PORODIČNA ŽENA

Sve se spremam ovih dana da napišem koncept za svoj nastup na Freelance festu u organizaciji iSerbia i evo konačno da to i uradim. Oni su omladinsko udruženje građana okupljeno oko ideja inovativnosti, fokusiranja na rešenje, održivosti, saradnje i sve to kroz svoje projekte. Freelance fest je jedan od njih i ima za cilj informisanje mladih o mogućnostima koje im nudi freelancing.

Na Freelance festu nastupam sa Jovanom Perković, novinarkom, blogerkom, nesuđenom profesorkom filozofije i mojom, slučajno otkrivenom, rođakom. :) Zahvaljujući njoj i njenom angažovanju na sajtu Honorarci, priliku da učestvujem na ovom festivalu sam dobila i ja.

Imaćemo zajednički nastup u obliku intervjua 30.1. u 18.20h u Sali Amerikana, Doma omladine u Beogradu. Obe imamo iskustva u javnom nastupu, ona mnogo više od mene, ali zbog specifičnosti forme morale smo da osmislimo neke ključne teme oko kojih ćemo formirati svoju priču. Za izlaganje smo napravile Power point prezentaciju sa ključnim temama i pitanjima o kojima ćemo pričati (o tome u nekom od narednih tekstova).

I tako, dok sam ja razmišljala o našim pitanjima i odgovorima na njih, shvatla sam kolika je odgovornost govoriti pred toliko mladih ljudi i da je nabitnije od svega biti iskren sa njima kada je preduzetništvo i freelancing u pitanju. Bar bih ja volela da je neko prema meni bio iskren.

Poslednjih par godina mnogo projekata finansiranih od strane Vlade i raznih udruženja ima za cilj da podstakne mlade ljude i ljude koji ostanu bez posla, da se otisnu u preduzetništvo i freelancing, koji je takođe jedan oblik preduzetništva. Moj utisak je da mnogi od njih ulaze u sve to nedovoljno obavešteni i nepripremljeni.

Kao freelancer (slobodnjak) vi radite za nekog drugog, ali po satu, danu, projektu, a pri tome niste realno zaposleni ni za jednog poslodavca, odnosno, niste zaposleni u nekoj firmi. Freelanceri posao obično traže na on-line berzama poslova kao što su Freelancer, Elance, Odesk, Upwork ili preko nekih drugih posrednika.

Po definiciji, kao slobodnjak, nemate radno vreme (radite koliko želite, poštujete rokove i zahteve klijenta), niste vezani za kancelariju i pisaći sto, i sami sebi kreirate karijeru. Sve to zvuči sjajno, ali ima i svojih nedostataka, za koje bi trebali da znaju svi oni koji planiraju da se jednog dana otisnu tim vodama.

Veći broj ljudi koji se okrene freelancingu i preduzetništvu to uradi iz prinude. Ostane bez posla, ne može da nađe posao u nekoj firmi, porodična situacija... Način na koji donosite odluku o tome utiče na vašu motivaciju, dokazano je da ljudi koji svojom voljom postaju slobodnjaci imaju veću motivaciju za rad i lakše prevazilaze poteškoće, na koje će, zasigurno, naići.

Jedna od prvih prednosti koja se navodi je odsustvo radnog vremena. Za većinu ljudi je to super, ali lako može da postane pakao,verujte mi na reč. Bez dobre organizacije vremena imate mač sa dve oštrice. Jedna je stalno kašnjenje i probijanje rokova, a druga je utisak da stalno radite i da radite mnogo više nego neko ko je zaposlen u firmi i ima poslodavca iznad sebe.

Zato je bitno da pre upuštanja u freelancing savladate veštinu upravljanja vremenom. O svim tehnikama ove veštine ću pisati u posebnom tekstu, a za sad bih vam objasnila HITNO-BITNO ili ABC MATRICU. Ova matrica će vam pomoći u određivanju prioriteta pri odabiru zadataka i redosleda njihovog obavljanja. Koji ćete zadatak prvi uraditi zavisi od toga koliko je on HITAN i koliko je BITAN.

ABC MATRICA glasi ovako:

1. Prvo radimo one zadatke koji su nam HITNI I BITNI

2. Onda radimo zadatke koji su BITNI, ALI NISU HITNI

3. Na kraju radimo zadatke koji NISU BITNI, A NISU NI HITNI

Ako svoje dnevne obaveze rasporedite po ovoj matrici, mnogo je veća verovatnoća da ćete svoj radni dan završiti na vreme i biti zadovoljni rezultatima rada.

https://duanmarketing.wordpress.com/

Druga prednost freelancinga, koja se navodi, je da na taj način radite koliko želite. To baš i nije tačno. Radite onoliko koliko morate, kao i u nekoj firmi, samo što je ovde sva odgovornost na vama. Kako za uspehe, tako i za neuspehe. Kada ste bolesni nema otvaranja bolovanja i određenog iznosa koji i dalje leže na vaš račun, isto važi i kada vam je bolesno dete ili neko drugi od porodice.

Kada ste freelancer sami sebi uplaćujete penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje, tako da u iznos koji zaradite morate računati i to. Struja, voda, troškovi amortizacije sredstava za rad, takođe, padaju na vaš budžet. Kada vam se pokvari osnovno sredstvo za rad (u mom slučaju fotoaparat, mobilni telefon i računar) troškovi popravke i nabavke novih sredstva opet dolaze vama.

Zato se prema zarađenom novcu morate odnositi mudro. Rasporedite ga za sve ono što planirate da uradite sa njim. Troškovi firme, troškovi amortizacije, ušteđevina za periode u kojima ćete zarađivati manje. Angažujte knjigovođu, ako niste upućeni ili ne želite da se bavite sa tim. To je još jedan trošak, ali vam na duže staze može uštedeti vreme i novac.

Edukacija! Ovo nikako nemojte zaboraviti, biti slobodnjak znači da stalno morate učiti i raditi na sebi! Ako nećete vi nešto uraditi, ima ko hoće. Konkurencija je ogromna i stalno dolaze mlađi, motivisaniji, maštovitiji ljudi. Ono što je njihova mana je da još uvek ne znaju kako se „igra“ ova igra, ali zato stalno morate biti u toku sa novim trendovima i znanjima!

Ovde bih spomenula i cenu rada. Kada je budete određivali prema klijentu, imajte na umu sve ove stavke koje sam prethodno navela. Vašeg klijenta nije briga da li se vama pokvario računar, on samo želi da se posao završi u određenom roku, a to može biti veoma stresno ako nemate rezervni plan.

Kažu da je još jedna od prednosti samostalnog rada da niste vezani za kancelariju i pisaći sto. Ponekad zaista poželim da jesam. Dešava mi se da veći deo dana provedem u stanu ispred računara, što vam dođe isto kao i kancelarija. Razlika je samo u tome što ne morate izaći iz pidžame, ne morate imati urednu kosu i poslovnu toaletu.

Često pored posla koji obavljam radim još sto drugih, kućnih poslova, pravim doručak deci, spremam krevete, kuvam ručak, odvodima decu u školu, idem u nabavku...

Da se razumemo, ja sam srećna što sam bila u prilici da svoju porodicu, decu na prvom mestu, ispratim u svim njihovim potrebama, što sam bila tu za njih i što sam ih gledala kako odrastaju. Sa druge strane, jako je teško hendlovati između svih tih uloga i ostati fokusiran na svaku od njih. Neću reći da nije moguće, ali posle nekog vremena postaje frustrirajuće i imate osećaj da ništa od svega toga ne radite posvećeno i sa 100% predanosti.

Često pozavidim mužu koji ode u kancelariju i sve što on tog dana treba da uradi tamo je da radi svoj posao. Ja prosto to ne mogu, ne toliko zbog mene, već i zbog toga što vaša porodica ne doživljava takav posao kao „pravi“, njima je normalno da vas prekidaju za nešto usred rada, kada je neko od dece bolesno, naravno da ću ga ja negovati, jer muževljevo otvaranje bolovanja znači i manje „sigurnih“ prihoda...

Prednost samostalnog kreiranja karijere vas može odvesti u dva pravca: u svaštarenje i preveliku specijalizaciju. U oba slučaja imajte na umu cilj. Bez njega nema rezultata ni karijere. Zato je pre bilo kakvog započinjanja preduzetništva i freelancinga bitno da sebi postavite cilj, koji ćete „razbiti“ na više manjih ciljeva i zadataka. Tako će vam biti lakše da se motivišete.

Život kao i posao koji ćete u njemu raditi počnite doživljavati kao maraton. Bitno je da imate cilj i da budete fokusirani na njega, put do njega podelite na etape, ostavite vremena za odmor, zabavu, nagrade, prijatelje, porodicu.

Ovu sličicu sam našla na internetu i toliko je istinita da boli. Moj savet svima vama koji se tako osećate i koji tek treba da započnete freelance karijeru je da se prema tom poslu odnosite u potpunosti kao prema svakom drugom poslu u firmi.

pixabay.com

Ustalite vreme rada, početak i kraj. Ostavite sebi pauzu za doručak/ručak/predah, nemojte jesti iznad računara dok radite. Odaberite kutak u kome ćete raditi i držite ga uredno i pregledno. Ne morate oblačiti baš odelo i štikle, ali se pristojno obucite u neku casual varijantu za slučaj da imate Skyp razgovor sa klijentom ili poslodavcem. Higijena, takođe, trudite se da vam kosa i nokti budu uredni kao za svakodnevnu komunikaciju sa ljudima. Naučite svoju porodicu i prijatelje da vas ne uznemiravaju dok radite. Izlazite svakodnevno napolje iz stana, prošetajte, pozovite prijatelje da razmenite razmišljanja sa njima.

Kada ste sa porodicom ne mislite na posao i obrnuto. Nije lako, ali nije ni neizvodljivo. Za sve je potrebno vreme i trud, ali je vredno toga. Osećaj koji imaju ljudi koji samostalno dolaze do svog posla, zarade i uspeha je fantastičan. Većina freelancera i preduzetnika se ne bi menjala sa ljudima koji rade u firmi. Onaj ko jednom oseti slobodu samostalnog donošenja odluka, izbora i ličnog uspeha, nikad više ne poželi nešto drugo.

Svi ste dobrodošli na Freelance fest! :)

Za sva dodatna pitanja i podpitanja stojim na raspolaganju. :)

Dodatak: Na Freelance festu je bilo sjajno, prezadovoljne smo i Jovana i ja, a OVDE možete pročitati njen utisak nakon svega. :)

Spoma Avramov Photography

Nije ovo prvi put, a sigurno ni poslednji da se tekstovi koje neko napiše na svom blogu/sajtu nađu na tuđem. Ne bi to bilo toliko strašno da te neko lepo pita, zamoli za preuzimanje. Još manje bi bilo strašno da ponudi povećanje prometa na tvom blogu/sajtu tako što će linkovati tekst. Najbolje bi bilo da ti neko ponudi honorar za to što si uradio, uložio vreme, trud, energiju.

Najgore od svega je što to traje i što su poznati portali postali toliko beskrupulozni i bezobrazni da bez ikakvog pitanja kradu blogerske tekstove, nepotpisane ih postavljaju na svoje sajtove sa kojih ih drugi manji sajtovi i portali šeruju i kao izvor zajedno sa linkom navode upravo njih! A izvor nema nikakve koristi od toga.

Da li to znači da smo mi jadni, bedni, beznačajni, da treba du budemo sreći što je neki sajt iza koga stoji politika ili neki drugi iza koga stoji izdavački mogul toliko jaki i iznad zakona da bez i trunke skrupula mogu da kradu tuđe tekstove, a ovi manji portalčići, jadničci će da ih potpisuju ispod ukradenog materijala?

Meni se upravo to desilo. Pronašla sam svoj autorski tekst, za koji sam uredno plaćena, na četiri sajta. Dva od njih su veliki portali (zvaćemo ih glavonje), a druga dva (zvaćemo ih potrčko) su skinula vest sa jednog od njih i uredno ga linkovala za jedan od ta dva sajta (valjda od straha da ih ne kazne zbog preuzimanja!).

Niko nije kontaktirao ni mene ni sajt za koji je tekst napisan. Na jednom od glavonja sam potpisna, obe glavonje su napisale ime sajta sa koga je tekst originalno preuzet, ali toliko sitno, da ja, koja sam ga sa namerom tražila, nisam mogla par minuta da ga pronađem. Potrčci su kao izvor potpisali jednog od glavonja kao izvor.

Za one koji se ne bave blogovanje i on-line marketingom, sav promet koji bi trebao da ide na izvorni sajt odlazi na glavonjin sajt, što sa pretraživača, što sa društvenih mreža, što sa potrčkovog sajta. Ako vas neko linkuje broj veza koje imate sa drugim sajtovima, takođe podiže vaš rejting na pretraživačima. U ovom slučaju i to izostaje za vaš blog/sajt, a korist opet ima samo glavonja jer je on linkovan od strane potrčka.

Šta glavonja ima od toga?

Ima besplatan sadržaj za male pare, dobru statistiku i mnogo sponzora i oglašivača.

Šta glavonja ne radi?

Ne plaća blogeru po tekstu, već „novinara kopivrajtera“ (kopivrajting počinje da dobija potpuno drugo značenje u ovom slučaju) koji na dnevnom nivou skida više tekstova nego što prosečan bloger može da napiše i postavlja ih na firmin portal za minimalac.

Sve vam je jasno. Kao dan.

Svašta sam pročitala danas, razne uvrede na račun blogera, najgora je bila: „ako ti smeta krađa, piši dnevnik u svesku!“. Dno, dna... Što je najgore to je napisala novinarka, bivši radnik jednog od tih portala.

Blog je specifična pisana forma, u najvećem broju slučajeva pisana iz ličnog, privatnog, jedinstvenog ugla. Ako vam se dopada kako ta osoba razmišlja i piše, kontaktirajte je, ponudite joj saradnju, dogovorite se. Ali ne, vi to nećete, ne želite, lakše vam je i jeftinije da zaposlite diletanta koji će kopirati 10 tuđih tekstova, nego da platite 10 blogera koji će vam pisati po jedan tekst!

O cenama oglasnog prostora tih portala neću ni da pišem, samo ću vam reći da su cene DRAKONSKE! Ko li to plaća da mi je znati? Od toga se, verovatno, uredno plaća par jadničaka, koji po pravilu budu glavni okrivljeni kada ih uhvatite u krađi autorskog teksta. Sve pod opravdanjem da je „kolega nov i da još nije obučen“!

Koga vi to zamajavate?

Više puta je istaknuta reputacija tih portala i tradicija istih. Zar je moguće da posle toliko vremena, koliko radite, vi zapošljavate ljude i bez obuke ih postavljate da vam kaljaju obraz i reputaciju? Ako je tako i treba da vam se dešava sve ovo! Ako nije, onda nam je svima jasno da se radi o klasičnom primeru instruisane krađe i prebacivanja odgovornosti na podređenog.

Uvek iste priče i izgovori, najlakše je izviniti se. To je jedino što su portali u Srbiji naučili. Ako te uhvate, izvini se, ponudi (ovim redosledom) potpisivanje, link, materijalnu nadoknadu (što je najređe i samo pod uslovom da je oštećeni dobro obavešten i zapreti tužbom). Čak ni tada neki portali ne žele da prihvate krivicu, već se nadaju da će se izvući.

Razne epitete su nam lepili, od toga da smo hejteri, da smo zavidni, da smo lenji jer pišemo kada nam se piše, da smo dokone domaćice, nepismeni i neobavešteni...

Da ja vama nešto kažem, većina nas je veoma obrazovana (pri tome ne mislim samo na diplomu), načitana, upućena i obaveštena. Svestrani smo, pratimo savremene trendove, tehnologiju, on-line marketing, trgovinu, PR, promociju, medije. Društveni smo, kulturni i predusretljivi. Prilično jedinstveni i mislim da to najviše iritira one koji bi hteli 'leba bez motike.

Jedina „mana“ većine nas je što nismo sistemski ljudi, što nećemo da se utopimo u većinu, što imamo svoje mišljenje, što nam je draži taj naš hleb blogerski nasušni, nego te vaše pogače sa pelinom. Što nećemo nekog glupandera iznad nas da nas ubija u mozak za 20.000, a da se on bahati sa rezultatima našeg rada, već nam je draže naših samostalno zarađenih 20.000.

Velike su k’o kuća kada samostalno dođeš do njih!

Za kraj, slatki su vam ti naši tekstovi kao ono grožđe iz basne, svesni smo mi toga, džaba se pravite da su kiseli i skupljate usta kad vas uhvatimo dok ga jedete! :D

pixabay.com

Borilačke veštine su me oduvek privlačile, ali samo da ih gledam. :) Bila sam plašljivo dete, nisam volela tuče i izbegavala sam ih u širokom luku. Zato nikada nisam ni pomislila da treniram karate ili džudo, iako sam imala dobre fizičke predispozicije, nisam se usudila.

Spoma Avramov Photography

Za aikido tada još nisam znala, što je razumljivo, jer spada u modernije borilačke veštine. Kod nas se pojavljuje 1969. godine, ali sam se odnedavno dodatno zainteresovala jer je moja ćerka počela da ga trenira. :)

Aikido je nastao je 1925. godine u Japanu. Osmislio ga je Morihei Ueshiba. Bukvalno značenje reči AI KI DO je „usaglašeni put energije“ ili „put harmoničnog duha“. Nastao je iz potrebe za samoodbranom bez upotrebe sile.

Ako niste znali, aikido nije sport, razlog je to što ne postoji sistem takmičenja u aikidou. Tako da je on „samo“ veština. I to kakva veština! Ona kod polaznika razvija jaku volju, samodisciplinu, poštovanje i uvažavanje drugih.

http://blog.aikidojournal.com

Aikido je nenasilan, njegova filozofija je prihvatanje umesto protivljenja sili druge osobe ili situacije. Da ne bude zabune, aikido nije pasivan, već se dopušta da protivnik napadne i u protivnapadu koristi njegova agresija i energija. Na taj način se protivnik pobeđuje korišćenjem njegove sile, a ne trošenjem sopstvene energije.

Pokušaću da parafraziram primer koji sam pronašla istražujući za ovaj tekst i koji je meni najbolje opisao aikido filozofiju: „Kada protivnik gura okreni se, kada te vuče uđi“ ( U džudou postoji sličan princip „Kada te protivnik gura, povuci ga, kada te vuče, guraj ga.“).

Tako jednostavno i logično. Zamislite situaciju u kojoj vas neko gura, a vi ga povučete sa sobom i obrnuto vuče vas,a vi ga dodatno pogurate. U oba primera on je taj koji pada i u slučaju kada sta mnogo manji i slabiji, jer na njegovu energiju (čitaj sila puta ubrzanje :)) dodajete i svoju koja može biti i minimalna i na taj način ga izbacujete iz ravnoteže. Savršeno!

http://gmrash.blogspot.rs/

Kao i druge borilačke veštine i aikido ima svoju filozofiju, principe i psihološku pozadinu, što me je dodatno zainteresovalo. Da nisam jedina otkrila sam čitajući Mihaila Litvaka, ruskog psihologa i psihoterapeuta koji je razvio sistem rešavanja konflikata koristeći principe aikidoa i nazvao ga „Psihološki aikido“.

Litvak je svoje principe sažeo u ovih 20 postulata:

1. Ako čovek ne može ništa dobro reći o sebi, a želi nešto da kaže, on počinje da govori loše o drugima.

2. Grizi nauku, a ne grlo svom bližnjem, ako zaista želiš nešto da zagrizeš.

3. Depresivno stanje je dato čoveku da bi razmišljao o sebi.

4. Niko nikoga ne odbacuje, samo neko ide napred. Onaj ko je zastao, smatra da je odbačen.

5. Ako dobro mislite o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o vama.

6. Radi šta želiš i ne pitaj za dozvolu. Nećeš je dobiti.

7. Sposobnost da se voli i dobro podnosi samoća pokazatelj je duhovne zrelosti. Sve najbolje radimo, kada smo usamljeni.

8. Nezrela ličnost često zna, ali ne ume. Zrela ne samo da zna, već i ume. Stoga, nezrela ličnost kritikuje, a zrela deluje.

9. Ja ne znam put do uspeha. Ali znam put do neuspeha - to je želja da se svidimo svima.

10. Nema muške ili ženske logike, postoji sposobnost ili nesposobnost da se mudro misli.

11. Želiš da saznaš svog glavnog neprijatelja? Pogledaj u ogledalo. Izbori se sa njim i ostali će se razbežati.

12. Postigni uspeh - proći će uvrede.

13. Sa prijateljima je prijatno razgovarati, sa neprijateljima korisno.

14. Postoji samo jedan validan razlog za prekid veze i prestanak radnog odnosa - nemogućnost ličnog rasta u datim okolnostima.

15. Treba deliti samo radost i sa prijateljima i sa neprijateljima. Prijatelj će se obradovati a neprijatelj uzrujati.

16. Ne juri sreću, i naći ćeš mesto gde ona obitava. I sreća će te sama naći. Mogu da ti kažem mesto gde obitava tvoja sreća - u tebi samome. A put do nje je maksimalan razvoj svih svojih sposobnosti.

17. Sreća je "nusproizvod" pravilno organizovanog delovanja.

18. Ako nekom nešto želiš da dokažeš, znači da živiš zbog toga kome želiš da to dokažeš. Ako živiš zbog sebe, onda nema potrebe da nekome nešto dokazuješ.

19. Mašta - to je glas naših sposobnosti. Tako ja ne maštam da pevam u operi. Nemam ni glas, ni sluh. A ako bih maštao, u skladu s tim mašta bi podgrejavala moje sposobnosti. Zbog toga, bih se trudio da dospem u operu. Samo treba razmišljati kako taj san ostvariti. Ovde je glavno ne žuriti, tada se snovi ostvaruju relativno brzo. Dobro je kada čovek može da kaže o sebi sledeće: "Ja se bavim samo pokušajima da ostvarim svoje snove."

20. Bolje je komunicirati s dobrom knjigom, nego s praznim čovekom.

Verovatno ste već primetili u primerima na početku teksta da su pravila iz aikidoa veoma primenjiva u životnim situacijama. U nastavku teksta bih želela da malo više analiziram osnovne aikido principe i njihovu praktičnu primenu.

U svakodnevnom životu, u zavisnosti od situacije, mi možemo biti onaj koji se brani i napadač. Recimo, za naše podređene možemo biti napadač, a u odnosu na nadređene oni koji se brane. To nam govori da su situacije u kojima se možemo naći dinamične i da je teško odrediti našu ulogu u svakodnevnom životu.

pixabay.com

Život je nepredvidiv i mi ne možemo kontrolisati tuđe postupke, ali možemo kontrolisati naše emocije i reakcije. Ovo su neki od aikido principa koje možete primeniti u svakodnevnim situacijama:

PREDVIĐANJE (Intuicija)

U svakodnevnom životu intuiciju treba kombinovati sa svesnošću. U svakom trenutku treba osmatrati (porodica, posao, ulica) i preventivno reagovati na potencijalne opasnosti. Zamislite situaciju u kojoj se dete igra blizu ivice bazena, reagujemo preventivno tako što ga udaljavamo i usmeravamo mu pažnju na neku drugu, bezbedniju lokaciju.

PRILAGODLJIVOST

Ovaj princip je važan u sitacijama kada je potrebno menjati postupke zbog različitih okolnosti u kojima se nalazimo. Ponašanje naučeno u jednoj situaciji može biti teško primenjivo u drugoj, zbog toga menjamo pristup i biramo odgovarajuće tehnike. Recimo, naučili smo da svaki dan na posao idemo određenom maršrutom, zbog izgradnje novog stambenog bloka, put je izmešten i primorani smo da promenimo svoju naviku i prilagodimo je novonastaloj siutaciji.

USKLAĐIVANJE

Prilagodljivost povlači sa sobom i usklađivanje. Svakodnevne promene u okruženju se moraju pratiti i naše delovanje se mora usklađivati sa njima. Moramo biti fleksibilni i prilagoditi se trenutnoj situaciji. Naučili smo da vozimo bickil na manjem modelu, Pony npr., kupili smo novi bicikl sa brzinama i većim točkovima. Zbog novonastale situacije, znanje stečeno u jednoj okolnosti usklađujemo sa novim okolnostima.

SKLANJANJE SA LINIJE NAPADA

Mislim da samo ime ovog principa govori dovoljno o čemu se ovde radi i da veoma lako možete zamisliti životnu situaciju u kojoj je sklanjamo od nečijeg napada i nastavljamo obavljanje svog zadatka.

NEOPIRANJE

Već sam ga pomenula na početku teksta. Kada protivnik gura okreni se, kada te vuče uđi. Na taj način štedimo svoju energiju i tuđu agresivnost koristimo protiv njega.

MINIMALNO RASTOJANJE

Ovo rastojanje nam ostavlja dovoljno vremena da se sklonimo sa linije napada. Princip je isti i za fizički i verbalni napad sa kojim se možemo susresti u svakodnevnim situacijama. Ako nas neko verbalno napada, stanemo, razmislim, ostavimo sebi prostora za promišljenu i svrsishodnu reakciju.

AIKIDO I VRŠNJAČKO NASILJE

U današnje vrema, kada se često srećemo sa vršnjačkim nasiljem, aikido može mnogo uticati na rešavanje tog problema. Aikido je povezan sa konceptom nenasilja i zbog toga je veoma važna njegova poruka i ono što deca uče vežbajući ga, pre svega zbog činjenice da decu uči nenasilnom ponašanju. Ukoliko dođe do nasilne situacije deca se uče da na nasilje odgovore tako što će se odbraniti na takav način da ne povrede drugoga već da mu ukažu na uzaludnost njegovog napada. Taj koncept je jedinstven u borilačkom svetu.

Aikido se može trenirati celog života, tako da roditelji mogu trenirati zajedno sa svojom decom. Za kraj vam ostavljam snimak aikido majstora od 95 godina!

Ako imate nekog u svom okruženju ko se bavi borilačkim veštinama, pišite mi da li se oni na neki način razlikuju i po čemu?

Spoma Avramov Photography

Za one koji to još nisu otkrili u Vojvodini se česnica pravi na drugačiji način nego u ostatku Srbije. Naša česnica podseća na baklavu, ali se ne zaliva vodom i šećerom, više je suva, ali opet i sočna.

Sam naziv česnica potiče od reči “čest“ ili deo, zato što se lomi na delove i svakom ukućaninu se daje po jedan deo.

Po običaju, česnica se mesi u rano Božićno jutro, ali ja je pravim na Badnji dan. U zavisnosti od regiona može biti samo sa medom i šećerom ili joj se dodaju još i suvo voće, najčešće grožđice i smokve, kao i seckani orasi, lešnici i bademi.

U česnicu se sakriva „parica“ – dinar ili talir jer se nekada verovalo da taj novac donosi sreću onome koji je pronađe. Iz tog razloga domaćini su ga otkupljivali i čuvali ga u kućnoj ikoni.

Ovo je moj omiljeni recept za česnicu, isproban više puta i sa zadovoljstvom ga delim sa vama. Moja porodica obožava da jede česnicu, ja pojedem po koje parče, zato što je jaka. U svakom slučaju sigurna sam da ćete uživati u njenom ukusu. :)

Sastojci za česnicu su:

500gr srednje debelih kora

500gr mlevenih oraha

350gr šećera

1.5dl ulja

300 gr meda (od toga odvojiti dve pune kašike za premaz kada se česnica ispeče)

100gr suvog grožđa i/ili smokava

Priprema:

1. Med stavite u šerpicu i ugrejte na šporetu, da bude tečan da bi se kore mogle prskati. Kako se hladi, med se zgušnjava, pa po potrebi, opet ga malo ugrejte.

Sve kore se prskaju sa malo kisele vode i ulja a svaka druga i sa medom.

Izmešati mlevene orahe i šećer, ta smesa se stavlja na sve kore (otprilike 5 punih kašika na svaku koru).

Koristim srednje debele kore, bilo ih je oko 20 u pakovanju.

Na polovini slaganja česnice, staviti dobro opran novčić u česnicu.

2. Podmazati uljem najveći pleh od rerne i staviti dve kore, poprskati ih uljem i vodom. Na treću koru stavite fil od oraha i šećera, malo meda i grožđice. Tako radite dok se ne potroše sve kore.

Za kraj, ostavite dve kore, dobro ih premazati uljem i iseći česnicu na parčiće željene veličine.

Peći u rerni na 180 stepeni oko 20 minuta, samo da požuti, ne sme da se prepeče! Dok se česnica peče, u šerpici ugrejati dve pune kašike meda sa 2 dl vode i time pažljivo, sa kašikom, premazati zareze u česnici pet minuta pred kraj pečenja, to se radi da ne bi bila suva i da se fino rumeni-ona će to lepo da upije, neće biti jako vlažna. Isključite rernu i vratite česnicu u rernu da se tu prohladi i upije premaz.

Služenje

Možda ce vam se uciniti da ima dosta preliva, što nije karakteristicno za vojvođansku kuhinju, ali sve se to upije i ona bude u isto vreme suva, a sočna. Običaj je da se česnica lomi, posebno klasična česnica od dizanog testa, kada je ova verzija u pitanju, tokom godina, bolje je iseći je pre pečenja, radi lakšeg serviranja. Služi se posle svečanog Božićnog ručka.

Srećan vam Božić i Hristos se rodi!

Spoma Avramov Photography

Ceo dan želim da sednem za komp i napišem nešto kao zaključak za ovu 2016. koja me ni najmanje nije mazila, ali nekako ne stižem. Upravo je i cela ova godina bila takva, ništa nisam stizala i svugde sam kasnila. Osećaj ubrzavanja vremena je bio nenormalan!

Ipak, pored svega moram da se pohvalim i uspesima koji su me pratili ove godine.

Na prvom mestu moja deca su bila zdrava i završila su školu sa odličnim uspehom, ćerka je položila za narandžasti pojas u aikidou, a sin je promenio fudbalski klub i uspešno se uklopio u standardnu postavku.

Posle manjih zdravstvenih tegoba i ja i žmu smo živi i zdravi, a po koji sitni kvar ide u prilog godini proizvodnje. Jedna od novogodišnjih poslanica je manje nerviranja, više rekreacije. Rekreacija svih vrsta! ;)

Sredinom godine sam konačno prelomila i odlučila da se u buduće profesionalno bavim fotografijom i ta odluka i žar u vezi sa njom i dalje gore istim plamom. Započete projekte na stock sajtovima nastavljam u narednoj godini, a planove sam već napravila.

Pred kraj leta sam bila sam grupom blogera i instagramera u Boru, a malo posle i u Vrnjačkoj Banji. Divno iskustvo i mnogo novih prijatelja su me ponovo podstakli da se ozbiljnije pozabavim svojim blogom i njegovo sudbinom u budućnosti. Elem, radim redovno na blogu i čuće se. Uskoro. :)

Kao šlag na torti, u novembru, dolazi ponuda za saradnju sa jednim sajtom. Tačnije, ponuda za radno mesto editora sajta Trudnoca.com. Sa oduševljenjem sam prihvatila novi izazov i sada vam je konačno jasno da nisam trudna, već da su tekstovi koje vidite na mom FB profilu poslovni! ;)

Ove godine sam učila kao nikad do sada, mislim da sam posle završenog fakulteta, do sada, učeći, završila još jedan! I drago mi je zbog toga, volim da učim i osećam se živa dok imam nešto novo da naučim.

Spoma Avramov Photography

Sve što želim za ovu Novu godinu je da se zahvalim i poželim da se i naredna nastavi u ovom duhu.

Zahvaljujem se svim divnim ljudima koji su bili, došli i ostali u mom životu. Hvala na svim prilikama i podršci koju sam dobila, hvala na zdravlju koje me služi, hvala na porodici koja je sa mnom, hvala na pouzdanim i vernim prijateljima koje imam, hvala na strasti koja me ne napušta, hvala na inspiraciji koja me vodi, hvala svima koji ovo pročitaju, a ne znam ih.

Hvala životu što je tako strašan i lep. Hvala...

Srećna vam 2017. i neka Vam sve bude potaman! <3 <3 <3

Nedavno sam pisala o krađi intelektualne svojine, tačnije krađi fotografiija, na internetu. Tekst je odlično primljen, dobila sam i nekoliko komentara i pitanja. Uglavnom se čitaoci žale na to da ponekada ne znaju gde da potraže besplatne fotografije ili da pronađu originalni izvor iste.

Što se tiče pronalaženja izvora, već sam pisala o opciji Search Google for this image, pomoću koje pronalazite originalni URL tražene fotografije. Npr. Kliknite desnim klikom na OVU fotografiju dole i odaberite Search... Googl će vam izbaciti sve slične fotografije.

U slučaju da tražite istu, kao što je vaša, na taj način možete pronaći sajtove koji je koriste, ako tražite neku drugu fotografiju koju želite da upotrebite na svojoj strani, kliknite na odabranu fotografiju desnim klikom i odaberite opciju Copy image URL i dobili ste njenu originalnu adresu. Sve fotografije imaju svoju jedinstvenu oznaku, kao otisak prsta. Jednostavno.

Prilikom unosa fotografije na blog ili sajt, unosite ovu adresu u za to predviđen prozor i dobili ste fotografiju/link sa originalom. Još bih vam preporučila da ispod slike napišete adresu sajta na kome se slika originalno nalazi. Mislim da bi ovako nešto zadovoljilo većinu vlasnika.

Druga opcija su sajtovi sa besplatnim reklamnim fotografijama. One su zadovoljavajućeg kvaliteta, ali može se desiti da budu manjeg formata. Pojedini sajtovi vam stavljaju na raspolaganje fotografije manje veličine, dok za veće plaćate simbolične iznose. Odluka je na vama.

Neki od tih sajtova su:

http://pixabay.com/

https://unsplash.com/

https://stocksnap.io/

http://www.gratisography.com/

http://www.splitshire.com/

http://www.imageafter.com/index.php

http://stockmedia.cc/

http://www.freepixels.com/

https://picjumbo.com/

http://www.rgbstock.com/

http://www.adigitaldreamer.com/gallery/

Na ovom sajtu ih možete pronaći još https://www.themexpert.com/blog/free-stock-photos

Neki od njih kao http://littlevisuals.co/ vam svaki nedelju dana, na vašu e-mail adresu, šalju zipovane fotografije, naravno besplatno. Ovakvih sajtova ima još, ali se morate i vi malo potruditi.

Treća opcija, ako prve dve ne pomažu je pomoć prijatelja J Svako od vas u okolini ima nekog ili neko ima nekog ko se amaterski ili profesionalno bavi fotografijom. Pitate čoveka/ženu šta je potrebno, koliko košta usluga i to je to. Nekim početnicima, kao što sam ja, je dovoljno da vas potpišu ispod vašeg rada i linkuju fotografiju sa vašim profilom, sajtom ili blogom, pod uslovom da sama izrada fotografija nije zahtevala ekstra troškove.

Ovo bi za danas bilo sve, nadam se da sam vam bar malo pomogla. :)

Do sledećeg fotkanja!

Sve moje radove možete pogledati na FB strani Spoma Avramov Photography

Spoma Avramov Photography

Podstaknuta nedavnom temom o krađi intelektualne svojine na internetu, odlučila sam da napravim malo istraživanje i prenesem vam dobijene rezultate. Nemam nameru da prozivam i optužujem nikog ponaosob, već da ukažem na kršenje moralnih i zakonskih pravila.

Ali da krenem od početka, pre par dana se na društvenim mrežama pojavila fotografija na kojoj se jasno vidi da je jedan noviji portal, preuzeo originalne fotografije sa više autorskih blogova. Urednica portala je uredno tagovana u prepisci i pridružila se istoj. Umesto da prizna grešku i uputi izvinjenje oštećenim autorima i ponudi neki vid nadoknade ili saradnje ona se branila tako što je krivicu prebacila na saradnicu (za koju kaže da je u međuvremenu otpuštena) negirajući na taj način svoju ličnu odgovornost. Izvinjenje je takođe izostalo, što ukazuje na izostanak osećaja krivice i kajanje zbog učinjenog nedela.

Nisam želela da ostanem na prvom utisku, već sam sama pogledala sajt i fotografije na njemu. Često mi se učini da nam je ovo digitalno doba donelo jednak broj i dobrih i loših stvari, ali jedna od boljih je što se na internetu može lako utvrditi šta je original, a šta fake i čije je vlasništvo u pitanju.

Na samom mišu, desni klik imate opciju Search Google for this image ili Potraži ovu fotografiju na Guglu i dobićete sve stranice na kojima se tražena fotografija nalazi. Sjajno! Zar ne? Ne budi lenja, odlučim da otvorim po jednu stranicu svake kategorije na sajtu i da slučajnim izborom izdvojim po jednu fotografiju za pretragu.

I šta mislite koji je rezultat bio? Samo jedna od proverenih fotografija je bila originalna postavljena na sajt. Ni to ne bi bio problem da su ostale preuzete sa nekog od free pictures sajtova ili u malo skupljoj varijantu kupljene na stock sajtovima ili potpisane, linkovane sa originalnim sajtom. One su samo preuzete sa drugih sajtova i to mahom stranih.

Da se ovo ne bi zvalo lovom na veštice, odlučila sam da pretražim još neke poznate srpske sajtove. Moja oblast interesovanja su porodica, roditeljstvo, deca, tako da me je put istraživanja naveo više na tu stranu, ali i zbog toga što je jedna od učesnica u raspravi bila i urednica popularnog mamećeg sajta koja se javno zaklela da oni to ne rade.

Ukratko, svi to rade, u većoj ili manjoj meri. Neki nemaju ni jednu originalnu fotografiju na svom sajtu, neki kombinuju ’pozajmice’ sa originalima, neki kombinuju preuzimanje besplatnih fotografija sa originalima i ’pozajmljenim’, neki ’pozajmljuju’ samo dela grafičkih dizajnera (što mu dođe isto), ali niko, baš niko ne potpisuje autore, niti linkuje ’pozajmljene’ fotografije sa originalnim sajtom ili na neki drugi način daje do znanja da se radi o tuđem trudu i radu.

Iza autorskog dela stoji mnogo više od viđenog, stoji skupa oprema, godine učenja, vežbanja, truda, rada, novčanog ulaganja, inovativnosti... Da banalizujem, to bi bilo kao kada bi neko Shagal-a ili Van Gog-a štampao i prodavao postere, a da prethodno nije platio autorska prava naslednicima. Ili još banalnije, dođe prijateljica kod vas, vidi kako ste napravili kolač po porodičnom receptu i onda taj isti kolač proda u svojoj poslastičarnici kao kolač njene bake!

www.politota-net.livejournal.com

Da li sad drugačije gledate na ’pozajmicu’ ili da kažem krađu fotografija na internetu? Da li je problem kontaktirati autora i pitati ga za dozvolu? Da li je problem u novcu? Onda u startu niste napravili dobar proračun ako u biznis plan niste uračunali i trošak kupovine fotografija za svoj portal. Da li su besplatne fotografije toliko lošije da ih vi ne možete upotrebiti? Zar nemate ni jednog poznanika koji se bavi fotografijom i koji vam može biti spoljni saradnik na portalu? Da li je sve ovo toliko komplikovano i teško da je lakše ukrsati nečiji trud?

Naravno da nije, ali je lakše. Sankcije takvih postupaka u Srbiji su upitne i većina oštećenih vlasnika ne želi da gubi vreme po sudovima, već se oslanja na razum i poštenje onih koji su ih oštetili. Dešava se da greška bude ispravljena, da usledi izvinjenje, ali većina ostane bez zadovoljenja. Ponekad ismejani, najčešće ignorisani i napadnuti po najstarijem mogućem receptu, napad je najbolja odbrana. I dok to bude bilo tako, biće i krađe autorskog dela na internetu.

www.minjina-kuhinjica.com

Jedan od načina zaštite autorske fotografije je stavljanje vodenog žiga, ali autori to izbegavaju kad god mogu, iz estetskih razloga. U svakom slučaju najmanje što mogu da urade je da se potpišu na nekom manje vidljivom, ali ključnom mestu i na taj način bar otežaju posao onome ko ih potkrada. Sa druge strane, verujem da onaj ko to radi nema u svom timu ni valjanog dizajnera koji poznaje fotošop, tako da bi to bilo odlično rešenje za autore J

Kao zaključak se nameće da je na internetu sve prihvatljivo, čak i krađa, samo što je ljudi na njemu ne doživljavaju na isti način kao kad bi ušli u muzej i izneli sliku sa sobom ispod miške. Iz tog razloga se mora povesti više računa ovom delu zakonske regulative i pooštriti kazna za takvo delo.

Sve moje radove možete pogledati na FB strani Spoma Avramov Photography

pexels.com

Još dok sam bila dete, gledajući američke božićne filmove, primetila sam da u tim filmovima, roditelji često, na badnje veče, deci pred spavanja čitaju neku knjigu.

Kada sam malo porasla, zapamtila sam početak priče, jer bi uglavnom njega čitali u nekoj od scena i bilo mi je jako slatko kad kažu: “ni jedno biće se nije micalo, čak ni miš”! Uvek bi zamislila slatkog mišića kako stoji ukočen. :)

Još kasnije sam saznala da se priča zove Twas the night before Christmas (Bila je to noć pre Božića). Kada sam dobila decu, pokušala sam da je pronađem, da bi je čitala njima, ali je nigde nisam pronašla. Posle se nisam mnogo bavila time, jer je bilo drugih priča i slikovnica. Sve do sada.

Pre par nedelja napisala sam tekst o Adventu i na moje veliko iznenađenje, bio je jaaaako čitan! Komentari su bili sjajni, ljudi su bili oduševljeni što su konačno saznali šta znači taj praznik, a neki su po prvi put čuli za njega i zahvalili mi se na tome.

Shvatila sam da ljudi vole da čitaju i uče o drugim običajima i kulturama, tako da sam odlučila da se bacim na još jedno istraživanje i podelim ga sa vama.

Da krenemo ispočetka…

pexels.com

Priču “Bila je to noć pre Božića” napisao je u gradu Troj, državi Njujork, 1822. godine, profesor orijentalne i grčke književnosti, Klement Klark Mur. Njega još nazivaju i tvorcem savremene verzije Deda Mraza, zato što je pre njega Santa Klaus bio Sinterklas (kako su ga zvali doseljenici iz Holandije i Belgije).

U prvobitnoj verziji priča se zvala “Poseta Svetog Nikole”. Bez neke posebne namere da postane popularan i doprinese stvaranju fenomena Deda Mraza, Klement Klark Mur je priču napisao za svojih šestoro dece. U Americi je čitanje ove priče, veče uoči Božića, postalo tradicija.

Klement Klark Mur, koji je bio veoma skroman čovek (njegov otac je bio biskup), kopiju svoje priče je poslao izdavaču, uz napomenu da autor ostane anoniman. Prvo izdanje priče je ugledalo svetlost dana 23.12.1823. godine i odmah je doživelo ogromnu popularnost. Autor je ostao anoniman sve do 1844. godine kada je uvrstio u svoju zbirku poezije.

pexels.com

Mnoge karakteristike savremenog Deda Mraza nastale su u ovoj priči, kao što je vožnja sankama koje sleću na krov i ulazak kroz dimnjak sa punom vrećom igračaka. Svet Nikola je opisan kao “bucmast i debeo, pravi veseljak stari vilenjak”, “sa malim okruglim stomakom” koji se “trese kao zdela puna želea kada se smeje”, a “minijaturne sanke” i “mali irvasi” govore da je Deda Mraz malen. Kroz godine koje su prolazile, Deda Mraz je "porastao" u krupnu osobu. :)

Da bi ova priča bila što autentičnija, pronašla sam za vas originalnu, štampanu verziju na engleskom jeziku, koju možete pročitati OVDE.

Za one koji žele da uživaju u izvedbi Michael Buble (kanadski pevač) na engleskom jeziku, pogledajte i poslušajte ovaj video.

Za najmlađe i one koji žele da im je pročitaju na srpskom jeziku, uživajte u nastavku ovog teksta! :)

Srećan vam Božić i Nova Godina!

pexels.com

Bila je to noć pre Božića, kada kroz kuću celu

Živo biće se micalo nije, čak ne ni miš;

Čarape su pažljivo pored dimnjaka okačene bile,

U nadama da će Sveti Nikola uskoro tu biti;

Deca su bila smeštena sva ušuškana u svojim krevetima,

Dok su snoviđenja suvog voća plesala u njihovim glavama;

I mama u njenoj marami, a ja u mojoj kapi,

Baš smo se bili skrasili za dugu zimsku dremku,

Kada napolju na travnjaku nastade takav nered,

Skočih iz kreveta da vidim šta je u pitanju.

Na putu do prozora odleteo sam kao blesak,

Iskidao sam kapke i odbacio okvir.

Mesec na grudima novonapadalog snega

Dao je podnevni sjaj predmetima ispod,

Kad, šta se pred mojim začuđenim očima treba pojaviti,

Nego minijaturne sanke i osam malih irvasa,

Kakav maleni stari vozač, tako veseo i brz,

Znao sam u trenu to Sveti Nikola mora biti.

Brže od orlova njegove saonice dođoše,

I zviždao je, i vikao, i zvao ih po imenu;

''Sad, DASHER! Sad, DANCER! Sad, PRANCER i VIXEN!

Napred, COMET! Napred CUPID! Napred, DONDER i BLITZEN!

Na vrh trema! Na vrh zida!

Sad poletite! Poletite! Poletite svi!''

Kao što suvo lišće pre divljeg uragana leti,

Kada se sretnu sa preprekom, uzjašu do neba,

Tako gore do vrha kuće saonice odleteše,

Sa sankama punim igračaka i SvetimNikolom takođe.

A onda, u treptaju, čuh na krovu

Propinjanje i šapom udaranje svakog malog kopita.

Kako sam nacrtao u svojoj glavi, i okrenuo se bio,

Dole niz dimnjak Sveti Nikola skočivši dođe.

Bio je obučen u krzno sav, od glave do pete,

A njegova odeća beše sva ukaljana sa pepelom i čađi;

Zavežljaj igračaka bacio je na leđa,

I izgledao je kao torbar samo otvarajući svoj paket.

Njegove oči - kako su treperile! Njegove rupice kako vesele!

Njegovi obrazi kao ruže, njegov nos poput boje trešnje!

Njegova smešna ustenca behu sačinjena kao luk,

A njegova brada beše bela kao sneg;

Lulu je držao čvrsto u zubima,

A dim mu je kao venac okružio glavu;

Imao je široko lice i mali okrugao stomak,

Koji se tresao, kada se smejao kao zdela puna želea.

Bio je bucmast i debeo, pravi veseli stari vilenjak,

I smejao sam se kad sam ga video, uprkos sebi;

Mig njegovog oka i pokret njegove glave,

Ubrzo mi je dalo da znanja da nemam čega da se plašim;

Progovorio reč nije, već se bacio pravo na posao,

I popunio sve čarape; onda se trzajem okrenuo,

I položio prst pored svoga nosa,

I klimnuvši glavom uz dimnjak se uspeo;

Skočio na svoje sanke, svom timu zvižduk dao,

I daleko odletoše svi poput paperja sa čkalja.

Ali čuo sam ga uzviknuo je, pre nego što iz vidokruga nesta,

''SREĆAN BOŽIĆ SVIMA I SVIMA NOĆ LAKA!''

Пријавите се на: Постови ( Atom )

PORODIČNA ŽENA

featured

Kako je biti mama freelancer?

Kako je blogersko slatko grožđe postalo kiselo

Aikido u svakodnevnom životu

Otkriću vam kako mi u Vojvodini pravimo česnicu!

All I want for New Year…

Kako biti originalan?

Kradja intelektualne svojine - fotografija

Bila je to noć pre Božića

O meni

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava

featured

O meni

ŽELITE DA ME ANGAŽUJETE?

Instagram

NAJČITANIJE

MOJA PISANIJA

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava