Možda
sam danas posebno inspirisana zato što je divan dan i kroz prozor ulazi miris
majske lipe,
možda
zato što mi je godišnjica braka,
možda zato što sam se u krevetu gnjavila sa
svojim klincima,
možda zato što sam sa sinom pravila američke
palačinke i prvi put ih probala sa javorovim sirupom i jagodama,
možda
zato što je iza mene jedan divan foto sešn i prelepe fotografije koje govore o
tome,
možda
zato što mi je kuma poslala moćnu tantru,
možda
zato što me čeka večera sa porodicom,...?
Možda,
možda, možda...
A
možda je sve to tako zato što ja tako hoću, vidim i osećam.
Ima
dana kada sam sva stegnuta, napeta i nesrećna. To su oni dani kada vam se i „dobar
dan“ od komšije čini kao psovka, kada najrađe ne izlazite iz kuće i ne pričate
ni sa kim, pa ni sa sobom J
Tih
dana mi se čini da ništa nije kako ja želim. A možda je baš sve kako ja želim,
samo što ja to ne vidim? Što sam starija, sve mi je jasnija ona poslovica da
slušaš onu muziku na koju stanicu okreneš.
Za
sebe bih slobodno mogla da kažem da sam osoba koja voli da sve drži pod
kontrolom, ali cvrc!
Kada bi to bilo moguće ovde bi pisalo „živela je srećno do
kraja života“! J
Koliko
čovek sebe može da unesreći stalnim pokušajima da sve bude cakum-pakum to samo
Bog zna. J
I
taj čovek, naravno. J
Neki
ranije nauče da je to gubljenje vremena, neki kasnije, neki nikada...
Ja
sam od onih kasnije, ali tešim se time da je bolje ikad nego nikad.
Nekad
sam se nervirala kada spremam neku proslavu i ne stignem da pripremim sve što sam zamislila. Kao da mi je neko zadao
zadatak koji mi radi o životu. Pojedem se živa, dočekujem goste u kupatilu sa
mokrom kosom, radim do zadnjeg trenutka, mrtva umorna dočekujem Novu godinu i
rođendane, šminkam se u busu i autu, vičem na muža, decu, sebe proklinjem...
I
sve to tako dok nisam shvatila da niko, ali baš niko to ne očekuje od mene.
Nakon što sam prvi put odustala od 10 jela i napravila samo 5 sve je išlo
glatko! J Kosa može i da se veže, šminka može da
bude i samo karmin, prašinu na polici vidim samo ja. A kada proslava i druženje
počne niko više ne obraća pažnju ni na šta osim na dobro raspoloženje i
atmosferu!
Kada
sam umorna sednem, kada mi se spava, spavam, kada mi se jede, udarim se po
prstima! Šala mala. J
Sve
u svemu, trudim se da između svakodnevnih obaveza napravim hijerarhiju i
obavezno ostavim sebi vremena za predah, da li u vidu blejanja na internetu,
gledanja filma sa porodicom, čitanja knjiga, druženja, šetnje u prirodi, bilo
šta od toga...
Najvažnije
od svega je znati prepustiti se danu da vas vozi i pametno balansirati između
obaveza i relaksacije. Tako je i sa životom, prepustite mu se, pokušajte da sve
događaje prihvatite kao deo iskustva koje će vas odvesti u nekom pravcu. Taj
pravac nije obavezno uspeh, karijera, novac, ali je ono što vam u tom trenutku
treba da biste došli do sebe i nekog zaključka.
Nevolja
nastaje kada se uporno opiremo svemu tome i svu svoju energiju usmeravamo na
borbu protiv neminovnosti, umesto da se prepustimo i dozvolimo da nas te nove
situacije dovedu do novih iskustava i situacija koje su često još bolje od onog
što smo sami zamišljali.
Da
bi vam bilo jasnije o čemu pričam uzeću za primer osobu nezadovoljnu na poslu.
Ona se plaši promene, navikla se na to loše što ima i više je plaši ono
nepoznato što bi mogla imati. Nije sigurna da li to može, jer nije ni probala i
rađe će žaliti do kraja života nego da ne uspe i nešto nauči iz toga.
Ja
razumem ljude koji imaju porodicu i decu koja zavise od njihove zarade i ne
savetujem radikalne poteze davanja otkaza preko noći, ali savetujem
preduzimanje koraka koji će vas dovesti do cilja. Pokušajte ono o čemu sanjate,
nekada to i nije baš tako kako vam se čini, ali će vas to možda odvesti do
nečeg potpuno drugačijeg o čemu niste ni razmišljali. A još je bolje!
Uspeh
i elan koji ćete dobiti će vas podstaći da mislite i radite dalje. Neverovatan
je osećaj kada neki vaš san počne da se ostvaruje, odjednom kao da svet
počinjete da gledate drugim očima. Primećujete ljude, boje, ukuse i mirise.
Verujem da se tako oseća beba koja počinje da poima svet oko sebe, koja po prvi
put proba jabuku i šargarepu. J
U
svakom slučaju bitno je da shvatite da pokušavajući nemate šta da izgubite,
gubite samo iskustvo stečeno tim pokušajim. Ako tako priđete neuspehu, svaki
pad ćete gledati blagonaklono kao još jedan korak ka svom cilju.
I
tako... A sad odoh u ovaj divan dan! J
0 komentara:
Постави коментар