 |
| Spoma Avramov Photography |
U poslednjem postu o fotografiji rekla sam da će sledeći tekst biti o kompoziciji. Kompozicija je bitna bez obzira da li ćete raditi sa kompaktnim, prosumer ili DSLR fotoaparatom.
Pojam koji ona predstavlja je raspored elemenata na fotografiji. Fotografija ima dve dimenzije – dužinu i visinu, a njome se prikazuje trodimenzionalni prostor – dužina, visina i dubina. U kompoziciji fotografije ljudsko oko najpre uočava predmet koji je fokusiran, tj. izoštren. Međutim, ukoliko su svi predmeti na fotografiji izoštreni, posmatrač u svakom slučaju pronalazi glavni predmet fotografije (tzv. tačka fokusa). Veoma je bitno da fotograf zna kako da taj glavni predmet smesti u prostor fotografije.
Kompozicija fotografije ima neka svoja pravila koja su preuzeta iz različitih oblasti ljudskog delovanja koje je postojalo pre fotografije (slikarstvo, arhitektura, dizajn itd.). Veoma je važno da poznavati ta pravila, jer će vam ona pomoći da predmete pravilno rasporedite i tako od fotografije napravi harmoničnu celinu.
Navešću neka osnovna pravila:
1. Pojednostavite fotografiju i naglasite njen glavni motiv. Nije preporučljivo da na fotografije postoji gužva koju pravi suvišan broj objekata na njoj. U takvim situacijama ljudsko oko je zbunjeno, ne zna na koji objekat treba da obrati pažnju. Takva fotografija, naravno, ni malo ne prija posmatraču. Glavni objekat na fotografiji mora da bude lako uočljiv, a ostali objekti nikako ne treba da skreću pažnju sa glavnog, već treba da ga dopunjuju, stvarajući od fotografije skladnu celinu. Glavni motiv fotografije uvek treba da bude naglašen, a objekti koji ga okružuju moraju da daju dodatni doprinos kako bi on bio još interesantniji. Zbog svega ovoga, prilikom fotografisanja nikako nemojte žuriti, naoružajte se strpljenjem, a trud će Vam se na kraju sigurno isplatiti.
2. Krupan plan za snažan utisak. Početnici se dosta često plaše da „uđu“ u motiv fotografije. To je u većini slučajeva greška. Naime, ukoliko fotograf smatra da neki deo na fotografiji treba iseći jer nije dovoljno interesantan u odnosu na drugi deo, onda to treba i da uradi (npr. ako neka životinja čiji portret radimo ima lepe oči onda njih treba naglasiti, a recimo uši možemo iseći). Svaki fotograf bi trebao da ima dovoljno slobode u takvim situacijama i sve što smatra nedovoljno atraktivnim može slobodno iseći sa fotografije.
3. Da bi pronašli najbolju scenu krećite se oko objekta koji želite da fotografišete. Kada pronađete dovoljno dobar motiv za vašu fotografiju krećite se oko njega. Posmatrajte motiv iz različitih uglova, da bi ste bolje sagledali sa koje strane treba da bude snimljen. Nekad će biti potrebno snimiti i više fotografija kako bi došli do željenog rezultata, što obično oduzima puno vremena. Međutim, napredak će sigurno biti primetan.
4. Pravilo trećina i pravilo zlatnog preseka. Prema pravilu trećine, objekat koji fotografišemo tako da se nalazi u sredini kadra biće nezanimljiv, statičan i lenj. Objekat treba da bude malo odmaknut od samog centra fotografije. Pravilo zlatnog preseka je jedno od najvažnijih pravila u fotografiji. Po njemu, glavni objekat na fotografiji, tj. tačka fokusa treba da bude odmaknuta od sredine fotografije. Ako fotografiju podelimo na tri dela, i po dužini i po visini, najbolje je da tačka fokusa bude smeštena na jednoj od linija koje razdvajaju te trećine. Takva kompozicija najviše odgovara ljudskom oku. Ova dva pravila su dosta slična i ne postoji opšte pravilo kad se koristi pravilo trećina, a kada pravilo zlatnog preseka. U praksi se pravilo trećine obično primenjuje u slučajevima gde treba da se naglasi kretanje, jer je objekat stavljen više van centra fotografije, što daje dinamiku fotografiji, tj. postoji težnja za kretnjom. Ako to ne želimo, objekat samo malo pomeramo od centra fotografije, tj. primenjujemo pravilo zlatnog preseka.
 |
| Pravilo trećina |
 |
| Pravilo zlatnog preseka
5. Simetrična i nesimetrične ravnoteža fotografije. Fotografija kao celina sastoji se obično od više objekata, koji se mogu nalaziti u simetričnom ili nesimetrično odnosu. Simetričan odnos među objektima na fotografiji postoji ukoliko ti objekti zauzimaju istu površinu ili imaju podjednak značaj. Takva ravnoteža je manje poželjna, pošto u slučaju da na fotografiji postoji dva ili više objekata koji su u simetričnoj ravnoteži, kod posmatrača se stvara dilema i nedoumica koji predmet je na fotografiji je glavni, pa takva fotografija može da bude nezanimljiva. Sa druge strane, postoje i specifične situacije u kojima je simetrična ravnoteža poželjna. Takav je slučaj kada želimo da fotografija bude mirna sa minimalnom kretnjom, ili kada želimo da suprotstavimo dva ili više objekta koji imaju podjednaku važnost. Nesimetričan odnos među objektima postoji ako jedan objekat zauzima dominantan položaj u odnosu na ostale objekte na fotografiji. Nesimetrična ravnoteža se dosta češće koristi, jer je kod većine fotografija poželjno da glavni objekat bude naglašen.
|
6. Stavljanje objekta na fotografiji u okvir. Da bi fotografija bila zanimljivija i imala veći osećaj dubine često je potrebno da objekat koji fotografišemo uz pomoć okolnih objekata uokvirimo. Za okvir mogu da posluže razni objekti koji se nalaze u blizini glavnog motiva fotografije (drveće, ograda, zidovi itd.).
7. Izbegavanje motiva koji smetaju. Često se može desiti da prilikom fotografisanja nekog motiva u kadru imamo i neke objekte koji smetaju i skreću pažnju sa glavnog motiva fotografije. Zato uvek moramo da budemo oprezni i da, ako je to moguće, takve objekte izbegnemo ili maksimalno umanjimo njihovo isticanje.
8. Obratite pažnju na pozadinu objekta. Pozadina objekta fotografisanja ima značajnu ulogu u dobijanju kvalitetne fotografije. Ona ponekad može potpuno da odgovara objektu fotografisanja, da ga dodatno ulepšava, ali u većini slučajeva zna da bude potpuno neskladna, da iritira, neodgovarajućih boja, na njoj mogu da se nalaze objekti koji skreću pažnju sa glavnog motiva fotografije itd. Zato uvek treba voditi računa o pozadini i potruditi se da bude skladna sa objektom fotografisanja koliko god je to moguće.
9. Pazite na vertikalne, horizontalne i dijagonalne linije. U kompoziciji fotografije veliku značaj mogu da imaju i vertikalne (uspravne), horizontalne (vodoravne) i dijagonalne linije. Vertikalna kompozicija se koristi kod snimanja pojedinačnih portreta, drveća, vodopada, visokih građevinskih objekata itd. Vertikalne linije naglašavaju visinu, veličinu i stabilnost. Horizontalna kompozicija se primenjuje uglavnom za pejzaže i panoramne snimke urbanih sredina. Horizontalne linije izražavaju spokojstvo, mirnoću, tj. širinu, prostranost i stabilnost. Dijagonalnu kompoziciju koristimo uglavnom za fotografisanje određenih detalja u pejzažu ili predmeta. Pomoću dijagonalnih linija izražava se kretanje, dinamika i nestabilnost.
 |
| Dijagonalna kompozicija |
10. Probajte da organizujete prednji, srednji i zadnji plan na fotografiji. Udaljenost od objekta fotografisanja (prednji, srednji i zadnji plan) može da ima značajnu ulogu u kompoziciji fotografije. Skoro na svakoj fotografiji postoje ova tri plana. Glavni objekat fotografije se u velikoj većini slučajeva nalazi ili u prednjem ili u srednjem planu, dok je zadnji plan u stvari pozadina fotografije. Zadnji plan može da predstavlja smetnju za posmatranje glavnog motiva fotografije ukoliko je loše odabran. Zato se najčešće neutralizuje, tj. stavlja van fokusa upotrebom plitkog polja oštrine. Ukoliko se glavni objekat nalazi u srednjem planu, potrebno je i prvi plan na isti način staviti van fokusa kako ne bi ometao glavni motiv fotografije.
11. Odaberite pravi momenat za fotografisanje i naglasite jaku emociju. Odabir pravog momenta za fotografisanje predstavlja jedno od najvažnijih pravila u fotografiji. Za snimanje neočekivanih reakcija, smešnih situacija, momenata koji su izuzetno retki i koji se pamte, potrebno je izuzetno mnogo strpljenja i koncentracije. Često fotograf mora da bude spreman dugo, dugo vremena i da čeka pravi trenutak za pritisak okidača, a onda baš u tom momentu padne koncentracija i sav trud padne u vodu. Zato su ovakve fotografije, na kojima su objekti fotografisanja (obično ljudi) u posebnom raspoloženju, veoma cenjene i svrstavaju njihove autore u grupu uspešnih fotografa.
12. Naglašavanje treće dimenzije. Davanje dubine fotografiji. Specifičnost fotografije, između ostalog, ogleda se i u tome što trodimenzionalni svet mora da prikaže u dve dimenzije. Na njoj postoje dužina i širina, dok treće dimenzije – dubine nema. Zato je prikazivanje dubine i prostornosti na fotografiji veoma složeno. Dubina fotografije može da se istakne odnosom između veličina u prvom planu i pozadini. Naime, objekti u pozadini su manji, pa su oni u prvom planu naglašeni. Takođe, dubina fotografije se može prikazati i zamućivanjem delova fotografije. Npr. ako se glavni motiv fotografije nalazi u srednjem planu, prvi i zadnji plan treba zamutiti. Na taj način se ističe glavni objekta na fotografiji, ali se u isto vreme povećava i dubina fotografije. Dakle, kad god je to moguće, kod „plitkih“ motiva, je poželjno postavljanje drugih objekata ispred ili iza njih. Ti objekti će ih ulepšavati i dopunjavati, a u isto vreme će dati dubinu fotografiji.
Nadam se da vam je većina pravila jasna i da vas je inspirisala da vežbate.
Do skorog fotkanja! :)
Sve moje radove možete pogledati na FB strani Spoma Avramov Photography
Kao da ste slušali mog supruga koji pokušava da me usmeri ka kompoziciji na fotografiji. Jako dobro napisan tekst, koristan za nas laike koji škljocamo sto puta umesto da se posvetimo jednoj dobroj fotografiji. Pratim!
ОдговориИзбришиDrago mi je Marina da Vam je tekst koristio, biće još dobrih saveta, hvala što me pratite! :)
Избриши