#No - homofobična

http://www.oneworldsee.org/node/2878
Kada sam otvorila svoj Tviter nalog jedan od haštagova, #nohomo, bio mi je veoma interesantan. Primetila sam da ga najčešće koriste muškarci u dvosmislenim situacijama, npr. Mislim na tebe #nohomo. U suštini taj haštag mi je simpatičan, ali ono što mi, takođe, nije promaklo je potreba naših muškaraca za isticanjem ne homoseksualne prirode izjave, tačnije isticanje nepripadanosti gej populaciji. Da se neki ne uvrede, ali to se dešava i ljudima koji homoseksualnosti prilaze krajnje otvoreno. Pitanje je zašto to rade? Po čemu se ta situacija razlikuje od one kada se to kaže osobi suprotnog pola, a izjava nije ljubavna, već prijateljska? Zamišljam situaciju u kojoj ja svojoj prijateljici kažem “Puno mi značiš, ali nisam lezbejka!”. Kako vama to zvuči? Meni je smešno!

Njihova priča

Nedavna izjava premijera u jednoj TV emisiji i užas koji se desio jednom momku podstakli su me na ovo razmišljanje. Skoro sam na svom profilu izjavila kako ne podržavam 'Gej paradu' i bila zasuta gomilom komentara od osoba koje su to, uglavnom, pogrešno protumačile. Ovo nije pravdanje, jer to bi bilo uzaludno, ovo je samo pokušaj da pojasnim svoje stanovište.

Da li se i vama čini da vlast u ovoj zemlji nema jasno definisan stav prema gej paradi? Po meni, to je krajnje licemerno. Zbog lakšeg razumevanja pitanja daću jedan poznat primer. To vam je kao sa ženama i 8.martom. Zašto? Zato što žene žele pažnju i  poštovanje svaki dan u godini! E tako je to, po mom mišljenju, i sa gej paradom. Date ljudima jedan dan u godini da šetnjom iskažu svoje stavove, pri tome su im životi ugroženi od strane huligana, a svih ostalih 364 dana u godini ne činite  ništa da se mišljenje ljudi unapredi ni za jedan promil! Ljudska prava nam moraju biti zagarantovana svakog trenutak našeg života!

U toku izborne kampanje na prava homoseksualaca se pozivaju i stranke sa izraženo konzervativnim stavovima! One na taj način žele da se prikažu kao napredne, pro evropske. Ali kad izbori prođu i žamor kampanje utihne nestanu i homoseksualci iz njihovog rečnika i vidokruga.

Moja priča

Bucku poznajem od prvog razreda osnovne škole. U tinejdžerskom period smo se družile preko jedne zajedničke prijateljice. Ta druženja pamtim kao veoma interesantna i zabavna. Interesovanja su nam se razlikovala, ali nam je radoznalost bila zajednička osobina. U tom period, ona se zabavljala sa jednim momkom, fotografom, tek mnogo godina kasnije se autovala.

Neću da lažem i kažem kako mi je sve to od prvog trenutka bilo ok. Ona je bila prva osoba koju poznajem, sa kojom sam se družila i za koju sam saznala da je homoseksualnog opredeljenja. Ne znam kako drugi ljudi reaguju pri prvom susretu sa tim saznanjem, ali ja sam bila zatečena. Sve moje predrasude su se morale suprotstaviti mom, već izgrađenom, mišljenju o njoj kao osobi. Sama sam sebi „uskočila u stomak“, što bi rekli...

Kada sam je srela po prvi put, nakon što sam to čula, zagrlile smo se i izljubile. U tom trenutku, sve moje predrasude pale su u vodu. To je bila ista ona Bucka, moja dugarica! Ako do tada i nisam imala svoje mišljenje o svemu tome, sada ga imam i ono glasi: „Živi i pusti druge da žive“!

Naša priča

Šta je to što kod pojedinih ljudi stvara toliki otpor u odnosu na homoseksualce? Da li je to različitost, nepoznato, borba za potencijalne partnere ili nešto peto? U pozadini te mržnje stoji duboko ukorenjen strah i agresija kao odbrambeni mehanizam... U protivnom, zašto bi iz čistog mira postojala potreba da se povredi drugo ljudsko biće. U tom smislu su i životinje humanije od nas. U njihovom svetu to ne postoji.
Kad sve saberete i oduzmete , na kraju,  svi smo mi samo to. Ljudska bića. Sve ostalo je samo scenografija i kostimografija.


P.S. U trenutku kada je ovaj tekst pisan još se nije znalo da li će ovogodišnja gej parade biti održana. Danas je odlučeno….. neće.

Poznat scenario?

CONVERSATION

4 komentara:

  1. Baš kao i vi, ako sam vas dobro razumela, ja sam za paradu, ukoliko ona oslikava nezadovoljstvo jedne populacije za sopstvenim opredeljenjem ma koje vrste, kao i ostvarenjem prava na to opredeljenje jer su ljudska bića, pre svega. No, nisam za paradu, ako ona hoće da bude samo "glasnogovornik" seksualnog opredeljenja jer smatram da je to stvar intime, a ne priča o kojoj treba da zna Jela i pola sela.

    ОдговориИзбриши
  2. Vi ste lepo i sažeto sročili ono što sam i ja htela da kažem! :)

    ОдговориИзбриши
  3. Delim mišljenje i jedne i druge. I sasvim slučajno,a možda slučajnosti i nema i možda se sve desi onda kada je trebalo da se desi,jedan , relativno novi net prijatelj, prizna mi da je gej.Ono što me je začudilo, posle ne malog iznenadjenja zbog same činjenice da mi to kaže kao jednoj od retkih osoba koje znaju ko je, jeste njegova otvorenost i spremnost da o tome priča, toliko spontano, jednostavno, bez uvijanja u oblande tajanstvenosti, da sam ga zamolila da tu priču podelimo i sa čitaocima mog bloga. Meni je razbio neke predrasude prema ovoj grupaciji koju, kako i on sam ističe, najmanje reprezentuju takozvani gej-aktivisti, od kojih su mnogi to samo zarad sopstvenih koristi, s kojima ljudska prava nemaju mnogo dodirnih tačaka.Ako je uspeo da održi moju pažnju tokom nekoliko dugih skajp razgovora, ne samo na ovu, nego i na mnogo drugih tema, nadam se da će naići i na interesovanje posetilaca mog bloga. Iako sam ovde banula nezvana, obavestiću vas kada postavim tekst, hvala na pažnji.

    ОдговориИзбриши
  4. Draga Negoslava, ovde su svi dobrodošli! :) Dobra i konstruktivna kritika može samo da koristi. Slažem se sa vama i vašim prijateljem da gay aktivisti možda nisi najbolji reprezenti njihove grupacije. Nisam navela u tekstu, ali i moja drugarica je jedna od onih koji ne podržavaju paradu kao vid borbe za prava gay populacije. Sa nestrpljenjem očekujem vaš tekst! :)

    ОдговориИзбриши

Back
to top