Pisaću o jednom opštem utisku koji sam ponela kući, zbog kojeg još dugo u noć nisam zaspala.
Lagala bih kada bih rekla da su mi sve teme bile podjednako interesantne, ali
bile su interesantne reakcije učesnika i publike na pojedine teme i komentare.
Pričalo se tu o ženskim željama, strahovima, reikiju kao tehnici za oslobađanje
od stresa, trudnoći i njenim rizicima, lepoti i estetskoj hirurgiji, ženama od
pera, popularnoj kulturi, plesu i modi.
Ono što sam ja zaključila je da žene, bez obzira na sve ono što
su postigle po pitanju svoje emancipacije i dalje za to traže potvrdu i priznanje. Agresivnost i “muškobanjast stav” krije nesigurnost. Sve dok jedna
obrazovana žena, intelektualka, svoju
snagu bude definisala rečima; “Ja sam u književnosti muškarac sa sisama!” to će
značiti da se ona na svom životnom putu, nije ni makla od mesta sa koga je krenula.
Ne vidim ništa loše u isticanju svoje ženstvenosti, takođe
ne vidim ništa loše u tome što žene svoje, prvenstveno “ženske”, kvalitet mogu
da upotrebe za sticanje prednosti. Zar muškarci ne rade to
isto, kada su njiovi atributi i kvaliteti u pitanju? Zašto bi se uopšte trudile
da budemo jednake sa muškarcima?
Dok se mi, žene, trudimo da budemo jednake, da budemo
priznate, prihvaćene, večno lepe i mlade emancipacije neće biti. Treba prosto
da dođemo i uzmemo ono što nam pripada na način koji je svojstven samo našem
polu i nama samima. Da se ne trudimo da budemo nadrndane oštrokonđe, botoksirana
čudovišta, jeftine fufice i ko zna šta još, da bi nas neko voleo i priznao, već
ono što jesmo.
Treba da budemo pametne, mudre, nežne, kreativne, rečite,
privlačne, zavodljive, saosećajne, senzualne. Treba da budemo ŽENE. Jer ako mi
nećemo, niko drugi ne može. Muškaraca je dovoljno na ovom svetu, žene su im potrebne
kao kontrateža i uzemljenje. Mi
živimo u istom univerzumu, ali u paralelnim svetovima. Ti svetovi se dotiču i
podstiču, oni rastu zajedno i pomažu jedan drugom da opstane.
Mi zajednički stvaramo naše potomstvo, bez naše harmonije i
ljubavi nema čovečanstva. Oni su naši prijatelji, ljubavnici, sapatnici. Zašto
im zameriti nešto što im je priroda dala, a društvo nametnulo? Oni to nisu sami tražili. Isto tako treba da gledamo na svoju ulogu i svoje kvalitete. Kada to
bude bilo tako i oni će nas gledati na taj način.
Ne degradiraju nas muškarci, to je samo odraz naše
lične nesigurnosti u njihovim očima.
Ti si čovek, ti si žena, ti možeš sve!
Bravo draga moja,
ОдговориИзбришиAli ponekad je teško biti žena u oom svetu muškaraca,posebno kada je posao u pitanju
poydrav Sanda Chana
Mi ih rađamo i vaspitavamo. Uradimo to tako da budu dobri i nekoj drugoj ženi, a ne samo nama :))) Hvala draga Sanda! :*
ОдговориИзбриши