PORODIČNA ŽENA

Nedavno sam pisala o krađi intelektualne svojine, tačnije krađi fotografiija, na internetu. Tekst je odlično primljen, dobila sam i nekoliko komentara i pitanja. Uglavnom se čitaoci žale na to da ponekada ne znaju gde da potraže besplatne fotografije ili da pronađu originalni izvor iste.

Što se tiče pronalaženja izvora, već sam pisala o opciji Search Google for this image, pomoću koje pronalazite originalni URL tražene fotografije. Npr. Kliknite desnim klikom na OVU fotografiju dole i odaberite Search... Googl će vam izbaciti sve slične fotografije.

U slučaju da tražite istu, kao što je vaša, na taj način možete pronaći sajtove koji je koriste, ako tražite neku drugu fotografiju koju želite da upotrebite na svojoj strani, kliknite na odabranu fotografiju desnim klikom i odaberite opciju Copy image URL i dobili ste njenu originalnu adresu. Sve fotografije imaju svoju jedinstvenu oznaku, kao otisak prsta. Jednostavno.

Prilikom unosa fotografije na blog ili sajt, unosite ovu adresu u za to predviđen prozor i dobili ste fotografiju/link sa originalom. Još bih vam preporučila da ispod slike napišete adresu sajta na kome se slika originalno nalazi. Mislim da bi ovako nešto zadovoljilo većinu vlasnika.

Druga opcija su sajtovi sa besplatnim reklamnim fotografijama. One su zadovoljavajućeg kvaliteta, ali može se desiti da budu manjeg formata. Pojedini sajtovi vam stavljaju na raspolaganje fotografije manje veličine, dok za veće plaćate simbolične iznose. Odluka je na vama.

Neki od tih sajtova su:

http://pixabay.com/

https://unsplash.com/

https://stocksnap.io/

http://www.gratisography.com/

http://www.splitshire.com/

http://www.imageafter.com/index.php

http://stockmedia.cc/

http://www.freepixels.com/

https://picjumbo.com/

http://www.rgbstock.com/

http://www.adigitaldreamer.com/gallery/

Na ovom sajtu ih možete pronaći još https://www.themexpert.com/blog/free-stock-photos

Neki od njih kao http://littlevisuals.co/ vam svaki nedelju dana, na vašu e-mail adresu, šalju zipovane fotografije, naravno besplatno. Ovakvih sajtova ima još, ali se morate i vi malo potruditi.

Treća opcija, ako prve dve ne pomažu je pomoć prijatelja J Svako od vas u okolini ima nekog ili neko ima nekog ko se amaterski ili profesionalno bavi fotografijom. Pitate čoveka/ženu šta je potrebno, koliko košta usluga i to je to. Nekim početnicima, kao što sam ja, je dovoljno da vas potpišu ispod vašeg rada i linkuju fotografiju sa vašim profilom, sajtom ili blogom, pod uslovom da sama izrada fotografija nije zahtevala ekstra troškove.

Ovo bi za danas bilo sve, nadam se da sam vam bar malo pomogla. :)

Do sledećeg fotkanja!

Sve moje radove možete pogledati na FB strani Spoma Avramov Photography

Spoma Avramov Photography

Podstaknuta nedavnom temom o krađi intelektualne svojine na internetu, odlučila sam da napravim malo istraživanje i prenesem vam dobijene rezultate. Nemam nameru da prozivam i optužujem nikog ponaosob, već da ukažem na kršenje moralnih i zakonskih pravila.

Ali da krenem od početka, pre par dana se na društvenim mrežama pojavila fotografija na kojoj se jasno vidi da je jedan noviji portal, preuzeo originalne fotografije sa više autorskih blogova. Urednica portala je uredno tagovana u prepisci i pridružila se istoj. Umesto da prizna grešku i uputi izvinjenje oštećenim autorima i ponudi neki vid nadoknade ili saradnje ona se branila tako što je krivicu prebacila na saradnicu (za koju kaže da je u međuvremenu otpuštena) negirajući na taj način svoju ličnu odgovornost. Izvinjenje je takođe izostalo, što ukazuje na izostanak osećaja krivice i kajanje zbog učinjenog nedela.

Nisam želela da ostanem na prvom utisku, već sam sama pogledala sajt i fotografije na njemu. Često mi se učini da nam je ovo digitalno doba donelo jednak broj i dobrih i loših stvari, ali jedna od boljih je što se na internetu može lako utvrditi šta je original, a šta fake i čije je vlasništvo u pitanju.

Na samom mišu, desni klik imate opciju Search Google for this image ili Potraži ovu fotografiju na Guglu i dobićete sve stranice na kojima se tražena fotografija nalazi. Sjajno! Zar ne? Ne budi lenja, odlučim da otvorim po jednu stranicu svake kategorije na sajtu i da slučajnim izborom izdvojim po jednu fotografiju za pretragu.

I šta mislite koji je rezultat bio? Samo jedna od proverenih fotografija je bila originalna postavljena na sajt. Ni to ne bi bio problem da su ostale preuzete sa nekog od free pictures sajtova ili u malo skupljoj varijantu kupljene na stock sajtovima ili potpisane, linkovane sa originalnim sajtom. One su samo preuzete sa drugih sajtova i to mahom stranih.

Da se ovo ne bi zvalo lovom na veštice, odlučila sam da pretražim još neke poznate srpske sajtove. Moja oblast interesovanja su porodica, roditeljstvo, deca, tako da me je put istraživanja naveo više na tu stranu, ali i zbog toga što je jedna od učesnica u raspravi bila i urednica popularnog mamećeg sajta koja se javno zaklela da oni to ne rade.

Ukratko, svi to rade, u većoj ili manjoj meri. Neki nemaju ni jednu originalnu fotografiju na svom sajtu, neki kombinuju ’pozajmice’ sa originalima, neki kombinuju preuzimanje besplatnih fotografija sa originalima i ’pozajmljenim’, neki ’pozajmljuju’ samo dela grafičkih dizajnera (što mu dođe isto), ali niko, baš niko ne potpisuje autore, niti linkuje ’pozajmljene’ fotografije sa originalnim sajtom ili na neki drugi način daje do znanja da se radi o tuđem trudu i radu.

Iza autorskog dela stoji mnogo više od viđenog, stoji skupa oprema, godine učenja, vežbanja, truda, rada, novčanog ulaganja, inovativnosti... Da banalizujem, to bi bilo kao kada bi neko Shagal-a ili Van Gog-a štampao i prodavao postere, a da prethodno nije platio autorska prava naslednicima. Ili još banalnije, dođe prijateljica kod vas, vidi kako ste napravili kolač po porodičnom receptu i onda taj isti kolač proda u svojoj poslastičarnici kao kolač njene bake!

www.politota-net.livejournal.com

Da li sad drugačije gledate na ’pozajmicu’ ili da kažem krađu fotografija na internetu? Da li je problem kontaktirati autora i pitati ga za dozvolu? Da li je problem u novcu? Onda u startu niste napravili dobar proračun ako u biznis plan niste uračunali i trošak kupovine fotografija za svoj portal. Da li su besplatne fotografije toliko lošije da ih vi ne možete upotrebiti? Zar nemate ni jednog poznanika koji se bavi fotografijom i koji vam može biti spoljni saradnik na portalu? Da li je sve ovo toliko komplikovano i teško da je lakše ukrsati nečiji trud?

Naravno da nije, ali je lakše. Sankcije takvih postupaka u Srbiji su upitne i većina oštećenih vlasnika ne želi da gubi vreme po sudovima, već se oslanja na razum i poštenje onih koji su ih oštetili. Dešava se da greška bude ispravljena, da usledi izvinjenje, ali većina ostane bez zadovoljenja. Ponekad ismejani, najčešće ignorisani i napadnuti po najstarijem mogućem receptu, napad je najbolja odbrana. I dok to bude bilo tako, biće i krađe autorskog dela na internetu.

www.minjina-kuhinjica.com

Jedan od načina zaštite autorske fotografije je stavljanje vodenog žiga, ali autori to izbegavaju kad god mogu, iz estetskih razloga. U svakom slučaju najmanje što mogu da urade je da se potpišu na nekom manje vidljivom, ali ključnom mestu i na taj način bar otežaju posao onome ko ih potkrada. Sa druge strane, verujem da onaj ko to radi nema u svom timu ni valjanog dizajnera koji poznaje fotošop, tako da bi to bilo odlično rešenje za autore J

Kao zaključak se nameće da je na internetu sve prihvatljivo, čak i krađa, samo što je ljudi na njemu ne doživljavaju na isti način kao kad bi ušli u muzej i izneli sliku sa sobom ispod miške. Iz tog razloga se mora povesti više računa ovom delu zakonske regulative i pooštriti kazna za takvo delo.

Sve moje radove možete pogledati na FB strani Spoma Avramov Photography

pexels.com

Još dok sam bila dete, gledajući američke božićne filmove, primetila sam da u tim filmovima, roditelji često, na badnje veče, deci pred spavanja čitaju neku knjigu.

Kada sam malo porasla, zapamtila sam početak priče, jer bi uglavnom njega čitali u nekoj od scena i bilo mi je jako slatko kad kažu: “ni jedno biće se nije micalo, čak ni miš”! Uvek bi zamislila slatkog mišića kako stoji ukočen. :)

Još kasnije sam saznala da se priča zove Twas the night before Christmas (Bila je to noć pre Božića). Kada sam dobila decu, pokušala sam da je pronađem, da bi je čitala njima, ali je nigde nisam pronašla. Posle se nisam mnogo bavila time, jer je bilo drugih priča i slikovnica. Sve do sada.

Pre par nedelja napisala sam tekst o Adventu i na moje veliko iznenađenje, bio je jaaaako čitan! Komentari su bili sjajni, ljudi su bili oduševljeni što su konačno saznali šta znači taj praznik, a neki su po prvi put čuli za njega i zahvalili mi se na tome.

Shvatila sam da ljudi vole da čitaju i uče o drugim običajima i kulturama, tako da sam odlučila da se bacim na još jedno istraživanje i podelim ga sa vama.

Da krenemo ispočetka…

pexels.com

Priču “Bila je to noć pre Božića” napisao je u gradu Troj, državi Njujork, 1822. godine, profesor orijentalne i grčke književnosti, Klement Klark Mur. Njega još nazivaju i tvorcem savremene verzije Deda Mraza, zato što je pre njega Santa Klaus bio Sinterklas (kako su ga zvali doseljenici iz Holandije i Belgije).

U prvobitnoj verziji priča se zvala “Poseta Svetog Nikole”. Bez neke posebne namere da postane popularan i doprinese stvaranju fenomena Deda Mraza, Klement Klark Mur je priču napisao za svojih šestoro dece. U Americi je čitanje ove priče, veče uoči Božića, postalo tradicija.

Klement Klark Mur, koji je bio veoma skroman čovek (njegov otac je bio biskup), kopiju svoje priče je poslao izdavaču, uz napomenu da autor ostane anoniman. Prvo izdanje priče je ugledalo svetlost dana 23.12.1823. godine i odmah je doživelo ogromnu popularnost. Autor je ostao anoniman sve do 1844. godine kada je uvrstio u svoju zbirku poezije.

pexels.com

Mnoge karakteristike savremenog Deda Mraza nastale su u ovoj priči, kao što je vožnja sankama koje sleću na krov i ulazak kroz dimnjak sa punom vrećom igračaka. Svet Nikola je opisan kao “bucmast i debeo, pravi veseljak stari vilenjak”, “sa malim okruglim stomakom” koji se “trese kao zdela puna želea kada se smeje”, a “minijaturne sanke” i “mali irvasi” govore da je Deda Mraz malen. Kroz godine koje su prolazile, Deda Mraz je "porastao" u krupnu osobu. :)

Da bi ova priča bila što autentičnija, pronašla sam za vas originalnu, štampanu verziju na engleskom jeziku, koju možete pročitati OVDE.

Za one koji žele da uživaju u izvedbi Michael Buble (kanadski pevač) na engleskom jeziku, pogledajte i poslušajte ovaj video.

Za najmlađe i one koji žele da im je pročitaju na srpskom jeziku, uživajte u nastavku ovog teksta! :)

Srećan vam Božić i Nova Godina!

pexels.com

Bila je to noć pre Božića, kada kroz kuću celu

Živo biće se micalo nije, čak ne ni miš;

Čarape su pažljivo pored dimnjaka okačene bile,

U nadama da će Sveti Nikola uskoro tu biti;

Deca su bila smeštena sva ušuškana u svojim krevetima,

Dok su snoviđenja suvog voća plesala u njihovim glavama;

I mama u njenoj marami, a ja u mojoj kapi,

Baš smo se bili skrasili za dugu zimsku dremku,

Kada napolju na travnjaku nastade takav nered,

Skočih iz kreveta da vidim šta je u pitanju.

Na putu do prozora odleteo sam kao blesak,

Iskidao sam kapke i odbacio okvir.

Mesec na grudima novonapadalog snega

Dao je podnevni sjaj predmetima ispod,

Kad, šta se pred mojim začuđenim očima treba pojaviti,

Nego minijaturne sanke i osam malih irvasa,

Kakav maleni stari vozač, tako veseo i brz,

Znao sam u trenu to Sveti Nikola mora biti.

Brže od orlova njegove saonice dođoše,

I zviždao je, i vikao, i zvao ih po imenu;

''Sad, DASHER! Sad, DANCER! Sad, PRANCER i VIXEN!

Napred, COMET! Napred CUPID! Napred, DONDER i BLITZEN!

Na vrh trema! Na vrh zida!

Sad poletite! Poletite! Poletite svi!''

Kao što suvo lišće pre divljeg uragana leti,

Kada se sretnu sa preprekom, uzjašu do neba,

Tako gore do vrha kuće saonice odleteše,

Sa sankama punim igračaka i SvetimNikolom takođe.

A onda, u treptaju, čuh na krovu

Propinjanje i šapom udaranje svakog malog kopita.

Kako sam nacrtao u svojoj glavi, i okrenuo se bio,

Dole niz dimnjak Sveti Nikola skočivši dođe.

Bio je obučen u krzno sav, od glave do pete,

A njegova odeća beše sva ukaljana sa pepelom i čađi;

Zavežljaj igračaka bacio je na leđa,

I izgledao je kao torbar samo otvarajući svoj paket.

Njegove oči - kako su treperile! Njegove rupice kako vesele!

Njegovi obrazi kao ruže, njegov nos poput boje trešnje!

Njegova smešna ustenca behu sačinjena kao luk,

A njegova brada beše bela kao sneg;

Lulu je držao čvrsto u zubima,

A dim mu je kao venac okružio glavu;

Imao je široko lice i mali okrugao stomak,

Koji se tresao, kada se smejao kao zdela puna želea.

Bio je bucmast i debeo, pravi veseli stari vilenjak,

I smejao sam se kad sam ga video, uprkos sebi;

Mig njegovog oka i pokret njegove glave,

Ubrzo mi je dalo da znanja da nemam čega da se plašim;

Progovorio reč nije, već se bacio pravo na posao,

I popunio sve čarape; onda se trzajem okrenuo,

I položio prst pored svoga nosa,

I klimnuvši glavom uz dimnjak se uspeo;

Skočio na svoje sanke, svom timu zvižduk dao,

I daleko odletoše svi poput paperja sa čkalja.

Ali čuo sam ga uzviknuo je, pre nego što iz vidokruga nesta,

''SREĆAN BOŽIĆ SVIMA I SVIMA NOĆ LAKA!''

pixabay.com

Večeras počinje period Adventa za hrišćanske vernike katoličke veroispovesti. Ja sam po veri pravoslavna hrišćanka, ali sam odrasla u delu grada Novog Sada koji se zove Telep i u kome je živelo (a i sad živi) mnogo Mađara. Naše prve komšije i druge i treće bile su Mađari.

Sa druge strane, Vojvodina je višenacionalna sredina tako da sam kao dete u zabavištu učila mađarski i slovački. Za nas nije neobično da čujemo drugi jezik u autobusu, u prodavnici, na ulici. Volim našu kulturu i običaje, ali mi je katolički Božić posebno drag. Nekako je šaren, veseo i raspevan. Bar ga na filmovima tako prikazuju. :)

Volim i Mikulaš, to je mađarska verzija Svetog Nikole i poistovećuju ga sa Deda Mrazom. Običaj je da deca veče pre Mikulaša (6.12.) očiste svoje cipelice i ostave ih u prozor da bi on mogao da ih nagradi slatkišima. Dobra deca dobijaju slatkiše, a nevaljala drvo, ugalj, šargarepu ili krompir.

http://www.magyarero.hu/

Tačno četiri nedelje pre katoličkog božića (25.12.), počinje period koji se zove Advent. Reč se izgovara Ad’vent, dolazi iz latinskog jezika (adventus) i znači dolazak, u ovom slučaju se misli na dolazak na svet, rođenje Isusa Hrista sina Božijeg i približavanje Božića. Prva nedelja Adventa je najbliža prazniku sveca Andrije apostola (30.11.).

Jedan od običaj je da porodica u kući ima adventski venac sa četiri sveće. Porodica svake nedelje pali po jednu sveću i na taj način simbolizuje dan kada je Isus Hrist došao na svet. Do Božića bi trebalo da budu upaljenje sve četiri sveće. Vreme Adventa svake godine počinje tako da od paljenja prve sveće do Božića protekne četiri nedelje.

Prvi adventski venac je napravljen 1838. godine. Čine ga dva simbola krug i svetlo. Krug ili prsten, bez početka i kraja predstavlja večnost i vernost. Svetlo sveće nagoveštava dolazeće svetlo - Isusa. Zimzeleno granje koje se upliće u venac simbolizuje život koji ne prestaje, na život večni, a boja sveća je bela i crvena i podsećaju na Isusovu žrtvu i pobedu.

Jedno od tumačenja je da svaka od sveća ima svoje značenje, po jednom prva sveća je sveća nade, druga sveća je simbol mira, treća radosti, a četvrta ljubavi. Po drugom tumačenju, prva sveća je nazvana prorokova sveća, druga betlehemska, treća pastirska i četvrta je sveća anđela.

pixabay.com

Još jedan od običaja u ovom periodi je Adventski kalendar. To je poseban kalendar sa 24 prozorčića. Deca u periodu od 1. do 24. decembra mogu svaki dan da otvore po jedan prozorčić i pojedu slatkiš koji se krije iza njega. Ni odrasli nisu imuni na ovaj običaj. :)

Nadam se da vam je čitanje ovog teksta bilo jednako interesantno i poučno koliko i meni njegovo pisanje.

Srećni praznici!

Da li i vi imate omiljeni praznik neke druge veroispovesti?

Velika dubinska oštrina

Nastavljamo sa učenjem. Za početak želim da vas upozna sa tri važna parametra, a to su ISO osetljivost, vreme ekspozicije i otvor blende. Ekponiranost fotografije ili njena dobra, pravilna osvetljenost zavisi od balansa između ova tri parametra. Neću vas opteretiti, za početak, samom teorijom, ali je jako bitno da naučite ova tri parametra i kako se podešavaju.

Reč “fotografija” ima korene u grčkom jeziku i označava “crtanje svetlom” (fotos – svetlo, grafos- pisanje, crtanje). Osnovni princip rada fotoaparata je jednostavan. Svetlost koja je odbijena od predmeta koji fotografišete prolazi kroz objektiv koji je usmerava na CCD ili CMOS senzor.

Ono što je neophodno je da količina svetlosti koja stigne do senzora ne bude niti prevelika niti premala. Zato je potrebno da doziramo količinu svetlosti. To doziranje aparat može odrediti automatski, a možete i vi preuzeti delimičnu ili potpunu kontrolu.

Navedena tri parametra služe da doziramo količinu svetlosti koja stiže na senzor. Pored uticaja na količinu svetlosti, promena ekspozicije utiče i na likovne aspekte fotografije. Zato ćemo u nastavku teksta objasniti svaki parametar posebno.

ISO osetljivost: najjednostavnije objašnjeno ISO osetljivost predstavlja osetljivost fotomaterijala. ISO vrednost se povećava ovim redosledom: 100, 200, 400, 800, 1600, 3200, 6400, 12 800 (H1), 25 600 (H2).Promenom ISO parametra određujemo koliko je senzor osetljiv na svetlost. Veća osetljivost znači da nam je potrebno manje svetla za pravilno eksponiranu fotografiju. Visoke ISO vrednosti dovode do pojave šuma koji degradira detalje i kvari kvalitet i oštrinu fotografije. Količina šuma na senzoru dosta zavisi od kvaliteta i veličine senzora.

https://www.youtube.com/watch?v=RIMw3dn6doI

Ekspozicija: Ili još vreme ekspozicije, predstavlja dužinu izloženosti fotomaterijala (senzora) svetlosti koja stiže kroz objektiv. Izražava se u delovima sekunde (npr: 1/60, 1/250, itd...) ili u sekundama (1”, 2”,…) ukoliko je vremenski interval duži od sekunde. U kombinaciji sa otvorom blende, podešavanjem vremena eksponiranja određujete koliko će svetla doći do senzora u toku vremena.

http://fotografija.hr/ekspozicija/909/

Ako želite da zamrznete neki objekat u pokretu potrebno je da skratite vreme ekspozicije. Morate voditi računa da ga ne skratite previše, jer će u tom slučaju fotografija biti tamna tj. podeksponirana.

Ako želite da “razmažete” pokret, da dočarate njegovo kretanje, onda je potrebno da produžite vreme ekspozicije. Vreme eksponiranja duže od jedne sekunde najčešće se koristi ako su svetlosni uslovi slabi i nemamo dovoljno svetla za pravilno eksponiranu fotografiju (npr. ako fotografišete noću) i tada je neophodna upotreba stativa da fotografija ne bi bila zamućena zbog „drmanja“ ruke.

Blenda - označava veličinu otvora na objektivu kroz koji prolazi svetlost. Promenom vrednosti blende menjate i veličinu otvora. Vrednosti blende se označavaju brojem pored „f“ slova (npr: f1.4, f2.8, f5.6, f11 itd...). Veći f-broj odgovara manjem otvoru, dok manji f-broj odgovara većem otvoru. Pravilo je da se ukoliko su slabi svetlosni uslovi, koristi veći otvor blende, tj. manji f-broj jer će tada više svetlosti doći do senzora u jedinici vremena.

http://everydayhdr.com/beginners-guide-fstops-and-iso/

Veći otvor blende daje manju dubinsku oštrinu, (zamućenje pozadine u odnosu na objekat u fokusu, bokeh efekat). Ovaj efekat se često koristi u portretnoj fotografiji. Za razliku od portretne fotografije za fotografisanje pejzaža se koristi manjii otvor blende, jer se na taj način dobija veća dubinska oštrina, a samim tim i oštar kadar u celosti.

Bokeh efekat

Do fotkanja! :)

Sve moje radove možete pogledati na FB strani Spoma Avramov Photography

Spoma Avramov Photography

Povrede i nezgode su česta pojava, a pravovremeni tretman povređene osobe često može sprečiti ili barem umanjiti ozbiljne posledice. U prethodnim tekstovima smo pisali koji su postupci prve pomoći u slučaju raznih povreda, a sada bismo se mogli dotaći čarobnog sveta homeopatije i videti na koji način možemo reagovati kod ovakvih stanja. Različite „slatke magične kuglice“, mogu pomoći da detetu i sebi ublažite bol, otok, modrice, ubrzate zarastanje rana i preloma i naravno smanjite stres izazvan akutno nastalom situacijom. Mogu se koristiti same ili u kombinaciji s konvencijalnom terapijom.

Ozbiljno stanje koje prati teže povrede, infekcije, jake alergijske reakcije, poremećaje rada vitalnih organa je ŠOK. Pod šokom se često podrazumeva i emocionalna reakcija organizma nakon povrede, loših vesti ili drugih stresnih situacija. Osoba u stanju šoka je gotovo uvek pri svesti, ali je često nezainteresovana ili nesvesna svog stanja i zbivanja oko sebe. Obično ne zapomaže i ne traži pomoć. Često odsutno gleda u daljinu i apatična je, ali u početnom stadijumu može biti nemirna, uzbuđena ili agresivna.

Uz lečenje i zbrinjavanje povrede, vrlo je važno lečiti i šok. Kod masivnih krvarenja, povreda glave i velikih opekotina.

PRIORITETNO JE ZBRINJAVATI ŠOK I SPROVESTI MERE ZA SPAŠAVANJE PO ABC PRINCIPU ( DISANJE, RAD SRCA, ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA).

Kod blažih i srednje teških povreda povređenom odmah možete dati Arnicu.

Najčešće korišćeni lekovi u stanjima šoka su pored Arnice, Aconitum, Ignatia, Rescue remedy, a mogu se prema totalitetu prisutnih simptoma dati i Opium, Gelsemium, Carbo vegetabilis, Camphora, Hypericum, Lachesis, Posphoric acid, Veratrum album.

DOZIRANJE

Odabranu remediju treba dati u potenciji 30C ili 200C kod jakog šoka, s razmakom od 10 min. do 2 sata (zavisno od jačine simptoma). Sa prvim znacima poboljšanja prekinuti. Ako osobi nije bolje posle 4 doze, prestati davati remediju i odabrati drugu ili se obratiti homeopati.

ARNICA- glavni lek za šok nakon bilo kakve ozlede, nezgode, porođaja ili operacije, nakon primljenih loših vesti. Karakteristika osobe kojoj treba ovaj lek je da govori da joj je dobro, iako je očito da nije i ne vole da im se iko približava i da ih bilo ko dodiruje.

ACONITUM- šok je praćen strahom, panikom i teskobom, vrlo su nemirni i uplašeni i mogu imati strah od smrti.

IGNATIA- šok i žalost prisutni zajedno, kod emocionalnog šoka, najčešće kod gubitka voljene osobe; uobičajeni simptom za prepisivanje ove remedije je uzdisanje

RESCUE REMEDY- ovo je kombinacija Bachovih kapi (cvetne esencije); odlične su za bilo kakav šok, prestrašenost ili nervozu. Kod šoka se u početku uzimaju na svakih 5 min, a sa prvim znacima poboljšanja proređuju na 3-4 x na dan.

OGREBOTINE, POREZOTINE I RANE

DOZIRANJE

Odmah nakon povrede dati odabranu remediju u potenciji 12C ili 30C svakih 10 do 90 min, maksimalno 6 doza, zatim smanjiti na 2-4x dnevno.

Najčešće korišćene remedije za ovakva stanja su:

CALENDULA - sve vrsta rana, za sprečavanje infekcija, gnojenja i sepse

HYPERICUM - duboke i vrlo bolne rane, kod kojih bol seva na gore, rane na područjima bogatim nervnim završecima, prsti, usne, uši, trtična regija

ARNICA - za šok nakon povrede, krvarenja, stanja nagnječenja i ugruvanosti.

HEPAR SULPHURIS - za rastrganu kožu, koja teško zarasta, često zagnojeno, vrlo osetljivo na dodir i hladnoću.

STAPHISAGRIA - za ravne porezotine, ili rane od hirurških rezova

LACHESIS - rane ljubičaste boje, sporo zarastaju

BELLADONA- rana je vruća, a bol pogoršavaju hladni oblozi, područje je otečeno, crveno i vruće.

APIS, SILICEA, CALCAREA SULPHURICA – lekovi koji se ređe koriste...

Tekst napisala:

Snežana Kecojević
spec. fizikalne medicine i rehabilitacije i homeopata

Spoma Avramov Photography

U poslednjem postu o fotografiji rekla sam da će sledeći tekst biti o kompoziciji. Kompozicija je bitna bez obzira da li ćete raditi sa kompaktnim, prosumer ili DSLR fotoaparatom.

Pojam koji ona predstavlja je raspored elemenata na fotografiji. Fotografija ima dve dimenzije – dužinu i visinu, a njome se prikazuje trodimenzionalni prostor – dužina, visina i dubina. U kompoziciji fotografije ljudsko oko najpre uočava predmet koji je fokusiran, tj. izoštren. Međutim, ukoliko su svi predmeti na fotografiji izoštreni, posmatrač u svakom slučaju pronalazi glavni predmet fotografije (tzv. tačka fokusa). Veoma je bitno da fotograf zna kako da taj glavni predmet smesti u prostor fotografije.

Kompozicija fotografije ima neka svoja pravila koja su preuzeta iz različitih oblasti ljudskog delovanja koje je postojalo pre fotografije (slikarstvo, arhitektura, dizajn itd.). Veoma je važno da poznavati ta pravila, jer će vam ona pomoći da predmete pravilno rasporedite i tako od fotografije napravi harmoničnu celinu.

Navešću neka osnovna pravila:

1. Pojednostavite fotografiju i naglasite njen glavni motiv. Nije preporučljivo da na fotografije postoji gužva koju pravi suvišan broj objekata na njoj. U takvim situacijama ljudsko oko je zbunjeno, ne zna na koji objekat treba da obrati pažnju. Takva fotografija, naravno, ni malo ne prija posmatraču. Glavni objekat na fotografiji mora da bude lako uočljiv, a ostali objekti nikako ne treba da skreću pažnju sa glavnog, već treba da ga dopunjuju, stvarajući od fotografije skladnu celinu. Glavni motiv fotografije uvek treba da bude naglašen, a objekti koji ga okružuju moraju da daju dodatni doprinos kako bi on bio još interesantniji. Zbog svega ovoga, prilikom fotografisanja nikako nemojte žuriti, naoružajte se strpljenjem, a trud će Vam se na kraju sigurno isplatiti.

2. Krupan plan za snažan utisak. Početnici se dosta često plaše da „uđu“ u motiv fotografije. To je u većini slučajeva greška. Naime, ukoliko fotograf smatra da neki deo na fotografiji treba iseći jer nije dovoljno interesantan u odnosu na drugi deo, onda to treba i da uradi (npr. ako neka životinja čiji portret radimo ima lepe oči onda njih treba naglasiti, a recimo uši možemo iseći). Svaki fotograf bi trebao da ima dovoljno slobode u takvim situacijama i sve što smatra nedovoljno atraktivnim može slobodno iseći sa fotografije.

3. Da bi pronašli najbolju scenu krećite se oko objekta koji želite da fotografišete. Kada pronađete dovoljno dobar motiv za vašu fotografiju krećite se oko njega. Posmatrajte motiv iz različitih uglova, da bi ste bolje sagledali sa koje strane treba da bude snimljen. Nekad će biti potrebno snimiti i više fotografija kako bi došli do željenog rezultata, što obično oduzima puno vremena. Međutim, napredak će sigurno biti primetan.

4. Pravilo trećina i pravilo zlatnog preseka. Prema pravilu trećine, objekat koji fotografišemo tako da se nalazi u sredini kadra biće nezanimljiv, statičan i lenj. Objekat treba da bude malo odmaknut od samog centra fotografije. Pravilo zlatnog preseka je jedno od najvažnijih pravila u fotografiji. Po njemu, glavni objekat na fotografiji, tj. tačka fokusa treba da bude odmaknuta od sredine fotografije. Ako fotografiju podelimo na tri dela, i po dužini i po visini, najbolje je da tačka fokusa bude smeštena na jednoj od linija koje razdvajaju te trećine. Takva kompozicija najviše odgovara ljudskom oku. Ova dva pravila su dosta slična i ne postoji opšte pravilo kad se koristi pravilo trećina, a kada pravilo zlatnog preseka. U praksi se pravilo trećine obično primenjuje u slučajevima gde treba da se naglasi kretanje, jer je objekat stavljen više van centra fotografije, što daje dinamiku fotografiji, tj. postoji težnja za kretnjom. Ako to ne želimo, objekat samo malo pomeramo od centra fotografije, tj. primenjujemo pravilo zlatnog preseka.

Pravilo trećina

Pravilo zlatnog preseka

5. Simetrična i nesimetrične ravnoteža fotografije. Fotografija kao celina sastoji se obično od više objekata, koji se mogu nalaziti u simetričnom ili nesimetrično odnosu. Simetričan odnos među objektima na fotografiji postoji ukoliko ti objekti zauzimaju istu površinu ili imaju podjednak značaj. Takva ravnoteža je manje poželjna, pošto u slučaju da na fotografiji postoji dva ili više objekata koji su u simetričnoj ravnoteži, kod posmatrača se stvara dilema i nedoumica koji predmet je na fotografiji je glavni, pa takva fotografija može da bude nezanimljiva. Sa druge strane, postoje i specifične situacije u kojima je simetrična ravnoteža poželjna. Takav je slučaj kada želimo da fotografija bude mirna sa minimalnom kretnjom, ili kada želimo da suprotstavimo dva ili više objekta koji imaju podjednaku važnost. Nesimetričan odnos među objektima postoji ako jedan objekat zauzima dominantan položaj u odnosu na ostale objekte na fotografiji. Nesimetrična ravnoteža se dosta češće koristi, jer je kod većine fotografija poželjno da glavni objekat bude naglašen.

6. Stavljanje objekta na fotografiji u okvir. Da bi fotografija bila zanimljivija i imala veći osećaj dubine često je potrebno da objekat koji fotografišemo uz pomoć okolnih objekata uokvirimo. Za okvir mogu da posluže razni objekti koji se nalaze u blizini glavnog motiva fotografije (drveće, ograda, zidovi itd.).

7. Izbegavanje motiva koji smetaju. Često se može desiti da prilikom fotografisanja nekog motiva u kadru imamo i neke objekte koji smetaju i skreću pažnju sa glavnog motiva fotografije. Zato uvek moramo da budemo oprezni i da, ako je to moguće, takve objekte izbegnemo ili maksimalno umanjimo njihovo isticanje.

8. Obratite pažnju na pozadinu objekta. Pozadina objekta fotografisanja ima značajnu ulogu u dobijanju kvalitetne fotografije. Ona ponekad može potpuno da odgovara objektu fotografisanja, da ga dodatno ulepšava, ali u većini slučajeva zna da bude potpuno neskladna, da iritira, neodgovarajućih boja, na njoj mogu da se nalaze objekti koji skreću pažnju sa glavnog motiva fotografije itd. Zato uvek treba voditi računa o pozadini i potruditi se da bude skladna sa objektom fotografisanja koliko god je to moguće.

9. Pazite na vertikalne, horizontalne i dijagonalne linije. U kompoziciji fotografije veliku značaj mogu da imaju i vertikalne (uspravne), horizontalne (vodoravne) i dijagonalne linije. Vertikalna kompozicija se koristi kod snimanja pojedinačnih portreta, drveća, vodopada, visokih građevinskih objekata itd. Vertikalne linije naglašavaju visinu, veličinu i stabilnost. Horizontalna kompozicija se primenjuje uglavnom za pejzaže i panoramne snimke urbanih sredina. Horizontalne linije izražavaju spokojstvo, mirnoću, tj. širinu, prostranost i stabilnost. Dijagonalnu kompoziciju koristimo uglavnom za fotografisanje određenih detalja u pejzažu ili predmeta. Pomoću dijagonalnih linija izražava se kretanje, dinamika i nestabilnost.

Dijagonalna kompozicija

10. Probajte da organizujete prednji, srednji i zadnji plan na fotografiji. Udaljenost od objekta fotografisanja (prednji, srednji i zadnji plan) može da ima značajnu ulogu u kompoziciji fotografije. Skoro na svakoj fotografiji postoje ova tri plana. Glavni objekat fotografije se u velikoj većini slučajeva nalazi ili u prednjem ili u srednjem planu, dok je zadnji plan u stvari pozadina fotografije. Zadnji plan može da predstavlja smetnju za posmatranje glavnog motiva fotografije ukoliko je loše odabran. Zato se najčešće neutralizuje, tj. stavlja van fokusa upotrebom plitkog polja oštrine. Ukoliko se glavni objekat nalazi u srednjem planu, potrebno je i prvi plan na isti način staviti van fokusa kako ne bi ometao glavni motiv fotografije.

11. Odaberite pravi momenat za fotografisanje i naglasite jaku emociju. Odabir pravog momenta za fotografisanje predstavlja jedno od najvažnijih pravila u fotografiji. Za snimanje neočekivanih reakcija, smešnih situacija, momenata koji su izuzetno retki i koji se pamte, potrebno je izuzetno mnogo strpljenja i koncentracije. Često fotograf mora da bude spreman dugo, dugo vremena i da čeka pravi trenutak za pritisak okidača, a onda baš u tom momentu padne koncentracija i sav trud padne u vodu. Zato su ovakve fotografije, na kojima su objekti fotografisanja (obično ljudi) u posebnom raspoloženju, veoma cenjene i svrstavaju njihove autore u grupu uspešnih fotografa.

12. Naglašavanje treće dimenzije. Davanje dubine fotografiji. Specifičnost fotografije, između ostalog, ogleda se i u tome što trodimenzionalni svet mora da prikaže u dve dimenzije. Na njoj postoje dužina i širina, dok treće dimenzije – dubine nema. Zato je prikazivanje dubine i prostornosti na fotografiji veoma složeno. Dubina fotografije može da se istakne odnosom između veličina u prvom planu i pozadini. Naime, objekti u pozadini su manji, pa su oni u prvom planu naglašeni. Takođe, dubina fotografije se može prikazati i zamućivanjem delova fotografije. Npr. ako se glavni motiv fotografije nalazi u srednjem planu, prvi i zadnji plan treba zamutiti. Na taj način se ističe glavni objekta na fotografiji, ali se u isto vreme povećava i dubina fotografije. Dakle, kad god je to moguće, kod „plitkih“ motiva, je poželjno postavljanje drugih objekata ispred ili iza njih. Ti objekti će ih ulepšavati i dopunjavati, a u isto vreme će dati dubinu fotografiji.

Nadam se da vam je većina pravila jasna i da vas je inspirisala da vežbate.

Do skorog fotkanja! :)

Sve moje radove možete pogledati na FB strani Spoma Avramov Photography

Пријавите се на: Постови ( Atom )

PORODIČNA ŽENA

featured

Kako biti originalan?

Kradja intelektualne svojine - fotografija

Bila je to noć pre Božića

Da li znate šta je Advent?

LEKCIJA #3 Fotografsko sveto trojstvo – ISO, ekspozicija, blenda

Homeopatske remedije u tretmanu povreda

LEKCIJA #2 I fotografija se komponuje!

O meni

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava

featured

O meni

ŽELITE DA ME ANGAŽUJETE?

Instagram

NAJČITANIJE

MOJA PISANIJA

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava