Škola Tvrđava znanja

6 Comments , , Edit


Došao je još jedan kraj školske godine i sa njim podela knjižica, juče sam iz tog razloga bila sa decom u školi i imam samo reči hvale J Moja ćerka je završila prvi razred sa pohvalnim opisnim ocenama, a moj sin četvrti kao skroz odličan đak.

Lep je to osećaj, ispuni te milina i radost, neke suze ostanu iza očiju i knedla u grlu, kao reči ne izrečene. Ponos. Tako su i moji roditelji bili ponosni na mene. Ali tada je škola bila nešto sasvim drugo, a nastavnik osoba od ogromnog autoriteta. Nažalost, danas više nije tako.

Malo  pre nego što sam počela da pišem ovaj tekst,  pričala sam sa drugaricom koja je prošle godine u maju otišla da živi u Norvešku, u tom trenutku je njena ćerka bila predškolac  i ona je bila prilično zabrinuta zbog nje. U Norveškoj deca polaze u školu sa šest godina, tako da je njena devojčica odmah pošla u školu, bez neke prethodne pripreme, usred školske godine jer je praktično već kasnila. Jedina razlika je bila što se nalazila u razredu sa ostalim strancima, ali su im se nastavnici obraćali na norveškom. Da li možete sebe da zamislite u toj situaciji? J


Moja prijateljica se školovala ovde i na prvi pogled je bila skeptična prema tom pristupu i načinu na koji se gradivo tamo usvaja. Deca svakog ponedeljka donose kući domaći koji ’bi trebali’ da završe do petka! Da li ste vi ikad u našem obrazovanju čuli frazu „trebalo bi ako stignete“, a da se odnosi na domaći? J Gradivo se periodično ponavlja, da bi se deca podsetila naučenog, a učenje je usmereno na praktična znanja. Roditelji dobijaju zadatak da se kod kuće igraju sa decom prodavnice. Zajedno prave novčanice sa kojima „trguju“ i na taj način uče. Gradivo koje se savladava deluje nesistematizovano, „površno“, „kao igra“ kako bi ona rekla, ALI...

Ali, sada posle godinu dana , ona ima savim drugačije mišljenje o svemu tome. Za početak, ono što sam grubo mogla da uporedim, posle razgovora sa njom je to da deca kod njih nakon prvog razreda nauče mnogo više nego naši prvaci. Na primer sabiraju, oduzimaju, množe i dele, ne do 100, već do 1000! Kod nas deca u prvom razredu sabiraju i oduzimaju do sto, bez prelaza. Ovo je samo jedan primer, a navela mi ih je mnogo.

TVRĐAVA ZNANJA

Nakon ovog razgovora sam se zamislila i poželela da tako nešto postoji i kod nas. Škola u kojoj će deca aktivno učestvovati u savladavanju i kreiranju gradiva, a neće biti samo puki posmatrači, prezentovanje gradiva na različitim medijima i uz pomoć savramenih tehnologija, rad u malim grupama i usmeren na dete...  Znam da je naš program rada propisan od strane Ministarstva prosvete, ali drugačiji metodi i pristupi u radu bi deci otvorili vidike i razvili ljubav prema školi. Stvorila bi se pozitivna atmosfera u kolektivu, a rad bi postao zadovoljstvo, a ne muka.

I znate šta?! Na sreću, od nedavno tako nešto postoji i kod nas! J Zove se OŠ „Tvrđava“ i počinje sa radom 1. septembra 2015. Smeštena je u podnožju petrovaradinske tvrđave, u Gradiću. Iz dvorišta škole puca pogled na Sat, tako da deca neće imati izgovor za kašnjenje na čas. J


Direktoricu osnovne škole „Tvrđava“, Dinu Đilas, poznajem trideset četiri godine! J Išle smo u osnovnu školu zajedno, kasnije nas je životni put opet povezao dok sam izdavala časopis Porodični vodič. Ispratila sam pomno njen rad kao direktorice vrtića „Zemlja Čuda“ i za njega imam samo reči hvale. Otvaranje osnovne škole je nakon toga bio logičan sled događaja i nastavak započetog rada.

Dogovorile smo se za susret na jednoj od novosadskih terasa, uz omiljenu nam moka kafu J Za razgovor sam se pažljivo pripremala, jer nisam želela da naše prijateljstvo utiče na moju kritičnost i objektovnost. Čak što više, zbog toga sam to doživela kao još veću odgovornost. Ali kao što to obično biva kod susreta dva stara prijatelja, prvih par sati razgovora je proteklo u prijateljskom ćaskanju na razne teme, a onda smo prešle na oficijelni deo. J

Moje prvo pitanje za Dinu je glasilo ovako:

Zašto misliš da je Novom Sadu potrebna još jedna privatna osnovna škola, ako uzmemo u obzir da na 300.000 stanovnika trenutno imamo tri?

„Mislim da možemo da ponudimo drugačiji način rada u odnosu na postojeće škole, a time bi i roditelji imali veći izbor. Nisam razmišljala da li to treba Novom Sadu, već sam želela da nastavim ono što sam započela sa decom u vrtiću Zemlja čuda.“

Po čemu će se osnovna škola „Tvrđava“ razlikovati od drugih privatnih škola, a po čemu od državnih?

„Program i plan rada propisuje Ministarstvo prosvete i on je za sve isti, ali sistem i metod za njegovo sprovođenje nije. U tome se ogleda kvalitet rada. Mislim da su svima bitne iste vrednosti, ali način dolaženja do njih nije isti.“

Kada sam ja upisivala decu u osnovnu školu, na prvom mestu na listi kvaliteta za odabir škole bili su bezbednost, kvalitet kadra i prateći programi (boravak, izborni predmeti, sekcije...). Kako će to izgledati kod vas?

„U pravu si, najbitnija nam je bezbednost, pored fizičke i psihička bezbednost. Razvijaćemo kod dece samopouzdanje, empatiju i toleranciju i na taj način ih učiti da prepoznaju psihičko nasilje i kako da ga spreče. Što se tiče dodatnih programa, važno mi je da oni spreme dete za život i budu spona teorijskog  programa i pravog života. Koncept dana je osmišljen tako da deca od 8 do 12 časova imaju nastavu, po meni, više od četiri časa u nizu je previše za decu mlađeg uzrasta. Od 12 do 13 časova su ručak i pauza za odmor, od 13 do 14 časova je peti čas za starije učenike, a za mlađe učenike radionica. Od 15 do 16 časova je jezička laboratorija. Postoji mogućnost dežurstava nakon 16 časova za one roditelje koji će imati potrebu za tim, kao i vannastavne aktivnosti koje se posebno plaćaju. Svi naši nastavnici su prošli strogu selekciju i testove inteligencije. Kvalitet kadra nam je veoma bitan.


Da li imate plan i program za decu ometenu u razvoju i talentovanu decu?

„Prisustvo personalnog asistenta će biti obavezno jer je to jedini pravilan način rada sa decom ometenom u razvoju, takođe, imaćemo poseban način rada sa talentovanom decom. Kao što sam rekla, svi nastavnici su prošli test inteligencije i osposobljeni su za prepoznavanje talentovane dece. „

Kako će izgledati interaktivni metod rada u nastavi?

„Za razliku od klasičnog sistema obrazovanja, deca u našoj školi gradivo će utvrđivati u školi, a domaći zadaci će služiti za produbljivanje znanja, izvođenje eksperimenata i izučavanja određene teme u kućnim uslovima. Određene lekcije će se učiti unapred zbog stvaranja kritičkog mišljenja kod dece u odnosu na neku temu. Deca će zajedno sa nastavnicima učestvovati u kreiranju časa i biti podsticana na uzajamnu pomoć pri savladavanju gradiva. Planiramo da uvedemo tematsko planiranje po uzoru na finski model obrazovanja, ono podrazumeva obradu jedne teme iz aspekta različitih predmeta.“

Da li ti se čini da su današnja deca „zahtevnija“, da ne kažem pametnija?

Da, slažem se!

Kako vaš program može da ih isprati u tome?

„Osluškivanjem interesovanja, znanja, ideja, upadica, upotrebom savremene tehnologije,...“

Da li vaša škola priprema decu za život?

„Apsolutno da, to nam je i bio cilj.“

Na koje načine to čini?

„Učićemo decu na budu samosvesna, zadovoljna sobom, davaćemo im upotrebljiva znanja, razvijaćemo socijalnu inteligenciju, empatiju, toleranciju prema drugima. Učićemo decu da vole da uče.“

I za kraj da li bi za današnju školu mogli da kažemo da je tvrđava znanja?

„Škola jeste tvrđava znanja, to nam je bila jedna od glavnih asocijacija. Ona je tu da sačuva i odbrani znanje, ali i prilagodi način na koji se ono usvaja. Deci nije toliko bitno šta uče već kako.“


Pored savremenih metoda i sistema učenja u osnovnoj školi „Tvrđava“ učenike će u trećem razredu podučavati diplomirani nastavnik likovnog, muzičkog i fizičkog zbog stručnijeg pristupa u radu. U kasnijim razredima učenici će dobijati primenjena znanja iz oblasti domaćinstva i na taj način se osamostaljivati za život (podgrevanje hrane, spremanje za sobom, šivenje...), primenjenog preduzetništva i osnova finansijske pismenosti. Sekcije šaha, fotografije i novinarstva. U slobodno vreme deca će moći da čitaju knjige i stripove, igraju Sudoku i Tablić...


Ne znam kako vi, ali ja bih volela da sam rođena kasnije i da sam đak jedne ovakve škole. J Znam da bih ovakvu školu volela još više nego što jesam, a u njoj bih se osećala mnogo bolje nego što jesam. Deci je pored pažnje i ljubavi njihovih roditelja i nastavnika poteban i kidsfriendly obrazovni sistem zbog koga će dečija ljubav prema znanju rasti iz dana u dan.

I za kraj, čovek se uči dok je živ, hteo ne hteo! J

Dinin nastup na Novosadskoj TV, poslušajte iz prve ruke J



Tekst je originalno objavljen na sajtu Porodični vodič i urađen je u saradnji sa OŠ "Tvrđava".

CONVERSATION

6 komentara:

  1. OljaKa1. 7. 2015. 05:46

    Ne znam gde sam o ovome već čitala ali ovo je izvanredna ideja i bilo bi mi drago da se i ostvari u realnosti baš tako kako je i prezentovana. Super tekst ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Spoma Avramov1. 7. 2015. 08:32

    Hvala Olja na podršci, dešava se, ostvaruje se i u realnosti :))) Držaćemo fige da uspe!

    ОдговориИзбриши
  3. Skitarnik1. 7. 2015. 22:30

    Ovo je sjajna ideja i treba da postoji više ovakvih škola. Iskreno, ovo je prva privatna osnovna za koju sam ja čula. Sve to verovatno košta, ali ni državno školovanje nije sasvim besplatno. U svakom slučaju, prilike treba da postoje, pa ko može - može!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Spoma Avramov3. 7. 2015. 00:14

      Slažem se da postoje izvesna ograničena po pitanju broja ljudi kojima je ovakav vid školovanja dostupan, ali je dobro da alternativa postoji, a vremenom će se stvarati i načini za njihovo ostvarivanje. Hvala na komentaru :)

      Избриши
  4. Unknown23. 7. 2015. 00:37

    Odličan tekst. Baš si predočila onako kako jeste

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара ( Atom )
Back
to top