PORODIČNA ŽENA

Prošli vikend sam provela na jednom potpuno fantastičnom i bajkovitom mestu. Na poziv Zorana Stankovića (poznatijeg kao @RainDogBor) dva dana sam uživala na Borskom jezeru zajedno sa još četrnaest novinara, blogera i on-line marketing stručnjaka u nedavno renoviranom hotelu “Jezero”.

Spoma Avramov Photography

Borsko jezero je veštačko jezero napravljeno pedesetih godina za potrebe RTB Bor i na pojedinim mestima dostiže dubinu preko 50m.

Spoma Avramov Photography

Pošto sam prvi put letovala na jezeru, zanimalo me je kako to izgleda i kakve sadržaje nudi porodicama sa manjom decom? Pošto smo stigli kasno uveče nisam mogla da vidim okoliš, ali ono što smo zatekli u hotelu i sledećeg jutra potpuno me je oduševilo.

Spoma Avramov Photography

Hotel je potpuno renoviran i nedavno ponovo pušten u rad. Ima četiri zvezdice i sve pogodnosti koje takav smeštaj podrazumeva. Pošto se nalazi na 438m nadmorske visine, večeri su prijatne za spavanje, a u toku dana se možete kupati u jezeru, što sam ja naravno isprobala. Ako pak više volite bazen i on vam je na raspolaganju, zajedno sa slanom sobom, saunom, salama za kuglanje, skvoš, stoni tenis, bilijar, fitnes salom, fitnesom na otvorenom, biciklovima koje možete iznajmiti za kraće izlete i rekreaciju i još mnogo toga.

Spoma Avramov Photography

Što se tiče konkretnih sadržaja za decu tu je prelepo uređeno igralište, dečiji bazen od pleksiglasa u kome se nalazi jezerska voda i mnogo prirodnih kutaka za istraživanje i zabavu cele porodice. U slanoj sobi je moguće pogledati dečiji crtać sa detetom dok se ono igra kanticama i lopaticama, kao na plaži, samo što je umesto peska ovde na podu so. J

Spoma Avramov Photography

Svaka soba je opremljena LCD televizorom i mini barom, u hotelu imate wi-fi, ali se iskreno nadam da vam neće trebati jer bi bila grehota propustiti lepotu okoliša gledajići u monitor i telefon. J

Spoma Avramov Photography

Većina soba ima pogled na Borsko jezero, a ujutru vas bude jata lasta koja kruže ispod vašeg prozora i cvrkuću. U hotelu postoji više teras sa kojih se pruža pogled koji vas ostavlja bez daha dok na njima uživate u kafi i druženju Idilično, zar ne? J

Spoma Avramov Photography

U blizini hotela se nalazi etno restoran “Jezerce” u kome smo probali fantastične specijalitete sa juga Srbije, moj favorit je suva šljiva u slaninici, pečena paprika i ovčiji sir sa sremušem. A uveče vas zabavlja fantastičan orkestar koji svira mešavinu džeza i narodne muzike. J

Photo by Stevan Stakić

U hotelu se hrana služi po principu švedskog stola. Pripremljeno je više domaćih jela i salata, tako da nećete imati problem da pronađete ono što vam se sviđa, sokovi i kafa posluženi u trpezariji ulaze u cenu pansiona.

Cena punog pansiona za četvoročlanu porodicu sa dvoje dece u porodičnoj sobi iznosi 13.290,00 dinara. Deca do 12 godina dobijaju 50% popusta na cenu aranžmana. Više možete pogledati OVDE.

Za vreme našeg boravka u hotelu su se održale i dve svadbe, na raspolaganju su vam dve sale različitih veličina koje se po potrebi mogu preurediti za tu namenu. Venčanja su bila održana na drvenom molu koji zalazi u samo jezero i ceo prizor deluje holivudski, da ne kaže, borovudski. J

Borovudsko venčanje :)
Spoma Avramov Photography

Hotel poseduje i konferencijsku salu sa svim pratećim sadržajima, kao i džez klub i čak sedam karaoke soba! U takvom ambijentu nije teško animirati poslovne partnere i korisnike vaših usluga.

Konferencijska sala
Spoma Avramov Photography

Karaoke soba
Spoma Avramov Photography

Za kraj ovog putešestvija sam ostavila naš obilazak grada Bora i Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Nikada nisam bila u rudniku i sumnjam da je neko od vas koji ovo čitate. To je poseban doživljaj i posebna čast. Neću reći da se nisam uplašila i mislim da je to sasvim normalna reakcija. Ipak smo sišli 400m ispod površine zemlje, ali pošto je rudnik napravljen na uzvišenju i pored tolike dubine još uvek smo bili iznad površine mora. J

Spomenik posvećen zatvorenicima koji su prisilno radili u rudniku za vreme II sv. rata
Spoma Avramov Photography

Najbolja ekipa na #Borovanje

Naš vodič u središte zemlje je bio gospodin Saša Srbulović, master rudarstva. Na stranu to što ja kao psiholog mnogo toga nisam razumela, ali ono što sam mogla da ispratim je bilo impresivno. Sada još vise cenim ljude koji rade ovaj posao i sa posebnom pažnjom ću pratiti informacije o njima.

Spoma Avramov Photography

Poseban doživljaj je bio kafić-kantina u rudniku, domaćini su se potrudili da se osećamo kao kod kuće i da ne mislimo o 400m zemlje i kamena iznad glave dok pijuckamo kafu i kolu. J

Kafana "U središtu zemlje" :)
Spoma Avramov Photography

Neko kafu, neko izvoljeva 400m pod zemljom :)
Spoma Avramov Photography

Ja sam iskoristila priliku da se sa starinskog telefona sa brojčanikom javim svojoj porodici iz rudnika. Potuno lud i nezaboravan doživljaj! J

Halo Požega! :)

Spoma Avramov Photography

Spoma Avramov Photography

Grad Bor je ponosni predstavnik istočne Srbije i regiona zvanog Timočka krajina. To je rudarsko-industrijski grad i svojevrsan muzej na otvorenom. Nemojte da vas iznenadi ako nasred ulice ugledate ogroman kamion koji još zovu “Guliver”.

Spoma Avramov Photography

Na svoje putešestvije sam ponela svog vernog prijatelja Nikon-a koji je zabeležio neke od mojih najboljih fotografija do sada. U odlasku i povratku smo imali vodiča, direktora Tehničke škole Bor, Mr Vladimira Stankovića među tviterašima poznatog kao @DedaBor, koji nam je duhovito i iscrpno opisao svoj grad i njegove znamenitosti.

Za kraj, vratila sam se puna utisaka, kojima treba još vremena da se slegnu, društvo je bilo sjajno, domaćini divni, gostoljubivost srbijanska, a priroda koja se sreće samo kod nas.

Da bih bila sigurna da ću se opet vratiti u Bor i na Borsko jezero, ostavila sam za sledeći put da obiđem Lazarevu pećinu, Brestovačku banju i skijalište Crni vrh.

Posle svega viđenog u doživljenog, svaka preporuka za Bor, Borsko jezero i hotel “Jezero” kao sinonim za odmor i uživanje. J

Sigurno ćemo se videti opet!

Pogledajte još neke od slika sa našeg puta u središte zemlje.

Stare rudarske kuće u kojima još uvek ima stanara
Spoma Avramov Photography

Spoljni kop RTB Bor
Spoma Avramov Photography

Spoma Avramov Photography

Najdublja jama u Evropi
Spoma Avramov Photography

Pozdrav od mene :)

Sva prava na materijal u ovom tekstu su zadržana.

Linkovi na kojima možete pročitati utiske mojih saputnika :)

http://mahlat.rs/borsko-jezero-srpski-bled-2/

https://www.youtube.com/watch?v=CJUFvv1sda8&feature=youtu.be

http://twinstipsandtricks.com/kevaspijunista-u-epizodi-borovanje/

http://alex5rovski.com/borsko-jezero/

http://onajkarlo.com/neko-na-moru-a-neko-u-boru/

http://www.dnevnik.rs/drustvo/gorka-kafa-rudarska-s-pola-kilometra-kamena-nad-glavom

Možda sam danas posebno inspirisana zato što je divan dan i kroz prozor ulazi miris majske lipe,

možda zato što mi je godišnjica braka,

možda zato što sam se u krevetu gnjavila sa svojim klincima,

možda zato što sam sa sinom pravila američke palačinke i prvi put ih probala sa javorovim sirupom i jagodama,

možda zato što je iza mene jedan divan foto sešn i prelepe fotografije koje govore o tome,

možda zato što mi je kuma poslala moćnu tantru,

možda zato što me čeka večera sa porodicom,...?

Možda, možda, možda...

A možda je sve to tako zato što ja tako hoću, vidim i osećam.

Ima dana kada sam sva stegnuta, napeta i nesrećna. To su oni dani kada vam se i „dobar dan“ od komšije čini kao psovka, kada najrađe ne izlazite iz kuće i ne pričate ni sa kim, pa ni sa sobom J

Tih dana mi se čini da ništa nije kako ja želim. A možda je baš sve kako ja želim, samo što ja to ne vidim? Što sam starija, sve mi je jasnija ona poslovica da slušaš onu muziku na koju stanicu okreneš.

Za sebe bih slobodno mogla da kažem da sam osoba koja voli da sve drži pod kontrolom, ali cvrc!

Kada bi to bilo moguće ovde bi pisalo „živela je srećno do kraja života“! J

Koliko čovek sebe može da unesreći stalnim pokušajima da sve bude cakum-pakum to samo Bog zna. J

I taj čovek, naravno. J

Neki ranije nauče da je to gubljenje vremena, neki kasnije, neki nikada...

Ja sam od onih kasnije, ali tešim se time da je bolje ikad nego nikad.

Nekad sam se nervirala kada spremam neku proslavu i ne stignem da pripremim sve što sam zamislila. Kao da mi je neko zadao zadatak koji mi radi o životu. Pojedem se živa, dočekujem goste u kupatilu sa mokrom kosom, radim do zadnjeg trenutka, mrtva umorna dočekujem Novu godinu i rođendane, šminkam se u busu i autu, vičem na muža, decu, sebe proklinjem...

I sve to tako dok nisam shvatila da niko, ali baš niko to ne očekuje od mene. Nakon što sam prvi put odustala od 10 jela i napravila samo 5 sve je išlo glatko! J Kosa može i da se veže, šminka može da bude i samo karmin, prašinu na polici vidim samo ja. A kada proslava i druženje počne niko više ne obraća pažnju ni na šta osim na dobro raspoloženje i atmosferu!

Kada sam umorna sednem, kada mi se spava, spavam, kada mi se jede, udarim se po prstima! Šala mala. J

Sve u svemu, trudim se da između svakodnevnih obaveza napravim hijerarhiju i obavezno ostavim sebi vremena za predah, da li u vidu blejanja na internetu, gledanja filma sa porodicom, čitanja knjiga, druženja, šetnje u prirodi, bilo šta od toga...

Najvažnije od svega je znati prepustiti se danu da vas vozi i pametno balansirati između obaveza i relaksacije. Tako je i sa životom, prepustite mu se, pokušajte da sve događaje prihvatite kao deo iskustva koje će vas odvesti u nekom pravcu. Taj pravac nije obavezno uspeh, karijera, novac, ali je ono što vam u tom trenutku treba da biste došli do sebe i nekog zaključka.

Nevolja nastaje kada se uporno opiremo svemu tome i svu svoju energiju usmeravamo na borbu protiv neminovnosti, umesto da se prepustimo i dozvolimo da nas te nove situacije dovedu do novih iskustava i situacija koje su često još bolje od onog što smo sami zamišljali.

Da bi vam bilo jasnije o čemu pričam uzeću za primer osobu nezadovoljnu na poslu. Ona se plaši promene, navikla se na to loše što ima i više je plaši ono nepoznato što bi mogla imati. Nije sigurna da li to može, jer nije ni probala i rađe će žaliti do kraja života nego da ne uspe i nešto nauči iz toga.

Ja razumem ljude koji imaju porodicu i decu koja zavise od njihove zarade i ne savetujem radikalne poteze davanja otkaza preko noći, ali savetujem preduzimanje koraka koji će vas dovesti do cilja. Pokušajte ono o čemu sanjate, nekada to i nije baš tako kako vam se čini, ali će vas to možda odvesti do nečeg potpuno drugačijeg o čemu niste ni razmišljali. A još je bolje!

Uspeh i elan koji ćete dobiti će vas podstaći da mislite i radite dalje. Neverovatan je osećaj kada neki vaš san počne da se ostvaruje, odjednom kao da svet počinjete da gledate drugim očima. Primećujete ljude, boje, ukuse i mirise. Verujem da se tako oseća beba koja počinje da poima svet oko sebe, koja po prvi put proba jabuku i šargarepu. J

U svakom slučaju bitno je da shvatite da pokušavajući nemate šta da izgubite, gubite samo iskustvo stečeno tim pokušajim. Ako tako priđete neuspehu, svaki pad ćete gledati blagonaklono kao još jedan korak ka svom cilju.

I tako... A sad odoh u ovaj divan dan! J

Spoma Avramov Photography

Danas mi se desila jedna neprijatna situacija. Optužena sam na svojoj FB stranici da sam kopirala tuđ rad. Za one koji ne znaju, od pre godinu i po dana se bavim rukotvorinama i na mojoj FB strani Moje malo kraljevstvo izlažem svoje ručne radove.

Počelo je kao hobi i sredstvo za opuštanje i relaksaciju, jedna vrsta radne terapije. Inspiraciju uglavnom pronalazim na stranim sajtovima i društvenim mrežama, a pratim i strane i naše rukotvorce. Do sada me niko nikada nije optužio za to, a i što bi kada to ne radim?

Za svo ovo vreme svedočila sam velikom broju optužbi na račun plagijata od strane kreativki. Nikada otvoreno, ali znaju da se požale na svojim stranam kako je „NEKO UKRAO“ njen rad itd. Pošto se bavim i FOTOGRAFIJOM, alergična sam na krađu radova generalno.

Jednom prilikom sam videla takav komentar i sporni rad na strani koju pratim, a posle par dana dok sam „kopala“ po Pinterestu, jednoj od omiljenih društvenih mreža za inspiraciju, pronađem isti takav rad! Pogledam datum objavljivanja i originalan sajt sa koga je rad preuzet.

Nećete poverovati, rad je napravljen pet godina ranije u Portugalu, a naša „pokradena“ rukotvorka je u stvari potpuno prekopirala konkretan rad i ljuti se što je neko prekopirao nju! I sada se postavlja pitanje, ko je tu koga pokrao? I da li je iko ikoga tu pokrao? Da li je falsifikat rad onoga koji se prvi „zapljune“ na original ili drugog, trećeg...?

Uglavnom sama crtam nacrte za svoje krojeve, ako postoji pdf kroj i ako je rad kompleksan onda ga kopiram sečem i prenosim na materijal koji opet sečem i šijem. Ali u svakom slučaju svaki taj rad je od početka do kraja ručni rad. Unikat kao takav, jer ni jedan drugi rad neće biti u potpunosti isti. Za razliku od fabričke izrade koje izvode mašine i zbog toga je ručni rad toliko cenjen.

Sporni rad je urađen u jednom primerku i to na zahtev mog sestrića. Ne kažem da ih neću izraditi još, ali i pored velike sličnosti sa radom „oštećene“ postoje razlike u radu i izvedbi. Sa jedne strane sam se uvredila zbog optužbe, što je bilo prilično detinjasto sa moje strane, ali i slatko nasmejala nakon prvobitnog šoka. Zato što neko u današnje vreme može da optuži nekoga za plagiranje nečega što je i sam skinuo sa interneta.

Ali kako dokazati šta je starije, kokoška ili jaje? Na kraju sam odlučila da se ne potresam previše i da nastavim da radim to što radim na prvom mestu zbog ličnog zadovoljstva i zadovoljstva onih koje moji radovi uveseljavaju i ulepšavaju. Ako neko misli da je to plagijat, hvala na komplimentu, znači da imam dobro oko i ruku. U svakom slučaju ovo sigurno nije poslednja ovakva optužba, jer onaj ko radi i to radi dobro, upada u oči, smeta i biva izložen napadima...

Svi vi koji mislite da su moji radovi vredni vaše pažnje dobrodošli ste da ih pogledate na mojoj FB stani

Mojemalo kraljevstvo J

Ko zna, možda ugledate još neki falsifikat falsifikata! ;)

Spoma Avramov Photography

Za knjigu mogu reći da je oduvek moj najbolji prijatelj i verni pratilac od najranijeg uzrasta. U vreme dok sam ja bila dete nije bilo drugih vidova zabave i razonode u slobodno vreme osim igre u prirodi i čitanja knjiga i stripova.

Meni je bilo dovoljno da imam dobru knjigu i da ne izađem napolje danima. Roditelji su me ponekad terali da izađem, za ne poverovati, zar ne? Knjiga je najdraži poklon, a često i sama ne mogu da odolim i da je ne kupim samo da bih je posedovala!

Pre nekog vremena sam se ponovo učlanila u biblioteku zbog nedostatka prostora za odlaganje, ali ih i dalje kupujem i skladištim po ormarima, kutijama na tavanu i drugim budžacima... Ljubav prema knjigama traje četrdeset godina i ne popušta.

Koliko god se trudila da od prvog dana naučim svoju decu da vole čitanje, ponekad mi se, na moju veliku žalost, čini da gubim bitku.Za mene, kao velikog ljubitelja knjiga, to je poražavajuće.

Meni su knjige izvor svih znanja na ovom svetu. Moja mašta ne bi bila to što jeste bez svih onih avantura i putovanja koje sam imala u knjigama. Ovaj put neću pisati o „današnjoj deci“, internetu, mobilnim telefonima, tabletima, kindlovima etc. To je tema za neki drugi tekst i neku drugu priliku.

Elem, povod za ovaj tekst je Svetski dan knjige koji se proslavlja 23.4. Tog dana će mnoge organizacije, ustanove kluture, izdavačke kuće organizovati tribine, predavanja, radionice za decu i odrasle, a sve u cilju promocije knjiga i čitalaštva.

Od skoro sam postala saradnik Novak Đoković Fondacije i moram reći da je to za mene velika čast i ukazano poverenje. Iz tog razloga, a i zbog humanog karaktera same akcije, želim da najavim proslavu Svetskog dana knjige sa Novak Đoković fondacijom u Ušće šoping centru, u četvrtak 21.4.

Fondacija prikuplja knjige za decu uzrasta od 5-14 godina i na prikupljenu količinu knjiga doniraće još toliko primeraka koji će biti poklonjeni deci u subotu 23.4. Više o ovom događaju možete pročitati OVDE.

Inače, Svetski dan knjige obeležava se 23. aprila od 1995. godine zbog simbolike tog datuma za svetsku književnost. To je datum rođenja Vijliama Šekspira, Vladimira Nabokova, Manuela Mehie Valjeha, a tada su preminuli Servantes, De la Vega i Šekspir.

Unesko je proglasio Dan knjige u želji da ohrabri sve, a posebno mlade, da otkriju zadovoljstvo čitanja i izraze poštovanje svima koji su doprineli društvenom i kulturnom razvoju čovečanstva.

Ovom prilikom želim da poručim svim mojim prijateljima da neće pogrešiti ako mi poklone knjigu za rođendan, Novu godinu i neku drugu priliku. Ali im ne garantujem da uskoro neću prikupljati donaciju za neku novu policu zbog nedostatka prostora za iste. ;)

Možda ovaj tekst neće biti o mom prvom foto iskustvu, ali je prvi o novom poglavlju u mom realnom i digitalnom životu.

Pre sedam godina sam započela svoju priču sa preduzetništvom i izdavaštvom, a pre tri godine sam zvanično uplovila u svet fotografije. Fotografija me je oduvek privlačila, ali su me vreme i događaji vodili u drugim pravcima. Tek sada kada pogledam unazad vidim da su svi putevi vodili do ovog mesta gde sam sada, samo je pitanje hrabrosti i odlučnosti gde će me sve to odvesti.

Poslednje dve godine samo pokušavala da otkrijem gde grešim i da li sam učinila sve što je bilo potrebno da priča uspe. Nakon teškog priznanja samoj sebi da sam grešila i da nisam učinila sve što je trebalo, odlučila sam da tu grešku ispravim. Za početak sam donela odluku da zatvorim neka poglavlja.

Za svo to vreme fotografijom sam se bavila iz hobija i beskrajno uživala u njoj, svaki novi korak izazivao je oduševljenje samom sobom i mojim malim remek delom. Nisam se usuđivala da pomislim da bi ona mogla biti moje buduće zanimanje.

A zašto je to tako?

Zato što u našoj sredini nije uobičajena pojava da osoba od četrdeset i kusur godina promeni profesiju, zanemari fakultetsko obrazovanje, godine edukacije i iskustva i krene u potpuno novom pravcu. Iskreno i ja se nisamo osećala hrabo u prvom trenutku, već sam napisala da se nisam usuđivala da to ni pomislim.

Jedan od dokaza je i moje višemesečno odlaganje apliciranja na sajt Shutterstock. Kada sam to konačno uradila osećala sam se kao student koji očekuje rezultate prvog ispita. Odgovor je stigao brže nego što sam mogla i da zamislim, tog istog dana! Postala sam saradnik (contributor) i stekla pravo da prodajem svoje fotografije na jednom od najpoznatijih komercijalnih sajtova.

Možda za nekoga to nije velika stvar, ali ja sam bila oduševljena (još uvek sam) i ohrabrena da nastavim da radim to što sam započela. Ali sam i dalje osećala nelagodu zbog „odustajanja“ od prethodne priče.

Zašto vam sve ovo pričam? Juče sam imala jedan foto sešn u parku, modeli su mi bili mama D. i njen sinčić. Dok smo završavali fotografisanje ugledam svoju drugaricu iz osnovne škole i silno joj se obradujem.

Dugo se nismo srele, pitam je šta radi i šta je završila, pošto ne mogu da se setim. Kaže mi da je došla do šeste godine medicine i da je onda shvatila da želi da bude slikar! Sada je kaže bachelor i planira da upiše master. Ne mogu da vam opišem moje iznenađenje i oduševljenje.

Setila sam se da smo obe išle u muzičku školi, pohađale zajedno solfeđo i da je bila sklona umetnosti kao i ja. Kroz razgovor konstatujem da smo obe zbog roditelja i nekih drugih razloga izabrale nešto drugo od onog što nam je bilo predodređeno i da krećemo iz početka u četrdesetim. Ona mi kaže kako sam ja, za razliku od nje, zaokružila svoju priču sa fakultetom, a ja se složim sa njom.

Kada sam stigla kući razmišljala sam o ovom susretu i zaključila da ništa nije slučajno. Ona rečenica o zaokruženosti mi je još odzvanjala u glavi. Nekako sam se osećala konačno utešeno.Zbog tog susreta sam shvatila da nisam jedina i usamljena u svom početku i transformaciji i da umesto što se preispitujem treba hrabro da krenem dalje.

Iskustvo me je naučilo da nijedan početak nije lak, ali da je lakše ako radiš ono što voliš i ono u čemu uživaš. O tome sam pisala u jednom drugom tekstu koji možete čitati OVDE.

Nadam se da ćete uživati u mojim postovima i fotografijama, da ćete me podržavati svojim komentarima i hvala vam unapred na tome!

:)

P.S. U međuvremenu sam postala contributor na iStock-u i hrabro se borim za svoje mesto u svetu fotografa :)

Da li ste i vi neko ko počinje ispočetka?
Podelite svoju priču sa mnom :)

Ovaj tekst se neće baviti negativnim stranama nezaposlenosti i egzistencijalnim pitanjima koja se u takvim trenucima otvaraju. Mislim da takvih tekstova i oglasa za posao ima sasvim dovoljno.

Ali iskustvo mi je pokazalo da takvi periodi mogu biti veoma produktivni za osobu koja se nalazi „between two jobs“. J

Elem, nakon što vas prođe prvi šok od gubitka posla i kriza pitanja „šta ću sada“, „od čega ću živeti“, „kako sve one stečene navike ostaviti“ , dajte sebi neko vreme za odmor. Znači pod brojem jedan:

1. Odmor

Istraživanja pokazuju da se u trenucima dosade i dokolice javljaju razne kreativne ideje. Jedna od tih ideja bi mogla biti vaš budući posao.

2. Upoznajte sebe

Kada već nemate posao i morate da tražite novi, neka to onda bude nešto u čemu ste zaista dobri i nešto što bi voleli da radite. Gubitak posla može biti nova prilika u životu. Zapitajte se u čemu ste sve dobri, šta ste želeli da budete kao dete, šta vam donosi najveći mir i spokojstvo dok radite? Začudićete se koliko je daleko otišao vaš život od prvobitnih želja i ideja o sebi. J

3. Čitajte knjige, časopise, dnevnu štampu

Možda će vam one pomoći da dođete do ideje za novi posao. U krajnjem slučaju odmorićete se i razvijati svoju kreativnost, kada su knjige u pitanju. Izbegavajte žutu štampu, od nje propadaju male sive ćelije. J

4. Pretažite internet

Googlujući reči vezane za posao, posetite sajtove koji se bave zapošljavanjem i različitim temama vezanim za posao i samozapošljavanje. Pronađite iskustva drugih ljudi i njihove priče. Dobro je pronaći svoje mesto u novonastaloj situaciji i videti da su se i drugi nalazili u istoj situaciji i izašli iz nje uspešno.

5. Pohađajte besplatne kurseve

Ako ste do sada već otkrili šta bi želeli da radite na YT i određenim sajtovim ćete pronaći pregršt kurseva i webinarijuma na različite teme.

https://www.lynda.com/ https://www.coursera.org/ https://www.futurelearn.com/courses/upcoming https://www.youtube.com/ http://webinarium.rs/

6. Besplatne elektonske knjige, udžbenici, časopisi

Isto kao i kod prethodne tačke, internet je prepun elektronske literature iz svih oblasti. Neće vam biti teško da nađete besplatnu literaturu na teme koje vas interesuje.

https://issuu.com/ https://www.gutenberg.org/ http://www.slideshare.net/ http://www.techsupportalert.com/best-free-ebooks-online.htm

7. Društvene mreže

Na društvenim mrežama pratite grupe profesionalaca iz različitih oblasti, pretražujte ih sa haštagovima koji vas interesuju (npr. #posao). Pored društvenih mreža koje najviše imaju za cilj druženje, tu su i Pinterest, LinkedIn, Instagram... na kojima možete pregršt linkova i kreativnih ideja i kontakata.

https://www.facebook.com/ https://twitter.com/ https://www.pinterest.com/ https://instagram.com/ https://www.linkedin.com/

8. Razgovarajte sa prijateljima

Iskustva prijatelja koji su prošli ili još uvek prolaze kroz sličnu situaciju mogu biti dragocena. Daće vam potrebne savete i prečice. Smiriće vas i podržati, na taj način ćete uvideti da niste jedini kome se to dešava. Pitajte prijatelje i roditelje kako vas oni vide, u kom poslu biste se, po njima, najbolje snalazili. Ne morate ih poslušati, ali je drugi ugao gledanja na situaciju osvežavajuć, daje novu perspektivu, ako ništa drugo da se zamislite zašto vas tako vide. J

9. Razvijajte divergentno mišljenje

Divergentno razmišljanje je sinonim za kreativnost. Na taj način dolazite do više različitih i mogućih rešenja. Npr. Razmislite u kojim sve sferama i poslovima biste mogli da upotrebite svoje znanje stečeno na prethodnom poslu/ovima. Nemojte se ograničavati poslovima koji već postoje, možda vaš posao tek treba da bude izmišljen. Možda ćete ga izmisliti baš vi! J

10. Uživajte u nezaposlenosti

Dobro ste pročitali, baš tako, uživajte u mogućnosti izbora, kreativnosti, ponovnog pronalaženja sebe. Možda je to prilika da ispravite grešku pri izboru škole, zanimanja, roditeljskog uticaja, nedostatka samopouzdanja i još mnogo čega.

Svaka kriza je ujedno i prilika da se raste i razvija. U krizama čovek akumulira sve svoje snage i resurse. Ojačajte u krizi, ne dozvolite da vas skrene sa unapred zacrtanog cilja.

Mogućnosti su ogromne, a prepreke su samo one koje sami sebi postavimo. Svako od nas može biti sve što poželi, jedina razlika je u stepenu uspešnosti kojom ćemo obavljati odabranu aktivnost. Ali ako uživamo tome, sve ostalo je nebitno.

Parafraziraću jednu frazu sa interneta, koja kaže, da ako voliš ono što radiš, to nije posao i da na taj način nećeš raditi ni jedan dan svoga života. J

Nadam se da vam je tekst bio koristan, ako imate i vi neki svoj proveren predlog, slobodno mi pošaljite, a ja ću ga objaviti. J

Srećno!

Spoma Avramov Photography

Koliko istine u ovoj šali. J U ljudskoj je ćudi da vole cenkanje, onaj osećaj da si dobro prošao, uštedeo, spustio cenu. U poslednje vreme taj običaj ili potreba je dobila svoju moderniju verziju, a to je kompenzacija ušuškana u reklamne ponude i razmene linkova na sajtu, profilu itd.

O čemu se naime radi, u poslednjih par meseci više puta mi se desilo da vidim, dobijem, čujem za ponudu saradnje u vidu razmene linka, reklamiranja itd. U svetu blogera i društvenih mreža to je uobičajena stvar, mi se na taj način podržavamo i pomažemo jedni drugima u našem „krstaškom pohodu“ nezavisnog novinarstva, pokazujemo koja su nam interesovanja i opredeljenja.

Ono što me je iznerviralo je to da sve češće ljudi linkovanje i „postavljanje“ adrese sajta/profila na svoj profil/sajt doživljavaju kao jedini način trgovine i valute. Pri tome njihovi profili i sajtovi su potpuno anonimni i nemaju mnogo veze sa delatnošću kojom se bavi većina ljudi koje bi oni na taj način angažovali. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne razmenjiju se linkovi samo sa popularnima, već i sa onim ljudima sa kojima delite interesovanja, nišu i klijente.

Ljudi koji prihvataju taj vid saradnje su obično početnici, neiskusni, traže besplatnu reklamu, ali ne shvataju šta takav aranžman dugoročno znači za njih. Oni su za takve poslodavce potrošna roba, onog trenutka kada budu tražili novčanu nadoknadu za svoj rad, jer će brzo uvideti da ta reklama ne donosi onoliko koliko su mislili da će im doneti, poslodavac će iznenada postati nezadovoljan njihovim radom i potražiće drugog naivčinu.

Još davno kada sam počela da se bavim preduzetništvom, ne tako retko, klijenti su mi nudili kompenzaciju kao vid plaćanja. Za neupućene i strance, to je u srpskoj kulturi poslovanja veoma česta pojava, moglo bi se takoreći običaj J Kao „mlad i zelen“ preduzetnik, u strahu da ne izgubim klijenta i priliku da se dokažem pravila sam grešku i prihvatala dogovor. U potaji sam se nadala da je to samo ovaj put i da će mi sledeći put klijent platiti u čvrstoj valuti, kak’ spada J Ali to u većini slučajeva nije bilo tako...

To je drugi običaj srpske kulture poslovanja, „ne smeš da menjaš cenu i način plaćanja sa početka saradnje“! U protivnom, proglasiće te za prevaranta, profitera i nekog kome je uspeh udario o glavu. Naravoučenije, pre nego što formirate cenu ili prihvatite neki vid kompenzacije dobro razmislite da li je to realna cena vašeg proizvoda i da li će vam kompenzacija u budućnosti predstavljati teret. Inače, sami sebi kopate raku propasti i neuspeha u poslu.

Još jedno nepisano pravilo srpskog poslovanja je mišljenje da su jeftini proizvodi i popusti u korealciji sa lošim kvalitetom i očajanjem onog ko tako posluje. Iz ličnog iskustva kupca i korisnika tvrdim da to nije tako, ali postoji jedan sloj ljudi, ne znam kako bi ih nazvala, a da to ne bude snobovi, skorojevići, foliraniti, koji tako razmišljaju. Njima možete prodati bilo šta samo da je skupo i zvuči egzotično. Oni treba da vam budu posebna ciljna grupa i za njih morate imati posebne cene („Samo za tebe, 1.000.000 eura, cena prava sitnica!“). J

Ne kažem da je lako usvojiti ova pravila, često sam i sama u dilemi šta da uradima, ali neka vas vodi osećaj samopoštovanja i bez griže savesti odbite svaku ponudu zbog koje ćete se kasnije osećati obezvređeno i loše.

Par puta sam odgovorila „poslodavcu“ da ću uraditi neki poso za 50% njegove prave vrednosti, ali da mi mora platiti, a da se link i potpisivanje mog rada podrazumevaju kao autorsko delo (ovo je zadnjih dana vrlo osetljiva tema uodređenim krugovima). Na taj način i ja i poslodavac se obavezujemo na jedan određeni nivo kvaliteta rada, odgovornosti i rok. Ako vam neko uradi nešto besplatno, za kompenzaciju u vidu linka, „reklamiraću te“ obaveze ili nekog drugog virtuelnog marketinga, možete očekivati i takvu uslugu. Virtuelnu.

Sa druge strane ako ste vi poslodavac, a „zaposleni“ kasni sa poslom, ne možete ga požurivati, ako posao nije urađen baš kako ste hteli, ne možete se žaliti, ako odustane na pola, nemate ugovor na koji se možete pozvati...

I obrnuto, kao što sam gore napisala, pet puta uradiš free, vidiš da mu je krenulo, tražiš novac i dobiješ šipak J

Zbog toga svoj rad treba uvek naplatiti, makar i spustili cenu, ali morate zadržati taj imidž osobe koja „ne radi za kompenzaciju“ i razmenu linkova, u protivnom rizikujete da postanete trgovac robe široke potrošnje na Kvantaškoj pijaci umesto onog što ste želeli da budete. J

Srećno! J

Пријавите се на: Постови ( Atom )

PORODIČNA ŽENA

featured

On golden pond - Borsko jezero

Prepusti se

Falsifikat falsifikata

Knjigu tvoju ljubim

Zaokružiti se

10 stvari koje možete uraditi kada ostanete bez posla

Ni kod babe nema džabe

O meni

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava

featured

O meni

ŽELITE DA ME ANGAŽUJETE?

Instagram

NAJČITANIJE

MOJA PISANIJA

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava