PORODIČNA ŽENA

pexel.com

Puna energije i inspirisana, došla sam kući sa juče završenog BlogOpena. Za one koji možda ne znaju šta je BlogOpen to je regionalni susret blogera, prvi put je održan 2007. i ova godina je jubilarna. Naslov vas je verovatno zaintrigirao da otvorite ovaj post, ali da li ćete dobiti željeni odgovor? Pošto ja ne pišem klikabilne naslove zbog svoje dobre reputacije, odmah ću vam odgovoriti na ovo pitanje.

Ne, u Srbiji nema velikog novca od blogovanja.

Možda vam sad nije jasno zašto sam onda sretna i zadovoljna? Zadovoljna sam zato što u Srbiji možda nema velikog novca od blogovanja, ali ima mnogo prilika da se on zaradi preko, sa, uz blogovanje, a meni je to dovoljno motivišuće i inspirativno.

Većina učesnika koju sam videla i čula je preko svog bloga uspela da postane vidljiva i da stekne dobru reputaciju. Ta reputacija i određeni stavovi i afiniteti su ih preporučili korisnicima njihovih usluga.

Neki od njih su kroz blog istakli svoju profesionalnost i ekspertizu u određenoj oblasti. Neki su zbog svoje harizme i duhovitosti uspeli da privuku veliki broj čitalaca, a to ih je kasnije dovelo u kontakt sa velikim marketinškim agencijama, koje su u njima prepoznale potencijal.

Pojedini su kroz male niše pisali o svojim interesovanjima i isto tako na mala vrata ušli kod velikih kompanija i postali vodeći u svojoj oblasti. Drugi su opet svoje iskustvo i znanje vezano za blogovanje, marketing, PR uspeli da unovče kroz organizovanje konferencija, edukacija, kurseva.

Neki blogeri su toliko autentični sa svojim stilom pisanja i surovom iskrenošću da se brendovi prosto otimaju da upravo oni budu ti koji će ih predstaviti. Iza takvih blog postova stoji lično mišljenje kome „obični“ ljudi veruju, a oni svojim stavovima to poverenje opravdavaju.

Moj savet za početnike je: "Budite drski, hrabri, proaktivni!". Upravo je to ono što je nekim blogerima otvorilo vrata u svet start-upova i omogućilo im da oni i njihovi potomci budu sigurni i obezbeđeni u budućnosti.

Pre svega, budite iskreni, jer kako je jedan od njih rekao, ako si bloger možeš biti srećan jedino ako si iskren. Mi na prvom mestu pišemo za sebe, onog trenutka kad počnemo da mislimo na to šta će publika misliti, reći, to više nije to, a publika na prvom mestu reaguje baš na tu iskrenost.

Jedino se tako možemo povezati sa drugima i kod njih izazvati empatiju. Jedino tako ih možemo navesti da nam veruju. Bez tog poverenja nema ni veze.

Najinspirativnije od svega je to što kroz blogovanje možeš doći do svog cilja ni jednog dana ne radeći, jer kako je rekao Konfučije: „Odaberi posao koji voliš i nećeš morati da radiš nijedan dan u svome životu.”.

Sa druge strane, blogovanje vas može odvesti u sasvim drugom pravcu od onog za koji ste mislili da je vaš cilj i otvoriti vam vrata potpuno novih znanja i svetova.

Za kraj samo da dodam, blogovati može svako, a uspešan bloger može biti samo onaj koji piše iskreno, predano, iz srca i stomaka. Nije lako istrajati na tom putu, pun je uspona i padova, nedostatka inspiracije, podrške, razumevanja, ali ako istrajete, sve to će biti iza vas, a iznad vas samo nebo kao granica.

Živeli mi blogeri!

P.S.:

Hvala ti Mirjana zato što si tako iskrena i pravi prijatelj!

Hvala Deda Bor što si tako duhovit i podrška!

Hvala Tanja na tvojoj mudrosti i istrajnosti da održiš ovu manifestaciju!

Hvala Jovana i Milena što ste mi bile partners in crime!

Hvala Aleksandra i Jelena na nesebičnosti i profesionalnosti!

Hvala Ljubice što imaš poverenja u mene i što te moja kamera voli!

Hvala Marko na energiji i motivaciji!

Hvala Petre na drskosti i hrabrosti koja pokreće na akciju!

Hvala Brano što si tako div(i)na i ulepšavaš ovaj svet!

Hvala Angelina na istomišljeništvu i sapatništvu!

Hvala Miloše sugrađaninu moj što si tako vedar i otvoren! :D

Hvala i svima drugima koje nisam uspela da čujem i pomenem i nadam se da se vidimo uskoro!

Spoma Avramov photography

#BlogOpen

Lična arhiva :)

U poslednjih par dana do mene sve više dolaze komentari i tekstovi vezani za savremeno roditeljstvo i majčinstvo, mislim da je to po dobrom starom svemirovom zakonu privlačenja. Moram nešto reći na tu temu jer polako počinje da mi smeta.

Sve više je krajnosti i isticanja negativnog kada je roditeljstvo u pitanju i sve to u cilju da bi se samo privukla pažnja i još više degradirala ona iskonska i prava veza između roditelja i deteta. U jednom od takvih tekstova, autorka sebe, sa ponosom naziva najgorom majkom na svetu, jer eto ona više nije htela da pazi svoju malu decu dok su se pored bazena igrala bez nadzora. Razlog, umorila se od toga da bude "najbolja mama na svetu".

Da li je to emancipacija? Da li je ova krajnost rešenje problema? Ne slatka moja, ti si neodgovorna majka i ne bih ti dala ni nacrtanu ovcu da čuvaš, a ne decu koju si rodila svojom, a ne njihovom, voljom. Za takve stvari u bolje uređenim državama, socijalna služba oduzima decu roditeljima zbog nebrige i zapostavljanja.

Ti tekstovi veličaju žensku individualnost i nezavisnost tako što se odriču uloge majke. Nemam šta da dodam na tu temu, jer je po meni je to nelogično. Žena i bilo koji čovek je celina u svakom trenutku svoga postojanja. Žena koja ima potrebu da ističe svoju profesiju u odnosu na ulogu majke ili svoju zaokruženost i bez toga što je postala majka ima neki problem sa majčinstvom.

Ne znam zašto u takvim tekstovima osuđuju žene koje kažu da su se ostvarile onog trenutka kada su postale majke? Zar je to za osudu? Da li je to gore od toga da kažeš da si se ostvarila tako što si postala inženjerka, psiholog, ekonomista? Svako od nas ima pravo da se zaokružuje i oseća kako želi i niko tu nije manje vredan.

Ja se nisam ostvarila onog trenutka kada sam postala majka, ja se ostvarujem svakog trenutka svoga života, sa svakim događajem, doživljajem, iskustvom koje steknem. Mene je roditeljstvo i majčinstvo oplemenilo na sasvim poseban način, na koji me ništa drugo ne može oplemeniti. Oplemenila me je i škola i hobiji koje imam. Oplemenili su me ljudi koje sam srela u svom životu i koji su u njemu svakodnevno.

Jedna stvar mi nije jasna, ne vidim razlog zašto bi neko želeo da ističe da je roditeljstvo, majčinstvo (kako god želite) nešto što nije potrebno isticati u biografiji jedne žene? Ako je to tako, onda je ova emancipacija nešto što vas je ograničilo i uskratilo na drugi način. Ona vas je osudila da se odreknete jednog velikog dela svoga života. Samo da biste dokazale da ste svoje, jake, ravnopravne? Umesto da ističemo ono zbog čega smo drugačije od muškaraca, mi se sve više trudimo da se svedemo na njihovu meru i poništimo sve ono što je jedna od esencija ženskog bića, a to je da da život.

Razmislite malo o tome.

pexels.com

Danas sam bila na klizanju sa klincima. Nisam neki, ludilo, klizač, ali volim taj osećaj slobode i brzine koji mi klizanje daje. Imala sam malo dužu pauzu zbog povreda koje smo moji članovi porodice i ja zadobili u prethodnih par godina, ali sa klizanjem je kao sa vožnjom bicikla, jednom naučeno, nikad se ne zaboravlja.

Kao i svaki put krenula sam polako i ukočeno, malo previše ukočeno. Tačnije, toliko ukočeno da me je počeo boleti svaki mišić u nogama i leđima. Posle par krugova počela sam da osećam grčeve u stopalima. Morala sam da sednem i odmorim. Bolovi su postajali sve jači i jači. Pomislila sam da odustanem i izađem sa leda. U tom trenutku došla je moja ćerka i pitala me šta se dešava, da je ne bih zabrinula, rekla sam da sam se malo odmorila i da se vraćam nazad sa njom.

Ustala sam sa jakim bolom u tabanima i stala ponovo na led. Ono što se tada dogodilo, šokiralo me je! (mali tribjut žutoj štampi :P :D) Stopala su prestala da me bole! Osećala sam da su mi mišići opušteniji i da se ne osećam ukočeno. Klizala sam sve brže i fleksibilnije. Opet je sve bilo kao pre.

pexels.com

Gužva na klizalištu mi nije smetala, povremeni uleti sa strane su me plašili, ali sam ih uspevala izbeći. Neki su bili brži od mene, neki sporiji, neki veštiji, neki nisu imali pojma... U jednom trenutku pomislim kako je klizanje kao meditacija (to isto pomislim i za plivanje dok sam u vodi :D), počnem da razmišljam o disanju i zamasima, mislim o ritmu i sinhronizovanju pokreta sa udahom i izdahom.

Odjednom zastanem, izgubim ravnotežu, dok letim shvatam šta mi se dešava, ali sam nemoćna, padam na cenjenu pozadinu, ublažavam pad dlanovima, osećam bol u ručnom zglobu. Sledeća stvar koju sam uradila je da pogled iza mene, da li će neko da me „pokupi“ odnazad, deca dolaze do mene zabrinuta, ruka me boli, pomeram je da proverim koliko je povređena i ustajem lako i brzo.

Klinci se smeju, ali im nije svejedno, čiste me od leda, osećam da nije ništa povređeno osim mog ponosa i pozadine, ali ok! :D Nakon što smo razmenili utešne reči i par šala na moj račun, polako kližem dalje. U tom trenutku moj sin kaže nešto što me za trenutak prosvetlilo: „Mama ti se sad plašiš da se vratiš na led?“

pexels.com

Sve mi tog trenutka prolazi kroz glavu, i moj primer njemu i život i padanje i dizanje i nameštanje krune, i nastavljanje dalje i sličnost celog tog dolaska na klizanje sa stvarnim životom i preduzetništvom i meditacija i disanje i drugi ljudi...

„Ne sine, ne plašim se, samo me malo boli levi guz!“ :D, smejemo se svi zajedno, ponovo kližem, kao da ništa nije bilo, osećam onaj bol, tu je da me opomene, da se ne zanosim praviše, ali osećaj klizanja je predivan i ona sloboda i brzina i strast koja te nosi dalje i zbog koje se ne sećaš ni pada, ni bola, samo radost življenja...

E tako i u životu i u svemu što radite, neka vas nosi strast i taj predivan osećaj slobode i sklada sa prirodom, ljudima. Budite hrabri, ustanite i nastavite dalje, bol će proći, kao i propuštena prilika.

Život je tako lep i pun mudrosti, zar ne...? ;)

pexels.com

Možda ovaj naslov zvuči smešno, ali kako vreme prolazi, sve sam ubeđenija da je za samostalno rukovođenje firmom potrebna poprilična zrelost. Ne obavezno izražena u godinama života, već mentalna, psihička zrelost, koja podrazumeva svest o sebi i samopouzdanje u ono što jesmo i šta radimo.

Pre par dana sam na strani koju vodim na društvenim mrežama bila svedok jedne banalne situacije. Žena koja je član grupe obrisala je svoje pitanje, na koji je dobila pozamašan broj odgovora. Razlog tome je bio, ni manje ni više to što joj se nisu dopali neki od odgovora koje su joj drugi članovi dali. Verujte mi na reč sve je bilo vrlo pristojno, asertivno i bez uvreda.

Grupa je inače namenjena preduzetnicama i cilj joj je pružanje informacija, podrške i saveta ženama, majkama koje žele da započnu svoj posao ili ga već imaju. Ponekad ovu grupu posmatram kao fokus grupu i postavljam u njoj pitanja koja bi mogla poslužiti za unapređenje daljeg rada grupe ili neku korisnu temu od opšteg značaja.

Konkretno, tog dana postavila sam pitanje o temama koje bi članice volele da čuju. Između već poznatih i standardnih odgovora, pojavilo se i jedno drugačije pitanje. Kako znati kada je pravi trenutak za širenje posla, tačnije primanje još jednog radnika?

Odgovori koji su usledili, očigledno nisu bili po volji ženi koja ih je postavila jer su donekle ukazivali na neke greške koja ona pravi u svom poslu. Komentari su bili korisni i konstruktivni. Neki su bili toliko dobri da su davali detaljne savete kako da organizuje posao, animira ciljnu grupu i održi kvalitet.

http://www.lovequotesmessages.com

Svi ti divni saveti i komentari su nestali samo sa jednim klikom, jer se njoj nije dopala sugestija da nešto ne radi dobro i da pristup mora da se menja. Da ona mora da se menja! Očigledno je savete i kritiku shvatila kao ličnu uvredu. Što je, naravno, bilo pogrešno. Mnogima bi ti saveti koristili, ali je sujeta u ovom slučaju, bila ispred opšte dobiti.

Na kraju sam se zapitala: „Zar je toliko teško primiti kritiku?“ Još važnije: „Da li je takva osoba spremna da bude preduzetnik?“. „Kako raditi za druge ljude, a ne slušati njihovo mišljenje o našem proizvodu/usluzi?“. „Za koga mi onda radimo i kuda će nas to odvesti?“.

Sasvim je izvesan odgovor na ova pitanja: „Ne, ova osoba nije sposobna da bude preduzetnik zato što je ne zanima mišljenje potencijalnih klijenata. Ona ima svoje mišljenje o svom radu i ono je vodi ravno u propast.“.

Da li ste i vi jedna od takvih osoba, koja želi da čuje samo povlađivanje za svoje ideje i koja se naljuti i vrlo lično shvati kritiku? Ako jeste, pokušajte da to promenite dok još imate vremena za to.

Tuđa kritika i hejt mogu biti vrlo koristan alat za rad na sopstvenom proizvodu (usluzi, štagod to bilo). U oba slučaja i ako su konstruktivna i dobronamerna kritika i ako je nedobronamerna ili zlonamerna kritika tj. hejt.

U prvom slučaju, ljudi dele sa vama svoje iskustvo, usmeravaju vas u pravcu koji će vam pomoći da bolje razumete svoju ciljnu grupu. U drugom slučaju, hejteri vam se podsmevaju i govore vam šta ne valja u vašem poslu/proizvodu i na taj način vam opet pomažu i usmeravaju vas u određenom pravcu.

http://www.lovequotesmessages.com

Jedini problem kod negativne reakcije je lični momenat koji se pojavljeje u komunikaciji. Hejter često ume da vređa osobu lično i u takvim situacijama je teško ostati distanciran od njegovog mišljenja. Upravo tako, to je samo njegovo mišljenje, mi ne znamo zašto on tako reaguje i govori, ali to nema veze sa nama.

Ako tako priđete situaciji, distancirate se od negativne emocije hejtera, koja preti da obuzme i vas, takav komentar može postati dragocen savet. :)

Pre par dana sam susrela jedan odličan primer osobe koja savršeno upravlja hejterima i njihovim emocijama. Maksimalno ih koristeći u svoje svrhe. Od kada sam na društvenim mrežama pročitala sam mnogo stručnih tekstova na temu digitalnog marketinga.

Jedan od autora tih tekstova je Istok Pavlović. Njegovi tekstovi su mi mnogo puta koristili. To nisu uvek sažvakana znanja, što je i za očekivati, ali je mnogo više nego što neki drugi autori „daju“. Ono što sam još primetila je da njega ljudi ili poštuju ili ih nervira. Nema sredine. Ne znam zašto je to tako, ali jeste.

Ljudi koji ga prate na njegovom profilu su veoma raznovrsni, ali neću pogrešiti ako kažem da je dve trećine ljudi tamo zbog toga da bi ga vređalo. Jako čudno. Za svo ovo vreme ja ni jednom nisam videla da ga je neki uvredljiv komentar izveo iz takta i da je odreagovao na lične uvrede upućene bez ikakvog razloga i povoda.

Pre par dana je na svom blogu objavio Ultimativnivodič kroz digitalni marketing – sve na jednom mestu koji je doživeo salvu hejta i ciničnih komentara. Uglavnom su tako komentarisali „ljudi od struke“, a razlozi za to su navodno bili ti što je tekst površan, nestručan, nedovoljno obiman itd. Šta su pravi razlozi za takvu reakciju mogu samo da nagađam.

Jedan od razloga je taj što su mnogi od tih stručnjaka vrlo sujetni po pitanju svoje kompetentnosti, tako da svi koji nisu apsolutni vladari i za tri koplja iznad njih, nemaju šta da traže na tom polju. Drugi su opet videli kako nestaje još jedna tema za njihove preskupe i beskorisne jednodnevne kurseve. Dok su treći ljubomorni što se oni toga nisu dosetili prvi.

Niko, ali niko od tih ljudi koji su sa prezirom komentarisali nije rekao da će uraditi nešto bolje i kvalitetnije od sadržaja koji su komentarisali sa toliko uvreda. Koliko ja znam to bi bio jedini valjan argument, ali ne bih da ulazim dalje u tu priču.

Elem, mene više zanima ona korist od hejta, koju u ovom slučaju ima Istok. Dok sam čitala komentare ispod njegove objave, jedan mi je privukao posebnu pažnju. Neko je napisao da ne može da veruje da on može biti toliki mazohista, da stalno nanova piše materijale koji izazivaju toliku količinu bure uvreda.

Pomislila sam: "Zaista, niko ne može biti toliki mazohista, on to sigurno radi namerno i promišljeno." I kao što je još neko spomenuo, svaka takva situacija je za njega jedan eksperiment in vivo. Samo još jedno ispitivanje tržišta. :)

http://www.lovequotesmessages.com

Tako i vi treba da priđete kritici onoga što radite. Prvo odbacite sve što se odnosi na vas lično, ako posle toga ostane nešto, analizirajte koliko to zaista ima veze sa onim što radite, ako zaista ima, razmislite, zapišite, prespavajte.

Sutra, ako i dalje bude imalo značaja za vas, pokažite to osobi od poverenja i iskustva. Konsultuje se sa nekim iz struke, u krajnjem slučaju angažujte stručnjaka da vam pomogne.

Za kraj, nije sve tako crno u kritici i hejtu, ima tu što-šta za poneti sa sobom, samo od vas zavisi da li ste dovoljno spremni i dovoljno zreli da to čujete, prihvatite i primenite.

Želim vam mnogo uspeha u odrastanju i sazrevanju, jer jedino tako može rasti i vaš biznis!

Sve se spremam ovih dana da napišem koncept za svoj nastup na Freelance festu u organizaciji iSerbia i evo konačno da to i uradim. Oni su omladinsko udruženje građana okupljeno oko ideja inovativnosti, fokusiranja na rešenje, održivosti, saradnje i sve to kroz svoje projekte. Freelance fest je jedan od njih i ima za cilj informisanje mladih o mogućnostima koje im nudi freelancing.

Na Freelance festu nastupam sa Jovanom Perković, novinarkom, blogerkom, nesuđenom profesorkom filozofije i mojom, slučajno otkrivenom, rođakom. :) Zahvaljujući njoj i njenom angažovanju na sajtu Honorarci, priliku da učestvujem na ovom festivalu sam dobila i ja.

Imaćemo zajednički nastup u obliku intervjua 30.1. u 18.20h u Sali Amerikana, Doma omladine u Beogradu. Obe imamo iskustva u javnom nastupu, ona mnogo više od mene, ali zbog specifičnosti forme morale smo da osmislimo neke ključne teme oko kojih ćemo formirati svoju priču. Za izlaganje smo napravile Power point prezentaciju sa ključnim temama i pitanjima o kojima ćemo pričati (o tome u nekom od narednih tekstova).

I tako, dok sam ja razmišljala o našim pitanjima i odgovorima na njih, shvatla sam kolika je odgovornost govoriti pred toliko mladih ljudi i da je nabitnije od svega biti iskren sa njima kada je preduzetništvo i freelancing u pitanju. Bar bih ja volela da je neko prema meni bio iskren.

Poslednjih par godina mnogo projekata finansiranih od strane Vlade i raznih udruženja ima za cilj da podstakne mlade ljude i ljude koji ostanu bez posla, da se otisnu u preduzetništvo i freelancing, koji je takođe jedan oblik preduzetništva. Moj utisak je da mnogi od njih ulaze u sve to nedovoljno obavešteni i nepripremljeni.

Kao freelancer (slobodnjak) vi radite za nekog drugog, ali po satu, danu, projektu, a pri tome niste realno zaposleni ni za jednog poslodavca, odnosno, niste zaposleni u nekoj firmi. Freelanceri posao obično traže na on-line berzama poslova kao što su Freelancer, Elance, Odesk, Upwork ili preko nekih drugih posrednika.

Po definiciji, kao slobodnjak, nemate radno vreme (radite koliko želite, poštujete rokove i zahteve klijenta), niste vezani za kancelariju i pisaći sto, i sami sebi kreirate karijeru. Sve to zvuči sjajno, ali ima i svojih nedostataka, za koje bi trebali da znaju svi oni koji planiraju da se jednog dana otisnu tim vodama.

Veći broj ljudi koji se okrene freelancingu i preduzetništvu to uradi iz prinude. Ostane bez posla, ne može da nađe posao u nekoj firmi, porodična situacija... Način na koji donosite odluku o tome utiče na vašu motivaciju, dokazano je da ljudi koji svojom voljom postaju slobodnjaci imaju veću motivaciju za rad i lakše prevazilaze poteškoće, na koje će, zasigurno, naići.

Jedna od prvih prednosti koja se navodi je odsustvo radnog vremena. Za većinu ljudi je to super, ali lako može da postane pakao,verujte mi na reč. Bez dobre organizacije vremena imate mač sa dve oštrice. Jedna je stalno kašnjenje i probijanje rokova, a druga je utisak da stalno radite i da radite mnogo više nego neko ko je zaposlen u firmi i ima poslodavca iznad sebe.

Zato je bitno da pre upuštanja u freelancing savladate veštinu upravljanja vremenom. O svim tehnikama ove veštine ću pisati u posebnom tekstu, a za sad bih vam objasnila HITNO-BITNO ili ABC MATRICU. Ova matrica će vam pomoći u određivanju prioriteta pri odabiru zadataka i redosleda njihovog obavljanja. Koji ćete zadatak prvi uraditi zavisi od toga koliko je on HITAN i koliko je BITAN.

ABC MATRICA glasi ovako:

1. Prvo radimo one zadatke koji su nam HITNI I BITNI

2. Onda radimo zadatke koji su BITNI, ALI NISU HITNI

3. Na kraju radimo zadatke koji NISU BITNI, A NISU NI HITNI

Ako svoje dnevne obaveze rasporedite po ovoj matrici, mnogo je veća verovatnoća da ćete svoj radni dan završiti na vreme i biti zadovoljni rezultatima rada.

https://duanmarketing.wordpress.com/

Druga prednost freelancinga, koja se navodi, je da na taj način radite koliko želite. To baš i nije tačno. Radite onoliko koliko morate, kao i u nekoj firmi, samo što je ovde sva odgovornost na vama. Kako za uspehe, tako i za neuspehe. Kada ste bolesni nema otvaranja bolovanja i određenog iznosa koji i dalje leže na vaš račun, isto važi i kada vam je bolesno dete ili neko drugi od porodice.

Kada ste freelancer sami sebi uplaćujete penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje, tako da u iznos koji zaradite morate računati i to. Struja, voda, troškovi amortizacije sredstava za rad, takođe, padaju na vaš budžet. Kada vam se pokvari osnovno sredstvo za rad (u mom slučaju fotoaparat, mobilni telefon i računar) troškovi popravke i nabavke novih sredstva opet dolaze vama.

Zato se prema zarađenom novcu morate odnositi mudro. Rasporedite ga za sve ono što planirate da uradite sa njim. Troškovi firme, troškovi amortizacije, ušteđevina za periode u kojima ćete zarađivati manje. Angažujte knjigovođu, ako niste upućeni ili ne želite da se bavite sa tim. To je još jedan trošak, ali vam na duže staze može uštedeti vreme i novac.

Edukacija! Ovo nikako nemojte zaboraviti, biti slobodnjak znači da stalno morate učiti i raditi na sebi! Ako nećete vi nešto uraditi, ima ko hoće. Konkurencija je ogromna i stalno dolaze mlađi, motivisaniji, maštovitiji ljudi. Ono što je njihova mana je da još uvek ne znaju kako se „igra“ ova igra, ali zato stalno morate biti u toku sa novim trendovima i znanjima!

Ovde bih spomenula i cenu rada. Kada je budete određivali prema klijentu, imajte na umu sve ove stavke koje sam prethodno navela. Vašeg klijenta nije briga da li se vama pokvario računar, on samo želi da se posao završi u određenom roku, a to može biti veoma stresno ako nemate rezervni plan.

Kažu da je još jedna od prednosti samostalnog rada da niste vezani za kancelariju i pisaći sto. Ponekad zaista poželim da jesam. Dešava mi se da veći deo dana provedem u stanu ispred računara, što vam dođe isto kao i kancelarija. Razlika je samo u tome što ne morate izaći iz pidžame, ne morate imati urednu kosu i poslovnu toaletu.

Često pored posla koji obavljam radim još sto drugih, kućnih poslova, pravim doručak deci, spremam krevete, kuvam ručak, odvodima decu u školu, idem u nabavku...

Da se razumemo, ja sam srećna što sam bila u prilici da svoju porodicu, decu na prvom mestu, ispratim u svim njihovim potrebama, što sam bila tu za njih i što sam ih gledala kako odrastaju. Sa druge strane, jako je teško hendlovati između svih tih uloga i ostati fokusiran na svaku od njih. Neću reći da nije moguće, ali posle nekog vremena postaje frustrirajuće i imate osećaj da ništa od svega toga ne radite posvećeno i sa 100% predanosti.

Često pozavidim mužu koji ode u kancelariju i sve što on tog dana treba da uradi tamo je da radi svoj posao. Ja prosto to ne mogu, ne toliko zbog mene, već i zbog toga što vaša porodica ne doživljava takav posao kao „pravi“, njima je normalno da vas prekidaju za nešto usred rada, kada je neko od dece bolesno, naravno da ću ga ja negovati, jer muževljevo otvaranje bolovanja znači i manje „sigurnih“ prihoda...

Prednost samostalnog kreiranja karijere vas može odvesti u dva pravca: u svaštarenje i preveliku specijalizaciju. U oba slučaja imajte na umu cilj. Bez njega nema rezultata ni karijere. Zato je pre bilo kakvog započinjanja preduzetništva i freelancinga bitno da sebi postavite cilj, koji ćete „razbiti“ na više manjih ciljeva i zadataka. Tako će vam biti lakše da se motivišete.

Život kao i posao koji ćete u njemu raditi počnite doživljavati kao maraton. Bitno je da imate cilj i da budete fokusirani na njega, put do njega podelite na etape, ostavite vremena za odmor, zabavu, nagrade, prijatelje, porodicu.

Ovu sličicu sam našla na internetu i toliko je istinita da boli. Moj savet svima vama koji se tako osećate i koji tek treba da započnete freelance karijeru je da se prema tom poslu odnosite u potpunosti kao prema svakom drugom poslu u firmi.

pixabay.com

Ustalite vreme rada, početak i kraj. Ostavite sebi pauzu za doručak/ručak/predah, nemojte jesti iznad računara dok radite. Odaberite kutak u kome ćete raditi i držite ga uredno i pregledno. Ne morate oblačiti baš odelo i štikle, ali se pristojno obucite u neku casual varijantu za slučaj da imate Skyp razgovor sa klijentom ili poslodavcem. Higijena, takođe, trudite se da vam kosa i nokti budu uredni kao za svakodnevnu komunikaciju sa ljudima. Naučite svoju porodicu i prijatelje da vas ne uznemiravaju dok radite. Izlazite svakodnevno napolje iz stana, prošetajte, pozovite prijatelje da razmenite razmišljanja sa njima.

Kada ste sa porodicom ne mislite na posao i obrnuto. Nije lako, ali nije ni neizvodljivo. Za sve je potrebno vreme i trud, ali je vredno toga. Osećaj koji imaju ljudi koji samostalno dolaze do svog posla, zarade i uspeha je fantastičan. Većina freelancera i preduzetnika se ne bi menjala sa ljudima koji rade u firmi. Onaj ko jednom oseti slobodu samostalnog donošenja odluka, izbora i ličnog uspeha, nikad više ne poželi nešto drugo.

Svi ste dobrodošli na Freelance fest! :)

Za sva dodatna pitanja i podpitanja stojim na raspolaganju. :)

Dodatak: Na Freelance festu je bilo sjajno, prezadovoljne smo i Jovana i ja, a OVDE možete pročitati njen utisak nakon svega. :)

Spoma Avramov Photography

Nije ovo prvi put, a sigurno ni poslednji da se tekstovi koje neko napiše na svom blogu/sajtu nađu na tuđem. Ne bi to bilo toliko strašno da te neko lepo pita, zamoli za preuzimanje. Još manje bi bilo strašno da ponudi povećanje prometa na tvom blogu/sajtu tako što će linkovati tekst. Najbolje bi bilo da ti neko ponudi honorar za to što si uradio, uložio vreme, trud, energiju.

Najgore od svega je što to traje i što su poznati portali postali toliko beskrupulozni i bezobrazni da bez ikakvog pitanja kradu blogerske tekstove, nepotpisane ih postavljaju na svoje sajtove sa kojih ih drugi manji sajtovi i portali šeruju i kao izvor zajedno sa linkom navode upravo njih! A izvor nema nikakve koristi od toga.

Da li to znači da smo mi jadni, bedni, beznačajni, da treba du budemo sreći što je neki sajt iza koga stoji politika ili neki drugi iza koga stoji izdavački mogul toliko jaki i iznad zakona da bez i trunke skrupula mogu da kradu tuđe tekstove, a ovi manji portalčići, jadničci će da ih potpisuju ispod ukradenog materijala?

Meni se upravo to desilo. Pronašla sam svoj autorski tekst, za koji sam uredno plaćena, na četiri sajta. Dva od njih su veliki portali (zvaćemo ih glavonje), a druga dva (zvaćemo ih potrčko) su skinula vest sa jednog od njih i uredno ga linkovala za jedan od ta dva sajta (valjda od straha da ih ne kazne zbog preuzimanja!).

Niko nije kontaktirao ni mene ni sajt za koji je tekst napisan. Na jednom od glavonja sam potpisna, obe glavonje su napisale ime sajta sa koga je tekst originalno preuzet, ali toliko sitno, da ja, koja sam ga sa namerom tražila, nisam mogla par minuta da ga pronađem. Potrčci su kao izvor potpisali jednog od glavonja kao izvor.

Za one koji se ne bave blogovanje i on-line marketingom, sav promet koji bi trebao da ide na izvorni sajt odlazi na glavonjin sajt, što sa pretraživača, što sa društvenih mreža, što sa potrčkovog sajta. Ako vas neko linkuje broj veza koje imate sa drugim sajtovima, takođe podiže vaš rejting na pretraživačima. U ovom slučaju i to izostaje za vaš blog/sajt, a korist opet ima samo glavonja jer je on linkovan od strane potrčka.

Šta glavonja ima od toga?

Ima besplatan sadržaj za male pare, dobru statistiku i mnogo sponzora i oglašivača.

Šta glavonja ne radi?

Ne plaća blogeru po tekstu, već „novinara kopivrajtera“ (kopivrajting počinje da dobija potpuno drugo značenje u ovom slučaju) koji na dnevnom nivou skida više tekstova nego što prosečan bloger može da napiše i postavlja ih na firmin portal za minimalac.

Sve vam je jasno. Kao dan.

Svašta sam pročitala danas, razne uvrede na račun blogera, najgora je bila: „ako ti smeta krađa, piši dnevnik u svesku!“. Dno, dna... Što je najgore to je napisala novinarka, bivši radnik jednog od tih portala.

Blog je specifična pisana forma, u najvećem broju slučajeva pisana iz ličnog, privatnog, jedinstvenog ugla. Ako vam se dopada kako ta osoba razmišlja i piše, kontaktirajte je, ponudite joj saradnju, dogovorite se. Ali ne, vi to nećete, ne želite, lakše vam je i jeftinije da zaposlite diletanta koji će kopirati 10 tuđih tekstova, nego da platite 10 blogera koji će vam pisati po jedan tekst!

O cenama oglasnog prostora tih portala neću ni da pišem, samo ću vam reći da su cene DRAKONSKE! Ko li to plaća da mi je znati? Od toga se, verovatno, uredno plaća par jadničaka, koji po pravilu budu glavni okrivljeni kada ih uhvatite u krađi autorskog teksta. Sve pod opravdanjem da je „kolega nov i da još nije obučen“!

Koga vi to zamajavate?

Više puta je istaknuta reputacija tih portala i tradicija istih. Zar je moguće da posle toliko vremena, koliko radite, vi zapošljavate ljude i bez obuke ih postavljate da vam kaljaju obraz i reputaciju? Ako je tako i treba da vam se dešava sve ovo! Ako nije, onda nam je svima jasno da se radi o klasičnom primeru instruisane krađe i prebacivanja odgovornosti na podređenog.

Uvek iste priče i izgovori, najlakše je izviniti se. To je jedino što su portali u Srbiji naučili. Ako te uhvate, izvini se, ponudi (ovim redosledom) potpisivanje, link, materijalnu nadoknadu (što je najređe i samo pod uslovom da je oštećeni dobro obavešten i zapreti tužbom). Čak ni tada neki portali ne žele da prihvate krivicu, već se nadaju da će se izvući.

Razne epitete su nam lepili, od toga da smo hejteri, da smo zavidni, da smo lenji jer pišemo kada nam se piše, da smo dokone domaćice, nepismeni i neobavešteni...

Da ja vama nešto kažem, većina nas je veoma obrazovana (pri tome ne mislim samo na diplomu), načitana, upućena i obaveštena. Svestrani smo, pratimo savremene trendove, tehnologiju, on-line marketing, trgovinu, PR, promociju, medije. Društveni smo, kulturni i predusretljivi. Prilično jedinstveni i mislim da to najviše iritira one koji bi hteli 'leba bez motike.

Jedina „mana“ većine nas je što nismo sistemski ljudi, što nećemo da se utopimo u većinu, što imamo svoje mišljenje, što nam je draži taj naš hleb blogerski nasušni, nego te vaše pogače sa pelinom. Što nećemo nekog glupandera iznad nas da nas ubija u mozak za 20.000, a da se on bahati sa rezultatima našeg rada, već nam je draže naših samostalno zarađenih 20.000.

Velike su k’o kuća kada samostalno dođeš do njih!

Za kraj, slatki su vam ti naši tekstovi kao ono grožđe iz basne, svesni smo mi toga, džaba se pravite da su kiseli i skupljate usta kad vas uhvatimo dok ga jedete! :D

pixabay.com

Borilačke veštine su me oduvek privlačile, ali samo da ih gledam. :) Bila sam plašljivo dete, nisam volela tuče i izbegavala sam ih u širokom luku. Zato nikada nisam ni pomislila da treniram karate ili džudo, iako sam imala dobre fizičke predispozicije, nisam se usudila.

Spoma Avramov Photography

Za aikido tada još nisam znala, što je razumljivo, jer spada u modernije borilačke veštine. Kod nas se pojavljuje 1969. godine, ali sam se odnedavno dodatno zainteresovala jer je moja ćerka počela da ga trenira. :)

Aikido je nastao je 1925. godine u Japanu. Osmislio ga je Morihei Ueshiba. Bukvalno značenje reči AI KI DO je „usaglašeni put energije“ ili „put harmoničnog duha“. Nastao je iz potrebe za samoodbranom bez upotrebe sile.

Ako niste znali, aikido nije sport, razlog je to što ne postoji sistem takmičenja u aikidou. Tako da je on „samo“ veština. I to kakva veština! Ona kod polaznika razvija jaku volju, samodisciplinu, poštovanje i uvažavanje drugih.

http://blog.aikidojournal.com

Aikido je nenasilan, njegova filozofija je prihvatanje umesto protivljenja sili druge osobe ili situacije. Da ne bude zabune, aikido nije pasivan, već se dopušta da protivnik napadne i u protivnapadu koristi njegova agresija i energija. Na taj način se protivnik pobeđuje korišćenjem njegove sile, a ne trošenjem sopstvene energije.

Pokušaću da parafraziram primer koji sam pronašla istražujući za ovaj tekst i koji je meni najbolje opisao aikido filozofiju: „Kada protivnik gura okreni se, kada te vuče uđi“ ( U džudou postoji sličan princip „Kada te protivnik gura, povuci ga, kada te vuče, guraj ga.“).

Tako jednostavno i logično. Zamislite situaciju u kojoj vas neko gura, a vi ga povučete sa sobom i obrnuto vuče vas,a vi ga dodatno pogurate. U oba primera on je taj koji pada i u slučaju kada sta mnogo manji i slabiji, jer na njegovu energiju (čitaj sila puta ubrzanje :)) dodajete i svoju koja može biti i minimalna i na taj način ga izbacujete iz ravnoteže. Savršeno!

http://gmrash.blogspot.rs/

Kao i druge borilačke veštine i aikido ima svoju filozofiju, principe i psihološku pozadinu, što me je dodatno zainteresovalo. Da nisam jedina otkrila sam čitajući Mihaila Litvaka, ruskog psihologa i psihoterapeuta koji je razvio sistem rešavanja konflikata koristeći principe aikidoa i nazvao ga „Psihološki aikido“.

Litvak je svoje principe sažeo u ovih 20 postulata:

1. Ako čovek ne može ništa dobro reći o sebi, a želi nešto da kaže, on počinje da govori loše o drugima.

2. Grizi nauku, a ne grlo svom bližnjem, ako zaista želiš nešto da zagrizeš.

3. Depresivno stanje je dato čoveku da bi razmišljao o sebi.

4. Niko nikoga ne odbacuje, samo neko ide napred. Onaj ko je zastao, smatra da je odbačen.

5. Ako dobro mislite o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o vama.

6. Radi šta želiš i ne pitaj za dozvolu. Nećeš je dobiti.

7. Sposobnost da se voli i dobro podnosi samoća pokazatelj je duhovne zrelosti. Sve najbolje radimo, kada smo usamljeni.

8. Nezrela ličnost često zna, ali ne ume. Zrela ne samo da zna, već i ume. Stoga, nezrela ličnost kritikuje, a zrela deluje.

9. Ja ne znam put do uspeha. Ali znam put do neuspeha - to je želja da se svidimo svima.

10. Nema muške ili ženske logike, postoji sposobnost ili nesposobnost da se mudro misli.

11. Želiš da saznaš svog glavnog neprijatelja? Pogledaj u ogledalo. Izbori se sa njim i ostali će se razbežati.

12. Postigni uspeh - proći će uvrede.

13. Sa prijateljima je prijatno razgovarati, sa neprijateljima korisno.

14. Postoji samo jedan validan razlog za prekid veze i prestanak radnog odnosa - nemogućnost ličnog rasta u datim okolnostima.

15. Treba deliti samo radost i sa prijateljima i sa neprijateljima. Prijatelj će se obradovati a neprijatelj uzrujati.

16. Ne juri sreću, i naći ćeš mesto gde ona obitava. I sreća će te sama naći. Mogu da ti kažem mesto gde obitava tvoja sreća - u tebi samome. A put do nje je maksimalan razvoj svih svojih sposobnosti.

17. Sreća je "nusproizvod" pravilno organizovanog delovanja.

18. Ako nekom nešto želiš da dokažeš, znači da živiš zbog toga kome želiš da to dokažeš. Ako živiš zbog sebe, onda nema potrebe da nekome nešto dokazuješ.

19. Mašta - to je glas naših sposobnosti. Tako ja ne maštam da pevam u operi. Nemam ni glas, ni sluh. A ako bih maštao, u skladu s tim mašta bi podgrejavala moje sposobnosti. Zbog toga, bih se trudio da dospem u operu. Samo treba razmišljati kako taj san ostvariti. Ovde je glavno ne žuriti, tada se snovi ostvaruju relativno brzo. Dobro je kada čovek može da kaže o sebi sledeće: "Ja se bavim samo pokušajima da ostvarim svoje snove."

20. Bolje je komunicirati s dobrom knjigom, nego s praznim čovekom.

Verovatno ste već primetili u primerima na početku teksta da su pravila iz aikidoa veoma primenjiva u životnim situacijama. U nastavku teksta bih želela da malo više analiziram osnovne aikido principe i njihovu praktičnu primenu.

U svakodnevnom životu, u zavisnosti od situacije, mi možemo biti onaj koji se brani i napadač. Recimo, za naše podređene možemo biti napadač, a u odnosu na nadređene oni koji se brane. To nam govori da su situacije u kojima se možemo naći dinamične i da je teško odrediti našu ulogu u svakodnevnom životu.

pixabay.com

Život je nepredvidiv i mi ne možemo kontrolisati tuđe postupke, ali možemo kontrolisati naše emocije i reakcije. Ovo su neki od aikido principa koje možete primeniti u svakodnevnim situacijama:

PREDVIĐANJE (Intuicija)

U svakodnevnom životu intuiciju treba kombinovati sa svesnošću. U svakom trenutku treba osmatrati (porodica, posao, ulica) i preventivno reagovati na potencijalne opasnosti. Zamislite situaciju u kojoj se dete igra blizu ivice bazena, reagujemo preventivno tako što ga udaljavamo i usmeravamo mu pažnju na neku drugu, bezbedniju lokaciju.

PRILAGODLJIVOST

Ovaj princip je važan u sitacijama kada je potrebno menjati postupke zbog različitih okolnosti u kojima se nalazimo. Ponašanje naučeno u jednoj situaciji može biti teško primenjivo u drugoj, zbog toga menjamo pristup i biramo odgovarajuće tehnike. Recimo, naučili smo da svaki dan na posao idemo određenom maršrutom, zbog izgradnje novog stambenog bloka, put je izmešten i primorani smo da promenimo svoju naviku i prilagodimo je novonastaloj siutaciji.

USKLAĐIVANJE

Prilagodljivost povlači sa sobom i usklađivanje. Svakodnevne promene u okruženju se moraju pratiti i naše delovanje se mora usklađivati sa njima. Moramo biti fleksibilni i prilagoditi se trenutnoj situaciji. Naučili smo da vozimo bickil na manjem modelu, Pony npr., kupili smo novi bicikl sa brzinama i većim točkovima. Zbog novonastale situacije, znanje stečeno u jednoj okolnosti usklađujemo sa novim okolnostima.

SKLANJANJE SA LINIJE NAPADA

Mislim da samo ime ovog principa govori dovoljno o čemu se ovde radi i da veoma lako možete zamisliti životnu situaciju u kojoj je sklanjamo od nečijeg napada i nastavljamo obavljanje svog zadatka.

NEOPIRANJE

Već sam ga pomenula na početku teksta. Kada protivnik gura okreni se, kada te vuče uđi. Na taj način štedimo svoju energiju i tuđu agresivnost koristimo protiv njega.

MINIMALNO RASTOJANJE

Ovo rastojanje nam ostavlja dovoljno vremena da se sklonimo sa linije napada. Princip je isti i za fizički i verbalni napad sa kojim se možemo susresti u svakodnevnim situacijama. Ako nas neko verbalno napada, stanemo, razmislim, ostavimo sebi prostora za promišljenu i svrsishodnu reakciju.

AIKIDO I VRŠNJAČKO NASILJE

U današnje vrema, kada se često srećemo sa vršnjačkim nasiljem, aikido može mnogo uticati na rešavanje tog problema. Aikido je povezan sa konceptom nenasilja i zbog toga je veoma važna njegova poruka i ono što deca uče vežbajući ga, pre svega zbog činjenice da decu uči nenasilnom ponašanju. Ukoliko dođe do nasilne situacije deca se uče da na nasilje odgovore tako što će se odbraniti na takav način da ne povrede drugoga već da mu ukažu na uzaludnost njegovog napada. Taj koncept je jedinstven u borilačkom svetu.

Aikido se može trenirati celog života, tako da roditelji mogu trenirati zajedno sa svojom decom. Za kraj vam ostavljam snimak aikido majstora od 95 godina!

Ako imate nekog u svom okruženju ko se bavi borilačkim veštinama, pišite mi da li se oni na neki način razlikuju i po čemu?

Spoma Avramov Photography

Za one koji to još nisu otkrili u Vojvodini se česnica pravi na drugačiji način nego u ostatku Srbije. Naša česnica podseća na baklavu, ali se ne zaliva vodom i šećerom, više je suva, ali opet i sočna.

Sam naziv česnica potiče od reči “čest“ ili deo, zato što se lomi na delove i svakom ukućaninu se daje po jedan deo.

Po običaju, česnica se mesi u rano Božićno jutro, ali ja je pravim na Badnji dan. U zavisnosti od regiona može biti samo sa medom i šećerom ili joj se dodaju još i suvo voće, najčešće grožđice i smokve, kao i seckani orasi, lešnici i bademi.

U česnicu se sakriva „parica“ – dinar ili talir jer se nekada verovalo da taj novac donosi sreću onome koji je pronađe. Iz tog razloga domaćini su ga otkupljivali i čuvali ga u kućnoj ikoni.

Ovo je moj omiljeni recept za česnicu, isproban više puta i sa zadovoljstvom ga delim sa vama. Moja porodica obožava da jede česnicu, ja pojedem po koje parče, zato što je jaka. U svakom slučaju sigurna sam da ćete uživati u njenom ukusu. :)

Sastojci za česnicu su:

500gr srednje debelih kora

500gr mlevenih oraha

350gr šećera

1.5dl ulja

300 gr meda (od toga odvojiti dve pune kašike za premaz kada se česnica ispeče)

100gr suvog grožđa i/ili smokava

Priprema:

1. Med stavite u šerpicu i ugrejte na šporetu, da bude tečan da bi se kore mogle prskati. Kako se hladi, med se zgušnjava, pa po potrebi, opet ga malo ugrejte.

Sve kore se prskaju sa malo kisele vode i ulja a svaka druga i sa medom.

Izmešati mlevene orahe i šećer, ta smesa se stavlja na sve kore (otprilike 5 punih kašika na svaku koru).

Koristim srednje debele kore, bilo ih je oko 20 u pakovanju.

Na polovini slaganja česnice, staviti dobro opran novčić u česnicu.

2. Podmazati uljem najveći pleh od rerne i staviti dve kore, poprskati ih uljem i vodom. Na treću koru stavite fil od oraha i šećera, malo meda i grožđice. Tako radite dok se ne potroše sve kore.

Za kraj, ostavite dve kore, dobro ih premazati uljem i iseći česnicu na parčiće željene veličine.

Peći u rerni na 180 stepeni oko 20 minuta, samo da požuti, ne sme da se prepeče! Dok se česnica peče, u šerpici ugrejati dve pune kašike meda sa 2 dl vode i time pažljivo, sa kašikom, premazati zareze u česnici pet minuta pred kraj pečenja, to se radi da ne bi bila suva i da se fino rumeni-ona će to lepo da upije, neće biti jako vlažna. Isključite rernu i vratite česnicu u rernu da se tu prohladi i upije premaz.

Služenje

Možda ce vam se uciniti da ima dosta preliva, što nije karakteristicno za vojvođansku kuhinju, ali sve se to upije i ona bude u isto vreme suva, a sočna. Običaj je da se česnica lomi, posebno klasična česnica od dizanog testa, kada je ova verzija u pitanju, tokom godina, bolje je iseći je pre pečenja, radi lakšeg serviranja. Služi se posle svečanog Božićnog ručka.

Srećan vam Božić i Hristos se rodi!

Пријавите се на: Постови ( Atom )

PORODIČNA ŽENA

featured

Ima li para od blogovanja?

Kome smeta jaka mama?

Klizački Zen

Da li ste dovoljno „odrasli“ da budete preduzetnik? I kako iskoristiti kritiku i hejt za unapređenje posla.

Kako je biti mama freelancer?

Kako je blogersko slatko grožđe postalo kiselo

Aikido u svakodnevnom životu

Otkriću vam kako mi u Vojvodini pravimo česnicu!

O meni

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava

featured

O meni

ŽELITE DA ME ANGAŽUJETE?

Instagram

NAJČITANIJE

MOJA PISANIJA

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava