PORODIČNA ŽENA

"Jednom godišnje posetite mesto na kome nikada do tada niste bili."
Dalaj Lama

Kad bih se vodila ovom Dalaj Laminom mišlju, ja sam svoje za ovu godinu obavila (ne daj bože! :)), tako što sam ovog vikenda po prvi put bila u Temišvaru i Rumuniji, uopšte. Jeste da nam je blizu, ali sticajem okolnosti, do sada ga nisam upoznala.

Pre samog puta pokušala sam da se informišem o njem tako što ću pročitati tekstove travel blogera o ovom gradu i na moje veliko čuđenje našla sam samo tri takva teksta!(prvi, drugi, treći) Da li se ljudi češće odlučuju za neka zvučnija i egzotičnija mesta? Ne znam, u svakom slučaju, ono što sam ja videla vredi posetiti i osetiti.

Da krenem od početka, putovala sam sa ćerkom, tako da je sve opisano u tekstu bez problema moguće obići, u dahu, sa detetom od 10 godina (važno za roditelje!). Iz Novog Sada smo pošli u 7h i putovali preko Zrenjanina i Srpske Crnje.

Organizator ovog našeg jednodnevnog putovanja je bila Agencija Putokaz021 iz Novog Sada, a vođa puta i naš vodič, Srđan Bošković, dipolomirani istoričar. Dok smo putovali Srđan je za skoro svako mesto kroz koje smo prošli imao po neku priču ili anegdotu, što nas je zabavilo i još više nam skratilo ovaj ne baš dug put.

Temišvar ili rumunski Timisoara (mađ. Temesvar, nem. Temeschburg/Temesvar) je dobio ime po reci Tamiš koja je nekada zajedno sa rekom Begej prolazila kroz njega. Najveći je grad Banata i sedište je Županije Tamiš. Temišvar ima nešto malo više od 400.000 stanovnika i četvrti je po veličini grad u Rumuniji. Temišvar je i najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji i sedište je Eparhije Temišvarske srpske pravoslavne crkve, kao i Saveza Srba u Rumuniji.

Nazivaju ga i „Malim Bečom“ jer je grad dugo bio pod Habzburgovcima i zbog toga svojom arhitekturom i ambijentom podseća na stari deo Beča. Interesantno je da je Temišvar bio prvi grad u Evropi koji je imao tramvaje na konjski pogon i drugi grad koji je dobio ulično osvetljenje 1889., odmah posle New York-a! I danas možete videti mnogo tramvaja i trolejbusa koji saobraćaju po celom gradu.

Rumunska nacionalna valuta je Lej (RON) i novačanice su plastificirane tako da se ne mogu izgužvati (verujte mi na reč, probala :)). U menjačnici možete dobiti za 1EUR, 4,62RON-a (Lej).

U Temišvar smo stigli ok 10h, ali bi put trajao i kraće da nije bilo zadržavanja na granici. Naš autobus je parkiran pored Julius tržnog centra (Iulius mall) i odatle smo laganom šetnjom krenuli ka centru grada. To je odlična pozicija za ostavljanje vozila, jer ako odlučite da šopingujete, to možete učiniti na kraju svog obilaska, u povratku do auta/autobusa.

Malo upozorenje! Ostavite bar 3-4 sata za obilazak, jer je Julius zaista ogroman i prilično komplikovan za snalaženje, ako ste u njemu prvi put. :)

Na prvi pogled, periferija Temišvara sa svojom soc-realističkom arhitekturom liči na većinu gradova Istočne Evrope, blokovi visokih sivih zgrada od betona u kombinaciji sa novim oblakoderima . Taj utisak je još više pojačalo oblačno i hladno vreme, ali mi smo se naoružali dobrim raspoloženjem i toplom odećom.

Do centra grada nam je bilo potrebno 10-15 minuta laganog hoda. Prvo na šta nailazite kada se počnete približavati centru grada su uske uličice sa pomalo oronulim zgradama. Od jednom pred vama puca pogled na ogroman i impozantan Trg ujedinjenja sa prelepim, restauriranim baroknim građevinama!

To jedan je od starijih trgova u Temišvaru, a značajan je po tome što se na jednoj njegovoj strani nalazi Srpska saborna crkva Svetog Đorđa, a preko puta Rimokatolička crkva posvećena istom svetitelju. Pored Srpske saborne crkve nalazi se Vladičanski dvor.

Rimokatolička crkva je specifična po tome što joj nedostaje središnja kupola, razlog je što u vreme njene izgradnje ni jedna građevina nije smela da bude viša od zidina tvrđave, unutar koje se crkva nalazila. Postoji podatak da nigde ne postoji mesto gde su pravoslavna i katolička crkva bliže jedna drugoj.

Srpska saborna crkva je sagrađena 1748. Crkva je nakada bila škola, a njen najpoznatiji đak je bio Miloš Crnjanski. U blizini crkve i danas postoji srpska gimnazija, ali se broj đaka s godinama smanjuje. Unutar crkve se nalazi predivan ikonostas u zlatnoj boji, koji su napravili Konstantin Danilo i majstor Mihailo Janić iz Arada.

Centralnim delom trga dominira takozvani Stub kuge, odnosno Statua Svetog trojstva. Ovaj spomenik je podignut u znak zahvalnosti za izbavljenje od ove pošasti, a nešto slično se može videti na još nekim mestima širom bivše Austrougarske. Trg okružuje mnoštvo kuća, odnosno palata nekadašnjih bogataša. Njihove raznobojne uređene fasade svojim izgledom oslikavaju bogataška zdanja 18. i 19. veka.

Opet prolazimo uskim uličicama i sledeći trg na koji nailazimo je nešto manji i zove se Trg slobode. On se nalazi između Trga ujedinjenja i Trga pobede. Ovde ćete biti u prilici da vidite zgradu muzičke i pozorišne akademije, Gradsku kuću, kao i nekoliko zgrada vojne uprave. Na trgu se takođe nalazi i bista Decebala, poslednjeg kralja Dakije, koji se od 19. veka u Rumuniji slavi kao nacionalni junak i borac za slobodu i nezavisnost. Trg se nekada zvao i Trg Parade zbog mnogobrojnih vojnih građevina koje su se nalazile baš ovde. Na ovom trgu su se okupljali građani Rumunije koji su srušili režim Nikolae Čaušeskua.

Na sredini trga nalazi se spomenik Devici Mariji sa krunom od zvezda i ljiljanom u ruci i scenama iz života Jovana Nepomučkog . Trgom dominiraju još Stara gradska opština, prepoznatljiva po crvenoj fasadi i Komandantov dom.

Nastavili smo svoju šetnju kroz uske, simpatične uličice i izašli na najveći trg u Temišvaru, Trg pobede. Ovaj trg predstavlja najuži centar grada, mesto je sastajanja, mnogih dešavanja u gradu, uskršnjih, božićnih proslava, vašara. Čini ga duguljasti popločani plato, sa mnogim baštama, kafićima, zelenilom, fontanom.

Oštećenja nastal priliko svrgavanja Nikolaea Čaušeskua

Na jednom kraju trga je zgrada Opere ili Palata kulture, koja je ujedno Rumunsko, Mađarsko i Nemačko nacionalno pozorište. Pored ove zgrade se nalazi čuveni Hotel Timisoara, najveći i najluksuzniji u Temišvaru.

Na drugom kraju je zgrada Rumunske saborne crkve. Ovo zdanje je definitivno i zaštitni znak Temišvara, nezaobilazno je na fotografijama turista, a takođe je i na mnogim suvenirima iz Temišvara. To je ujedno i najviša građevina u Temišvaru sa visinom centralnog tornja od 90 m, a pored glavnog, karakteriše je još deset nižih tornjeva. Zanimljivog je spoljašnjeg izgleda, jedinstvenog arhitektonskog stila, pa na neki način liči i na dvorac, za šta je zaslužna mešavina neovizantijskog i moldavskog stila crkvene gradnje.

Pošto je bila nedelja, zatekli smo se u vreme jutarnjeg bogosluženja. Iskoristile smo priliku i ušle unutra, crkva je ogromna, prostrana, sa visokim svodovima i mračna, tako da fotografije ni upola ne mogu da dočaraju njenu lepotu i raskoš.

Nikako ne smem zaboraviti statuu vučice sa Romulom i Remom koja se nalazi negde na pola puta između zgrade Opere i Rumunske saborne crkve, kao ni reprezentativna zdanja secesije, sagrađena između 1910. i 1914. godine. Ovu statuu je 1926. godine Temišvar dobio na poklon od Rima, po kopiji identične bronzane statue iz 5. veka pre nove ere. Rumuni su bili pod Rimljanima 160 godina, ali im je čak i sada, 1700 godina kasnije, jako bitno da istaknu svoje veze sa ovim velikim osvajačima. :)

Nedaleko od Rumunske saborne crkve nalazi se šetalište pored reke Begej, a uz njega se nalazi i Centralni park koji je ovaj put bio zatvoren zbog prolećnog sređivanja.

Za ljubitelje kulture, šetnji i obilazaka će sigurno biti zanimljiv i Muzej Banata i Palata Lloyd koji se nalaze na Trgu pobede, Tvrđava bastion u neposrednoj blizini, Park ruža.

U Temišvaru su odavno počele pripreme za Uskrs, tako da su izlozi i ulice okićene cvećem i zekama. Ovaj grad još nazivaju gradom cveća, parkova i festivala. Godišnje se održi oko 40 festivala u Temišvaru!

Nakon ove naporne šetnje, ćerka i ja smo odlučile da poslušamo našeg vodiča Srđana i pronađemo restoran/pivnicu Bere Timisoreana u kojoj se služi Temišvarsko pivo. Temišvarsko pivo ima tradiciju dugu 300 godina, a ovaj restoran se nalazi u sklopu fabrike, tako da je pivo uvek hladno i sveže. :)

Unapred smo odlučile da jedemo neko od tradicionalnih rumunskih jela i nismo se pokajale. Rumunska kuhinja je vrlo slična našoj, ali interesantna zbog raznih uticaja koji su ostavili traga u njoj.

Ćerka je uzela sarmice , koje samo podsećaju na naše sarme, kupus je jedva kiseo, punjenje je poput našeg - riža sa mesom, od gore su prelivene neutralnom pavlakom i posute mirođijom. Kao prilog je išla pržena slanina i palenta, koju Rumuni još zovu i mamaljuga i jedu je veoma često kao prilog.

Moje jelo je podsećalo na naš sataraš, dinstano povrće, sa pilećim i svinjskim mesom isečenim na kockice, takođe, preliveno neutralnom pavlakom i posuto peršunom, a kao prilog palenta. Uz obrok smo dobili kuver (dva uštipka od hlebnog testa), a ukusan ručak smo zalile: ja – točenim Temišvarskim pivom, a ćerka sokićem. Ceo ručak nas je koštao malo manje od 12 eura (55RON). Cena 0,5l točenog piva je 7RON (oko 220,00 dinara).

U samoj pivnici je veoma prijatno, prostor je ogroman, a u toku leta ima veliku baštu. Ceo ambijent podseća na katakombe i sve je obloženo ciglom. Svaka preporuka za ručak i predah. Radi lakšeg snalaženja reći ću vam da se restoran nalazi naspram hotela Continental, a u blizini Cvetnog sata.

U povratku, ka tržnom centru svratile smo do Nove sinagoge, koja je izgrađena krajem 19.v. na mestu stare i predstavlja jednu od najlepših građevina u Temišvaru. Pojele smo divan kolač, koji oko kamere nije uspelo da zabeleži i već prilično umorne lagano krenule ka Julius molu.

Julius mol zahteva post za sebe, ali bih ga ja ovaj put preskočila. Reći ću vam samo da je ogroman (60.000m2). Ima tri sprata i bezbroj prodavnica poznatih brendova (tačnije 300 njih), ogromnu samoposlugu, igraonicu za decu, a na trećem spratu se nalazi bar 20 restorana po principu fast food-a ili gotovih jela. Cinema city i još mnogo toga. Cene su umerene i pristupačne, u rangu sa cenama kod nas. Za ljubitelje kafe moram pomenuti Starbucks. Ispred se nalazi ogroman parking i trenutno se gradi još jedan objekat pored njega.

Iz nas je ostalo jedno prelepo iskustvo, dobar provod i prijatan put. Za Novi Sad smo krenuli u 18h, ali smo zbog zadržavanja na granici kući stigli u 22h. Jedva čekam da se vratim u Temišvar i Rumuniju uopšte, jer sam videla da ova pomalo nepravedno zapostavljena Evropska zemlja i te kako ima šta da ponudi putnicima iz celog sveta. :)

Zahvaljujemo se sponzoru teksta i organizatoru putovanja Agenciji „Putokaz021“ iz Novog Sada. (http://www.putokaz021.rs/)

Fotografije: Spoma Avramov
Sva prava zadržana!

Još jedan lep tekst o Temišvaru :)

pexels

Odluka da se rodi dete nije vezana samo za socijalni status budućih roditelje. Ona zavisi od ličnog zadovoljstva samim sobom, vezom u kojoj se nalaziš, zrelosti, osećaja sigurnosti , planova za budućnost, podrške od strane porodice, partnera, obrazovanja, zdravlja...

Potpuno su pogrešni potezi koji se čine u pravcu povećanja nataliteta, od nesrećnih slogana, preko nadoknade za 1., 2., 3.,... dete. Sve su to surogat rešenja. Ono što se ne može preko noći promeniti, a na tome niko ne radi je poboljšanje sveopšteg osećaja zadovoljstva što živimo tu gde živimo u kombinaciji sa gore pobrojanim preduslovima.

Ja sam želela da imam još jedno dete, ali pošto nisam imala posao nisam dugoročno mogla da planiram svoju i budućnost svoje dece. U međuvremenu sam ušla u godine u kojima bi trudnoća za mene bila rizična. I dalje nemam stalan posao, moja deca su porasla, naši troškovi života su još veći nego što su bili pre 10 godina, a primanja manja.

Ja ne padam na cifre 10, 12, 15 hiljada eura, jer znam da se toliko potroši u prvih par godina detetovog života, samo za hranu, odeću, obuću, a gde troškove života ostalih članova ni ne računam.

Zašto bih ja osrednji kvalitet svog života još više narušavala zbog patriotizma? Zbog povećanja nataliteta?

Možete me zvati sebičnom, ali moja odgovornost prema životima koje sam već donela i prema mom životu, jer moram tu decu da izvedem na put, je mnogo veća nego odgovornost prema državi koja me je dovela u situaciju da pravim takve izbore i da grcam i pored ogromnih napora koje sam uložila u školovanje i koje još uvek ulažem u svoj posao.

Ponekad zamislim to nerođeno dete i srce me zaboli, oči mi se napune suzama i sad. Vidim ga, osećam ga... Znam da bi bilo divno i drago, kao što su i druga moja dva deteta, volela bih ga više od svog života, kao što volim i njih, ali morala sam da se žrtvujem.

Da ga žrtvujem.

Neka oni koji odlučuju o uslovima u kojim živimo, misle o tome, o svoj toj žrtvovanoj deci za koju bi bilo ljubavi i mesta u srcu, ali razum kaže da nekada to nije dovoljno i onaj ko tvrdi drugačije nije iskren. To možete videti svaki put kada vidite prosjakinju na ulici. I ona voli svoju decu, ali ne može da brine o njima.

A šta je država učinila za nju? Osim da joj jednog dana oduzme tu decu i smesti ih u dom ili hraniteljsku porodicu koja ih nikada ne može voleti kao rođeni majka i otac.

Neka hvala, ja ću i dalje, ponekad, krišom, sa bolom u grudima, i slomljenog srca, zamišljati svoje nerođeno, a voljeno dete i znati da je tamo, u mojim mislima najsrećnije i najsigurnije...

pexels.com

U svakom poslu imate dve vrste klijenata, one koji vas plaćaju i one koji Vam plaćaju.

Koja je razlika?

Razlikaje u osećaju koji vam ostane posle saradnje sa nekim od njih. Nije bitno da li je u pitanju neko „mali“ ili „veliki“, prosečnih primanja ili imućan, pojedinac ili „firma“. Suština je u stavu koji ta osoba ima prema vama kao izvršiocu posla. Posle jednih vam je puno srce i sa njima ostajete u dobrim odnosima do kraja života, a posle ovih drugih imate osećaj gorčine u ustima i jedva čekate da se agonija robno-novčane razmene završi i da vas nikad više ne pozovu i ne zatraže uslugu/proizvod od vas.

Osoba koja Vam plaća, plaća uslugu ili proizvod koji nudite, upravo takav kakav prodajete, ni manje ni više, ne cenka se sa vama, ne traži dlaku u jajetu i razlog da omalovaži i obezvredi vaš rad i na taj način „spusti“ cenu. Ne izmišlja razloge kada dođe trenutak za naplatu. Prethodno se raspita o vama, vašem proizvodu, pogleda ga, testira, uporedi sa drugima, proceni da li je to dovoljno dobro za cenu koju je u mogućnosti da plati i ne žali se naknadno zato što je mislio da će dobiti nešto drugo, više, kako je on zamislio, „za te novce“. Kao da se bavite čitanjem misli i proricanje sudbine, a ne prodajom robe ili usluge. Sa takvim kljentima Vam se piše velikim slovom, jer se sa njima tako i osećate, poštovano i uvažavano.

Osoba koja vas plaća, već unapred razmišlja kako da od vas dobije više nego što je spremna da plati, uvek joj se žuri da se posao završi, ima hiljadu i jedan zahtev, koji vi ako ste pošteni i predusretljivi, uglavnom ispunite, ali njoj ni to nije dovoljno. Sa takvim klijentom uvek imate osećaj da zbog nečeg nije zadovoljan vašim radom/proizvodom, ali eto on se baš „sažalio na vas“ pa neće da uzme nekog drugog, a mogao bi, ali eto baš nema srca da vam sad otkazuje i uskraćuje vašoj deci hleb i olovke za školu.

Takav klijent misli da je gospodar vašeg vremena i života, tačnije da vi život i porodicu ni nemate ili ako ih i imate on za to ne mora i ne treba da zna, pošto vas je, je l’ da, već platio da radite. On misli da može u poslednjem trenutku da zahteva da dođete pola sata ranije i odete sat i po kasnije, ali sve to po istoj ceni. Kada tražite da se dodatno vreme plati, ponašaće se kao da mu vadite zub i sigurno će vas ogovarati svojim prijateljima. Od takvog klijenta nikada nećete dobiti preporuku, niti pohvalu.

Isplata honorara je kod takvih klijenata rastegljiva kategorija, po njihovo skromnom mišljenju, za razliku od njih vi u prodavnici kupujete uz pomoć virtuelnih novčanica ili novca iz Monopola, dok je njihov Dinar teškom mukom zarađen i mora da se „oplođuje“ bar još jedno dve nedelje do mesec dana na njihovom bankovnom računu. I sve to preko vaše grbače, pardon, novčanika.

Trenutno imam situaciju klijenta koji misli da me plaća. Za početak to je neko „velik“ i imućan, a pri tome kasni dve nedelje sa isplatom. Prilikom dogovaranja posla, sve mu je trebalo odmah i hitno, ako može za juče, ali kada je došlo ispunjavanje njegovog dela dogovora, onda je od jednom prezauzet sa hiljadu obaveza. Kao da se uplata u današnje vreme ne završava sa dva klika. Morate tri puta da ga „podsećate na rok za plaćanje, sa sve „molim Vas, ako biste mogli, itd.“. I da u celom tom transferu imate samo transfer blama.

Moguće da ja nisam rođena za trgovinu, ali što bi moj žmu rekao: „trgovina je svuda oko tebe“, tako da, htela, ne htela, ne mogu da se izvučem od prokletinje. Ako ništa drugo imam samo poruku za te što vas plaćaju: „Zaobiđite nas i potražite nešto što sebi možete da priušte, nemojte pljuvanjem po nečijem radu opravdavati to što nemate ili niste spremni da platite ono što želite.“.

Znam, znam, reći ćete toga je bilo uvek i biće dok je sveta i veka, ali ja, eto nekako, neću i ne mogu da se priviknem i prihvatim tako nešto. A i što bih? To bi samo značilo da je za mene to normalno, a nije.

Tako da još jednom:

Molim vas, zaobiđite me, ako mislite da me plaćate, umesto da mi plaćate, u protivnom saradnja neće biti na obostrano zadovoljstvo. ;)

Пријавите се на: Постови ( Atom )

PORODIČNA ŽENA

featured

Od Malog Beča do Temišvara

Moje nerođeno dete

Da li vas plaćaju ili Vam plaćaju?

O meni

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava

PORODIČNA ŽENA

featured

Od Malog Beča do Temišvara

Moje nerođeno dete

Da li vas plaćaju ili Vam plaćaju?

O meni

ŽELITE DA ME ANGAŽUJETE?

Čuvari uspomena

Instagram

NAJČITANIJE

MOJA PISANIJA

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava