Preduzmi nešto! Gost - Jovana Perković


Ova godina je, ako to niste znali, godina ženskog preduzetništva. Želela sam da na neki način dam svoj doprinos i pomognem ženama da sagledaju svoje potencijale, razmotre svoje planove, prisete se svojih davnašnjih želja i hrabro se otisnu u samostalnost, preduzimljivost i avanturu preduzetništva. Otuda i ova, nova biznis rubrika, na mom blogu, koju sam nazvala „Preduzmi nešto!“.

U njoj će gosti biti žene, preduzetnice, frilenserke, blogerke, sve one koje inspirišu ljude oko sebe, ali se i same bore sa svakodnevnim poteškoćama i znaju da posavetuju one koji su na početku.

Jovana Perković je moja draga prijateljica, filozof po obrazovanju, novinar po opredeljenju, blogerka, freelencerka, preduzetnica, marketing stručnjak i još mnogo toga. Zbog prirode našeg odnosa, odlučila sam da razgovor sa njom bude prvi u ovoj rubrici.

Jovanina i moja priča je jedna od onih iz rubrike „Verovli ili ne!“. Pre sedam godina, kada sam započinjala svoj prvi preduzetnički posao, ona je kao novinar televizije „Apolo“ došla da me intervjuiše. Nakon oficijelnog dela, malo smo proćaskale i na moje (ničim izazvano) pitanje odakle je rodom, odgovorila je da je iz  Hrvatske i to iz mesta koje se nalazi pored mesta iz koga su moji baba i deda! Kao što to biva u tim situacijama, pitala me je za prezime familije i kada sam joj rekla shvatile smo da je to prezime i njene bake, majčine majke, koja još uvek živi u selu odakle potiče moj deda. Da vam skratim priču, Jovanina baka se obradovala i raspitala o mojoj familiji u njihovom selu, konstatovali smo da smo iz iste familije i da smo daleki, daleki rod! :)

Od tada se nas dve družimo i sarađujemo i to mi jedna od najdražih priča i dogodovština o familiji i porodici. Pored toga, ona je jedna veoma pametna, obrazovana i odgovorna žena. Veliki profesionalac i dobar prijatelj.
Jovana hvala ti što si pristala da probiješ led svim drugim sjajnim ženama koje ću predstaviti ovde i što zajedno otvaramo novo poglavlje na mom blogu! :)

Reci mi ukratko ko si ti?

Nisam sigurna da umem da odgovorim na ovo pitanje, jer još uvek upoznajem sebe. Ustvari, mislim da je to životni proces. Ono čemu težim je da budem dobar čovek! U smislu da poštujem druge i sebe, da budem odgovorna prema sebi i drugima u svim situacijama koje život postavi pred nas. Biti odgovoran možda zvuči dosadno, ali imam i te neke šašave i nepredvidive momente koji potiču od moje kreativne strane.
Ako ogolim ovaj filozofski pristup, u suštini sam pričalica vedrog duha i ogromnog srca, koja ume da bude naporna jer od drugih ne očekujem ništa manje. Za sebe volim da kažem da sam profesionalni komunikator i medijator. Zalj(d)ubljena sam u knjige i dobra priča je ono u čemu uvek uživam. Bilo da je pričam, pišem ili čitam.

Šta si želela u detinjstvu da budeš kada odrasteš?

Moja profesionalna interesovanja su menjala u skladu sa preokupacijama. Pa, sam tako u vrtiću htela da budem 'tetkica', jer su imale prelepe roze uniforme. Onda sam, fascinirana lepotom lokalne apotekarke, želela da budem farmaceutkinja. U osnovnoj školi sam rasturala matematiku, pa sam ozbiljno razmišljala o tome da budem profesorka matematike. Uvek sam bila deo dramske ili recitatorske sekcije, pa sam u jednom trenutku razmišljala i o upisivanju dramske akademije, jer onda ne bih morala da se odlučim za jedno zanimanje. Kao glumica, mogla bih da menjam ko sam i čime se bavim, u skladu sa ulogama koje bih igrala.
Na kraju sam upisala filozofiju i psihologiju. Ideja je bila da studiram ono gde upadnem na budžet. Ispostavilo se da sam na oba smera bila na budžetu i odluka je pala, kao i u svim situacijama od životnog značaja, klasičnom metodom 'eci, peci, pec...'.

Šta se od toga ostvarilo i šta sada misliš o tome?

Završila sam filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i nisam sigurna da li bih opet krenula tim putem nakon srednje škole. Možda, da sam u tom trenutku bila svesna svih novih zanimanja koja će novi milenijum doneti, ne bih krenula u tom smeru. No, sa druge strane, dobila sam izuzetno široko obrazovanje koje se ne može steći na drugim fakultetima. Naučena sam da mislim, učim i da lako stičem nova znanja. To mi je pomoglo i u novinarskoj karijeri, ali i da se sa lakoćom preusmerim na nove i digitalne medije, te marketing.
Ponekad imam utisak da o svemu znam pomalo, a da nisam specijalizovana za nešto konkretno. A, onda bljesnu oni momenti gde uviđam da oni specijalizovano obrazovani, ne mogu sa lakoćom da razmišljaju 'out of the box' i često nisu u stanju da vide veze u stvarima koje su meni prirodne. Prosto nisam naučila pravila koja bi me ograničila, već sam stekla saznanja da ih prevaziđem.
Sa stanovišta poslodavaca, nisam neko koga rado primaju u tim, jer nisu svesni potencijala koji nosim. Ali, sa stanovišta frilensa, u jako dobroj sam situaciji jer mogu da pronađem posao za sebe i da klijentu ponudim više nego što očekuje.

A šta se nije ostvarilo i kako bi tvoj život izgledao sada da jeste?

U suštini i najjiskrenije, ništa nije onako kako sam planirala. Nešto se desilo zahvaljujući stihiji na koju nisam mogla da utičem, nešto se dogodilo zahvaljujući mom izboru, a nešto se jednostavno desilo. Ne mogu da kažem da nisam ostvarena kao osoba, bilo da govorimo o profesionalnom ili ličnom segmentu života. Zadovoljna sam onim kako sam ispala. ;)
Međutim, volela bih manje profesionalne turbulencije. Nije frilens moj prvi izbor, ali kao takav se nameće. Volela bih da budem deo uspešnog i kreativnog poslovnog tima, jer mislim da tu dajem najbolje rezultate. Volela bih da rastem sa tim timom i da zajedno budemo najbolji. Nedavno mi je ta prilika izmakla iz ruke i zbog toga mi je žao. To je nešto što bih volela!
Sa druge strane, sve okolnosti su se urotile da sama pokrenem posao i da oformim svoj tim i da rastemo zajedno. ;) No, ne osećam se još uvek zrelom za takvo nešto, ni spremnom da to uradim.

Šta bi mi odgovorila kad bih te sad pitala: „Šta ćeš biti kada odrasteš?“?

Kao iz topa bih odgovorila - Srećna!
Nije važno čime ćeš se baviti u dokle god si zadovoljan, ostvaren i u harmoniji sa životom.
Kod mene je ovo naknadna pamet. Ali, nikad nije kasno! Volela bih da sam u pojedinim trenucima umela da usporim i uživam više, jer mi u suštini ništa nije pobeglo, ni izmaklo.

Šta je za tebe život?

Nemam fatalistički pristup ovim stvarima, ali ponekad zaista mislim da je život sila kojoj se valja pokoriti, ali isto tako koju bi trebalo ukrotiti. Čini mi se da su mi se sve 'velike' stvari dogodile u trenucima kada nisam mogla mnogo da utičem na njih, ali je njihov ishod bio onakav kakav sam želela da bude. I mislim da je to onaj deo na koji možemo da utičemo, dok ostatak moramo da prihvatimo. Ako stvari postavimo tako, onda smo u harmoniji sa sobom i životom. E, to je onda sreća i lepota življenja!


Mnogo filozofiram! Ali, imam opravdanje u vidu diplome ;)

CONVERSATION

0 komentara:

Постави коментар

Back
to top