PORODIČNA ŽENA

pexels.com

Photo by Mahlat

Photo by Miloš Petrović

Photo by Mahlat

Photo by Miloš Petrović

 U trenutku kada prestanete da veslate ne čuje se ama baš ništa, potpuni mir i tišina, samo po neka ptica zapeva u čuje se pucketanje mehurića vode. Verovatno od riba koje povremeno iskoče iz jezera. Sunce je prijatno grejalo, a kada sam podigla glavu oko vrhova brda su kružili beloglavi supovi. Lagano kao da jedre na vazdušnim strujama.

Fotografiju napravio kolega Mirko Kuzmanović :)

Mirko i Slavko :)

Photo by Mahlat

Privatna kolekcija

Nikon obrađena fotografija

Kada sam jutros otvorila oči na jednom od kanala je išao Jurrasic World, jedan od omiljenih mi filmova. Ćerka se ušuškala pored mene i odlučila sam da danas sebi dam malo oduška tako što ću ga odgledati sa njom. Dok sam uživala, odjednom se pojavila scena koja je inicirala ovaj post.

Džulijen Mur (Julianne Moore) u krupnom kadru fotografiše dinosauruse legendarnim Nikon F5 fotoaparatom. Ovaj model Nikonovog fotoaparata se pojavio u mnogim kinematografski značajnim filmovima, ostao je upamćen u Apokalipsa danas, Mostovi okruga Medison, Gorile u magli, Pod vatrom,Godina opasnog življenja, Supermen, Spajdermen... I još mnogim drugim poznatim i manje poznatim filmovima i serijama.

Nikon je japanska korporacija osnovan 1917. godine i ove godine puni 100 godina svoga postojanja! Zaista impozantno. Nikon je nastao spajanjem dve kompanije (“Optical Instruments Department of Tokyo Keiki Seisakusho” i “Reflecting Mirror Department of Iwaki Glass Manufacturing”) kojima je optika bila primarna delatnost, i koje su imale bliske veze sa vojskom.  Na početku svog rada  kompanija je nosila ime Nippon Kōgaku Kōgyō K.K. (Japan Optical Industries Co., Ltd.),  dok je današnji naziv “Nikon Corporation” aktuelan od 1988. godine. 

Canon, njegov mlađi brat osnovan je skoro dvadeset godina kasnije, 1934. godine, takođe u Japanu. Pored ova dva giganta postoji još mnogo kvalitetnih i poznatih foto brendova kao što su: Leica, Pentax, Olympus, Fuji, Minolta (koju je kupio Sony).

Canon neobrađena fotografija

Ono što ovde želim da pojasnim je nešto drugo, nešto što oni manje upućeni ne vide na prvi pogled. Iza ove scene stoji nešto mnogo suptilnije, a to je večita marketinška borba i rivalitet između dva brenda, između „nikondžija“ i kanonžija“. Između „crvenih“ i „žutih“ ! Ja sam trenutno na svetloj strani, tj. žuta, tačnije „nikondžika“, dok su oni drugi na tamnoj strani, crveni, „kanondžije“. :) 

Otkud taj rivalitet i zašto? 

Svako od njih će vam izneti hiljadu razloga zbog kojih se opredelio za jedan od ta dva brenda, ima onih koji su koristili oba, ali su se na kraju opredelili za jedan od njih. Neki dublji razlozi za taj sukob mišljenja ne postoje, osim ako izuzmete da je to večita trka između prvog i drugog na listi najboljih. Kao i u nekim drugim stvarima, npr. prosto volite neki sportski klub i njegov stil igre i to je to. Činjenica je da oba benda prave odlične fotoaparate i da su sa svakim modelom sve bolji i bolji.

Najčešće navođeni razlozi zbog kojih postoji sukob između „žutih i crvenih“ je da Canon daje toplije, žuće tonove fotografiji i ima bolji video snimak, dok Nikon daje za nijansu hladnije tonove. I to je sve, reći ćete? Da, to je sve, bar u nekom širem smislu, što se tiče detalja, oni se razlikuji u zavisnosti od modela do modela fotoaparata. Na prvom mestu od toga da li je crop ili full frame telo, koje je veličine senzor i koliko pixela ima fotografija... 

Jedna od najvećih zamerki Nikonu je nekomaptibilnost  novijih modela  objektiva sa starijim telima i nekompatibilnost sa telima drugih brendova. U tom smislu Canon je napravio iskorak i zbog toga zasluženo zauzeo prvo mesto po popularnosti ispred Nikona, koji je na odličnom drugom mestu svetske liste proizvođača foto opreme.

Što se tiče tih toplijih tonova koje Canon daje, oni su vam bitni samo u slučaju da radite u JPG ili JPEG formatu, ako radite u RAW formatu, taj „problem“  ćete rešiti koristeći neki od programa za editovanje fotografija (PS npr.). Sa druge strane, neki fotografi više vole te hladnije i po meni realističnije tonove koje daje Nikon.

Znam, znam da će me sad neki ljubitelji i navijači Canon tima sada osuditi, ali nema razloga za ljutnju. Kod mene je u pitanju prva ljubav i morate me razumeti. :)

Šalu na stranu, kao i svi fotografi, volela bih da jedno vreme radim i sa Canon fotoaparatom i da onda dam konačno mišljenje, mislim da bi to bilo najrealnije iskustvo i najpošteniji sud, ali pošto trenutno nisam u mogućnosti da zamenim fotoaparat, to ostaje samo tiha čežnja.

Ko zna,  ako se nađe neki sponzor ili Canon Srbija odluči da me angažuje kao foto blogera, možda mi se i pruži ta prilika? Bilo bi lepo da kad bi u nekom narednom periodu ovde čitali moj review o Canon 5D mark IV ili njegov comparison overview sa Nikonom d810? :)

http://www.techradar.com

Savet za kupovinu

Za sve one koji tek nameravaju da kupe fotoaparat iz amaterskih ili profesionalnih razloga, pre nego što se konačno odlučite, pokušajte da nabavite onaj model i brend koji želite da kupite i da malo radite sa njim, držite ga u ruci, vidite kako vam „leži“ zbog anatomije vaše šake i dizajna određenog modela. Proverite da li vam odgovara njihova težina sa objektivom i blicom, zbog vaših fizičkih predispozicija.

Ovo možda nisu tehnički parametri fotoaparata, ali su takođe vrlo bitni preduslovi za izbor određenog modela i brenda. Jednom kad kupite fotoaparat, nećete ga tako brzo zameniti, a svaka prodaja polovnog fotoaparata nosi finansijski gubitak. 

Zato pre prve kupovine dobro razmislite i odvagajte. U svakom slučaju srećna kupovina i želim vam dobro svetlo! :)

Spoma Avramov photography

Retki su ti trenuci inspiracije, ali ih ima. To je onaj momenat kada shvatite da možete sve što želite i možete biti. Da su jedina ograničenja ona koja sama sebi postavite. Ako ste pomislili da će ovo biti još jedan od onih smaračkih motivacionih tekstova, prevarili ste se.

Suština je u tome da mi zaista možemo sve što želimo, ok ne možemo baš preko noći postati Rokfeler (Bog da mu dušu prosti), ali ako vam je to cilj, čak je i to dostižno. Kad bolje razmislite pa i on se rodio kao običan čovek i otišao na onaj svet go i bos kao što je i došao, a 101 godina života posle 6-7 transplantacija srca i nije neki dug život, kad uzmem u obzir da je moj deda, boemčina živeo 86, sa samo jednim izvađenim zubom.

Tajna za ostvarenje svojih mogućnosti i želja leži u tome kako ste zamislil da dođete do njih? Dakle, način na koji ćete doći do željenog cilja. Većina motivacionih govornika, iliti koučeva, vas uči da je dovoljno da nešto samo dovoljno jako želite, napravite prvi korak ka tome, priglite životnu energiju, radost ljubav...

Jedina istina u svemu tome je ’pravljenje prvog koraka ka željenom cilju’, a onda i drugog i trećeg, petog, suština priče je da se do željenog cilja dolazi trudom, radom, učenjem. Motivacija se podrazumeva, ako niste motivisani, cilj nije pravi ili vas je baš briga i dobro vam je tako kako vam je.

Ne priznajem izgovore tipa: „Ja bih, ali ne znam kako, ne mogu sada, nemam sa čim, sa kim, evo samo da...“, molim vas, ali kad vas molim, ne smarajte me, sklonite mi se sa puta, ne tražite od mene razumevanje, pomoć, podršku. Ne trošite moje vreme i energiju. Možda vi mislite da je meni lako, da mi se može, da je vama teže, da ne znam kako je vama?

Ni ne moram da znam, ni vi ne znate kako je meni, pa vas ne smaram, već guram svoj život i kada je gorak i težak i kada je lep i sladak. Ne može se to izmeriti, kome je teže, a kome lakše. Svako svoje breme nosi na različite načine, nekome je život sve oduzeo, pa ide nasmejan kroz njega, takav mu mentalni sklop, a neko sve ima, ali je nesrećan baš zbog one jedne sitnice koja mu fali i to je opet do mentalnog sklopa.

Volim da citiram nepoznatog autora:  „Loše detinjstvo ne može biti izgovor za kasniji život.“ Svi mi imamo priliku da učinimo nešto od sebe i svog života, pitanje je u kojoj meri smo motivisani da to uradimo i koliko snage imamo u sebi. Sve češće srećem ljude koji samo kukaju nad svojom sudbinom, ali ništa ne rade da je promene.

I ja sam znala da budem tužna, neraspoložena, nemotivisana, ali sam po prirodi neko ko neće ići okolo i demonstrirati svoje stanje svima i očekivati sažaljenje. Podrška prijatelja je uvek dobrodošla, tada idem kod onih koji će me prvo „išamarati“ (znaju oni ko su :)), na koje ću se naljutiti, zbog kojih ću prestati da se samosažaljevam i na kraju ustati obrisati suze, namesisti krunu, ustati i nastaviti dalje.

Možda zvuči lako, ali nije, uopšte nije lako, ali može svako! :) Zvučim kao ona reklama, ali to je istina! Jedan iskren prijatelj koji će ti u lice reći istinu, možda njegovu istinu, ali drugačiju od tvoje je vredniji od hiljadu lažnih prijatelja koji te tapkaju po ramenu i uljuljkuju te u tvojoj bespomoćnosti. Jedan pravi prijatelj, koji će te naučiti da pecaš je vredniji od stotinu onih koji ti donose ribu.

Često se ljudi zadovolje prvim, nametnutim izborom u životu. Nekada kao zombiji idu kroz život ne razmišljajući da izvan te kutije u kojoj žive postoji jedan paralelan, sasvim drugačiji svet. Da postoji ono o čemu se usuđuju samo da sanjaju, sumnjaju da su dovoljno dobri  ili ništa manje dobro od onih koji taj život uveliko žive.

Ne treba gubiti vreme na razmišljanje o tome čija je krivica što tako misle i žive. Činjenica je da je moguće jedno veče leći u kutiju, a sledećeg jutra se probuditi na sunčanoj livadi. Ono što vam niko ne može oduzeti je upravo u vašoj gavi, jer sve je to stvar percepcije i ta kutija i ta livada.

Svi ste bar jednom u životu imali, kako mi psiholozi to volimo da nazovemo, A-HA momenat. Znate, to je ono iznenadno prosvetljenje, kada ste do malo pre bili slepi kod očiju i odjednom progledali, sve vam je savršeno jasno, sve se uklapa i dolazi na svoje mesto. Kada vam se to desi, zapamtite taj momenta i šta je dovelo do njega i zadržite ga.

Kasnije, kada dođu ’teški dani’ vi se prisetite tog osećaja, tog prosvetljenja, to je vaša nada i motivacija, ne dajte je nikada i nikome! I nastavite da gurate, onaj prvi pa drugi, milioniti korak i stićićete tamo gde ste krenuli.  Možda to neće biti vaš prvobitni cilj, jer ćete na tom putu još mnogo toga naučiti, upoznati još mnogo različitih ljudi, ali će to biti vaš izbor, a ne nekog drugog.

Eto, baš mi je došlo da po ovom lepom danu osetim inspiraciju i motivaciju, udahnula sam sve ove prolećne miomirise, sela, ovo je izletelo iz mene i sad odoh da se izgubim u vidu povetarca u krošnjama voćki...

Ako vam ikad zatreba pravi prijatelj da vas „išamara“ i vrati na pravi put tu sam! <3

Vaša S <3

pexel.com

Puna energije i inspirisana, došla sam kući sa juče završenog BlogOpena. Za one koji možda ne znaju šta je BlogOpen to je regionalni susret blogera, prvi put je održan 2007. i ova godina je jubilarna. Naslov vas je verovatno zaintrigirao da otvorite ovaj post, ali da li ćete dobiti željeni odgovor? Pošto ja ne pišem klikabilne naslove zbog svoje dobre reputacije, odmah ću vam odgovoriti na ovo pitanje. 

Ne, u Srbiji nema velikog novca od blogovanja. 

Možda vam sad nije jasno zašto sam onda sretna i zadovoljna? Zadovoljna sam zato što u Srbiji možda nema velikog novca od blogovanja, ali ima mnogo prilika da se on zaradi preko, sa, uz blogovanje, a meni je to dovoljno motivišuće i inspirativno.

Većina učesnika koju sam videla i čula je preko svog bloga uspela da postane vidljiva i da stekne dobru reputaciju. Ta reputacija i određeni stavovi i afiniteti su ih preporučili korisnicima njihovih usluga.

Neki od njih su kroz blog istakli svoju profesionalnost i ekspertizu u određenoj oblasti. Neki su zbog svoje harizme i duhovitosti uspeli da privuku veliki broj čitalaca, a to ih je kasnije dovelo u kontakt sa velikim marketinškim agencijama, koje su u njima prepoznale potencijal.

Pojedini su kroz male niše pisali o svojim interesovanjima i isto tako na mala vrata ušli kod velikih kompanija i postali vodeći u svojoj oblasti. Drugi su opet svoje iskustvo i znanje vezano za blogovanje, marketing, PR uspeli da unovče kroz organizovanje konferencija, edukacija, kurseva. 

Neki blogeri su toliko autentični sa svojim stilom pisanja i surovom iskrenošću da se brendovi prosto otimaju da upravo oni budu ti koji će ih predstaviti. Iza takvih blog postova stoji lično mišljenje kome „obični“ ljudi veruju, a oni svojim stavovima to poverenje opravdavaju.

Moj savet za početnike je: "Budite drski, hrabri, proaktivni!". Upravo je to ono što je nekim blogerima otvorilo vrata u svet start-upova i omogućilo im da oni i njihovi potomci budu sigurni i obezbeđeni u budućnosti.

Pre svega, budite iskreni, jer kako je jedan od njih rekao, ako si bloger možeš biti srećan jedino ako si iskren. Mi na prvom mestu pišemo za sebe, onog trenutka kad počnemo da mislimo na to šta će publika misliti, reći, to više nije to, a publika na prvom mestu reaguje baš na tu iskrenost.  

Jedino se tako možemo povezati sa drugima i kod njih izazvati empatiju. Jedino tako ih možemo navesti da nam veruju. Bez tog poverenja nema ni veze.

Najinspirativnije od svega je to što kroz blogovanje možeš doći do svog cilja ni jednog dana ne radeći, jer kako je rekao Konfučije: „Odaberi posao koji voliš i nećeš morati da radiš nijedan dan u svome životu.”. 

Sa druge strane, blogovanje vas može odvesti u sasvim drugom pravcu od onog za koji ste mislili da je vaš cilj i otvoriti vam vrata potpuno novih znanja i svetova.

Za kraj samo da dodam, blogovati može svako, a uspešan bloger može biti samo onaj koji piše iskreno, predano, iz srca i stomaka. Nije lako istrajati na tom putu, pun je uspona i padova, nedostatka inspiracije, podrške, razumevanja, ali ako istrajete, sve to će biti iza vas, a iznad vas samo nebo kao granica.

Živeli mi blogeri!

P.S.:

Hvala ti Mirjana zato što si tako iskrena i pravi prijatelj!

Hvala Deda Bor što si tako duhovit i podrška! 

Hvala Tanja na tvojoj mudrosti i istrajnosti da održiš ovu manifestaciju!

Hvala Jovana i Milena što ste mi bile partners in crime!

Hvala Aleksandra i Jelena na nesebičnosti i profesionalnosti!

Hvala Ljubice što imaš poverenja u mene i što te moja kamera voli!

Hvala Marko na energiji i motivaciji!

Hvala Petre na drskosti i hrabrosti koja pokreće na akciju!

Hvala Brano što si tako div(i)na i ulepšavaš ovaj svet!

Hvala Angelina na istomišljeništvu i sapatništvu!

Hvala Miloše sugrađaninu moj što si tako vedar i otvoren! :D


Hvala i svima drugima koje nisam uspela da čujem i pomenem i nadam se da se vidimo uskoro!

Spoma Avramov photography

Spoma Avramov photography

Spoma Avramov photography

Spoma Avramov photography

Spoma Avramov photography

Spoma Avramov photography

Spoma Avramov photography

Spoma Avramov photography

#BlogOpen

#BlogOpen

#BlogOpen

#BlogOpen

Lična arhiva :)

U poslednjih par dana do mene sve više dolaze komentari i tekstovi vezani za savremeno roditeljstvo i majčinstvo, mislim da je to po dobrom starom svemirovom zakonu privlačenja. Moram nešto reći na tu temu jer polako počinje da mi smeta.

Sve više je krajnosti i isticanja negativnog kada je roditeljstvo u pitanju i sve to u cilju da bi se samo privukla pažnja i još više degradirala ona iskonska i prava veza između roditelja i deteta. U jednom od takvih tekstova, autorka sebe, sa ponosom naziva najgorom majkom na svetu, jer eto ona više nije htela da pazi svoju malu decu dok su se pored bazena igrala bez nadzora. Razlog, umorila se od toga da bude "najbolja mama na svetu".

Da li je to emancipacija? Da li je ova krajnost rešenje problema? Ne slatka moja, ti si neodgovorna majka i ne bih ti dala ni nacrtanu ovcu da čuvaš, a ne decu koju si rodila svojom, a ne njihovom, voljom. Za takve stvari u bolje uređenim državama, socijalna služba oduzima decu roditeljima zbog nebrige i zapostavljanja.

Ti tekstovi veličaju žensku individualnost i nezavisnost tako što se odriču uloge majke. Nemam šta da dodam na tu temu, jer je po meni je to nelogično. Žena i bilo koji čovek je celina u svakom trenutku svoga postojanja. Žena koja ima potrebu da ističe svoju profesiju u odnosu na ulogu majke ili svoju zaokruženost i bez toga što je postala majka ima neki problem sa majčinstvom.

Ne znam zašto u takvim tekstovima osuđuju žene koje kažu da su se ostvarile onog trenutka kada su postale majke? Zar je to za osudu? Da li je to gore od toga da kažeš da si se ostvarila tako što si postala inženjerka, psiholog, ekonomista? Svako od nas ima pravo da se zaokružuje i oseća kako želi i niko tu nije manje vredan.

Ja se nisam ostvarila onog trenutka kada sam postala majka, ja se ostvarujem svakog trenutka svoga života, sa svakim događajem, doživljajem, iskustvom koje steknem. Mene je roditeljstvo i majčinstvo oplemenilo na sasvim poseban način, na koji me ništa drugo ne može oplemeniti. Oplemenila me je i škola i hobiji koje imam. Oplemenili su me ljudi koje sam srela u svom životu i koji su u njemu svakodnevno.

Jedna stvar mi nije jasna, ne vidim razlog zašto bi neko želeo da ističe da je roditeljstvo, majčinstvo (kako god želite) nešto što nije potrebno isticati u biografiji jedne žene? Ako je to tako, onda je ova emancipacija nešto što vas je ograničilo i uskratilo na drugi način. Ona vas je osudila da se odreknete jednog velikog dela svoga života. Samo da biste dokazale da ste svoje, jake, ravnopravne? Umesto da ističemo ono zbog čega smo drugačije od muškaraca, mi se sve više trudimo da se svedemo na njihovu meru i poništimo sve ono što je jedna od esencija ženskog bića, a to je da da život.

Razmislite malo o tome.