predsoblju, skidam masku sa lica, stavljam
je u posudu za prokuvavanje i odlazim u kupatilo da se temeljno operem sapunom
u vrućom vodom
10.
Nakon toga vadim sve namirnice i jednu po jednu
dezinfikujem alkoholom u spreju, našla sam jednu bočicu od Oktenisepta i
koristim je za tu namenu, dezinfikujem i novčanik, nakon toga opet dezinfikujem
svoje ruke, kvake, prekidače za struju...
11.
U samoj kući nisam manijački nastrojena, ali
redovno usisavam, brišem podove dezinfekcionim sredstvom, brišem prašinu,
uobičajeno dezinfikujem kupatilo, češće dezinfikujem wc šolju alkoholom u
spreju
Pošto sam freelancer, svi moji
poslovi trenutno stagniraju, ne mogu da kažem da se ne nerviram zbog toga, ali
umereno. Kako svima tako i meni. U međuvremenu se trudim da budem prisutna na
društvenim mrežama i očuvam komunikaciju sa ciljnom grupom. Odlučila sam da
uglancam svoj portfolio, razvijem još neke kanale komunikacije. U slobodno
vreme učim nove veštine, fotografišem svoju porodicu, čitam knjige, gledam
omiljene serije, sa decom gledamo najvažnije filmove jugoslovenske
kinematografije. Mi da se podsetimo citata, a deca da se edukuju. J
Gledamo i predstave koje naša
pozorišta igraju uživo on-line. Deca i žmu vežbaju, ja još uvek samo
kontempliram oko te ideje, deca i plešu, slušaju muziku, sin je nakon gledanja
filma „Nebeska tema“ odlučio da nauči da svira gitaru.
Ne mislim mnogo o tome šta smo
sve izgubili ovim, koje će biti posledice, šta posle? Živim u sadašnjem
trenutku i razmišljam o bliskoj budućnosti. Trudim se da što manje gledam
konferencije za novinare, informacije naknadno čitam na Googlu, sve manje
pratim šta pišu ljudi na društvenim mrežama. Redovno se čujem sa majkom,
sestrom, prijateljicama. Uživam u vinu, hrani i druženju sa porodicom. Ništa
nije idealno, daleko je od bezbrižnog, ali sebično čuvam svoju unutrašnji
samokontrolu samodisciplinom i samoposmatranjem.
Budite mi zdravi, čuvajte se,
ostanite kod kuće, ako ne morate na posao, ako ste na poslu čuvajte se još
više. Svim svojim prijateljima medicinarima šaljem svoju ljubav i energiju,
mislim na vas i čuvam se zbog vas, to je najmanje što mogu da uradim.
#ostanikodkuće #ostanizdrav
#ostaniživ
0 komentara:
Постави коментар