PORODIČNA ŽENA

pexels.com

Još dok sam bila dete, gledajući američke božićne filmove, primetila sam da u tim filmovima, roditelji često, na badnje veče, deci pred spavanja čitaju neku knjigu.

Kada sam malo porasla, zapamtila sam početak priče, jer bi uglavnom njega čitali u nekoj od scena i bilo mi je jako slatko kad kažu: “ni jedno biće se nije micalo, čak ni miš”! Uvek bi zamislila slatkog mišića kako stoji ukočen. :)

Još kasnije sam saznala da se priča zove Twas the night before Christmas (Bila je to noć pre Božića). Kada sam dobila decu, pokušala sam da je pronađem, da bi je čitala njima, ali je nigde nisam pronašla. Posle se nisam mnogo bavila time, jer je bilo drugih priča i slikovnica. Sve do sada.

Pre par nedelja napisala sam tekst o Adventu i na moje veliko iznenađenje, bio je jaaaako čitan! Komentari su bili sjajni, ljudi su bili oduševljeni što su konačno saznali šta znači taj praznik, a neki su po prvi put čuli za njega i zahvalili mi se na tome.

Shvatila sam da ljudi vole da čitaju i uče o drugim običajima i kulturama, tako da sam odlučila da se bacim na još jedno istraživanje i podelim ga sa vama.

Da krenemo ispočetka…

pexels.com

Priču “Bila je to noć pre Božića” napisao je u gradu Troj, državi Njujork, 1822. godine, profesor orijentalne i grčke književnosti, Klement Klark Mur. Njega još nazivaju i tvorcem savremene verzije Deda Mraza, zato što je pre njega Santa Klaus bio Sinterklas (kako su ga zvali doseljenici iz Holandije i Belgije).

U prvobitnoj verziji priča se zvala “Poseta Svetog Nikole”. Bez neke posebne namere da postane popularan i doprinese stvaranju fenomena Deda Mraza, Klement Klark Mur je priču napisao za svojih šestoro dece. U Americi je čitanje ove priče, veče uoči Božića, postalo tradicija.

Klement Klark Mur, koji je bio veoma skroman čovek (njegov otac je bio biskup), kopiju svoje priče je poslao izdavaču, uz napomenu da autor ostane anoniman. Prvo izdanje priče je ugledalo svetlost dana 23.12.1823. godine i odmah je doživelo ogromnu popularnost. Autor je ostao anoniman sve do 1844. godine kada je uvrstio u svoju zbirku poezije.

pexels.com

Mnoge karakteristike savremenog Deda Mraza nastale su u ovoj priči, kao što je vožnja sankama koje sleću na krov i ulazak kroz dimnjak sa punom vrećom igračaka. Svet Nikola je opisan kao “bucmast i debeo, pravi veseljak stari vilenjak”, “sa malim okruglim stomakom” koji se “trese kao zdela puna želea kada se smeje”, a “minijaturne sanke” i “mali irvasi” govore da je Deda Mraz malen. Kroz godine koje su prolazile, Deda Mraz je "porastao" u krupnu osobu. :)

Da bi ova priča bila što autentičnija, pronašla sam za vas originalnu, štampanu verziju na engleskom jeziku, koju možete pročitati OVDE.

Za one koji žele da uživaju u izvedbi Michael Buble (kanadski pevač) na engleskom jeziku, pogledajte i poslušajte ovaj video.

Za najmlađe i one koji žele da im je pročitaju na srpskom jeziku, uživajte u nastavku ovog teksta! :)

pexels.com

Bila je to noć pre Božića, kada kroz kuću celu

Živo biće se micalo nije, čak ne ni miš;

Čarape su pažljivo pored dimnjaka okačene bile,

U nadama da će Sveti Nikola uskoro tu biti;

Deca su bila smeštena sva ušuškana u svojim krevetima,

Deca su bila smeštena sva ušuškana u svojim krevetima,

Dok su snoviđenja suvog voća plesala u njihovim glavama;

I mama u njenoj marami, a ja u mojoj kapi,

Baš smo se bili skrasili za dugu zimsku dremku,

Kada napolju na travnjaku nastade takav nered,

Skočih iz kreveta da vidim šta je u pitanju.

Na putu do prozora odleteo sam kao blesak,

Iskidao sam kapke i odbacio okvir.

Mesec na grudima novonapadalog snega

Dao je podnevni sjaj predmetima ispod,

Kad, šta se pred mojim začuđenim očima treba pojaviti,

Nego minijaturne sanke i osam malih irvasa,

Kakav maleni stari vozač, tako veseo i brz,

Znao sam u trenu to Sveti Nikola mora biti.

Brže od orlova njegove saonice dođoše,

I zviždao je, i vikao, i zvao ih po imenu;

''Sad, DASHER! Sad, DANCER! Sad, PRANCER i VIXEN!

Napred, COMET! Napred CUPID! Napred, DONDER i BLITZEN!

Na vrh trema! Na vrh zida!

Sad poletite! Poletite! Poletite svi!''

Kao što suvo lišće pre divljeg uragana leti,

Kada se sretnu sa preprekom, uzjašu do neba,

Tako gore do vrha kuće saonice odleteše,

Sa sankama punim igračaka i SvetimNikolom takođe.

A onda, u treptaju, čuh na krovu

Propinjanje i šapom udaranje svakog malog kopita.

Kako sam nacrtao u svojoj glavi, i okrenuo se bio,

Dole niz dimnjak Sveti Nikola skočivši dođe.

Bio je obučen u krzno sav, od glave do pete,

A njegova odeća beše sva ukaljana sa pepelom i čađi;

Zavežljaj igračaka bacio je na leđa,

I izgledao je kao torbar samo otvarajući svoj paket.

Njegove oči - kako su treperile! Njegove rupice kako vesele!

Njegovi obrazi kao ruže, njegov nos poput boje trešnje!

Njegova smešna ustenca behu sačinjena kao luk,

A njegova brada beše bela kao sneg;

Lulu je držao čvrsto u zubima,

A dim mu je kao venac okružio glavu;

Imao je široko lice i mali okrugao stomak,

Koji se tresao, kada se smejao kao zdela puna želea.

Bio je bucmast i debeo, pravi veseli stari vilenjak,

I smejao sam se kad sam ga video, uprkos sebi;

Mig njegovog oka i pokret njegove glave,

Ubrzo mi je dalo da znanja da nemam čega da se plašim;

Progovorio reč nije, već se bacio pravo na posao,

I popunio sve čarape; onda se trzajem okrenuo,

I položio prst pored svoga nosa,

I klimnuvši glavom uz dimnjak se uspeo;

Skočio na svoje sanke, svom timu zvižduk dao,

I daleko odletoše svi poput paperja sa čkalja.

Ali čuo sam ga uzviknuo je, pre nego što iz vidokruga nesta,

''SREĆAN BOŽIĆ SVIMA I SVIMA NOĆ LAKA!''

Večeras počinje period Adventa za hrišćanske vernike katoličke veroispovesti. Ja sam po veri pravoslavna hrišćanka, ali sam odrasla u delu grada Novog Sada koji se zove Telep i u kome je živelo (a i sad živi) mnogo Mađara. Naše prve komšije i druge i treće bile su Mađari.

Sa druge strane, Vojvodina je višenacionalna sredina tako da sam kao dete u zabavištu učila mađarski i slovački. Za nas nije neobično da čujemo drugi jezik u autobusu, u prodavnici, na ulici. Volim našu kulturu i običaje, ali mi je katolički Božić posebno drag. Nekako je šaren, veseo i raspevan. Bar ga na filmovima tako prikazuju. :)

Volim i Mikulaš, to je mađarska verzija Svetog Nikole i poistovećuju ga sa Deda Mrazom. Običaj je da deca veče pre Mikulaša (6.12.) očiste svoje cipelice i ostave ih u prozor da bi on mogao da ih nagradi slatkišima. Dobra deca dobijaju slatkiše, a nevaljala drvo, ugalj, šargarepu ili krompir.

Tačno četiri nedelje pre katoličkog božića (25.12.), počinje period koji se zove Advent. Reč se izgovara Ad’vent, dolazi iz latinskog jezika (adventus) i znači dolazak, u ovom slučaju se misli na dolazak na svet, rođenje Isusa Hrista sina Božijeg i približavanje Božića. Prva nedelja Adventa je najbliža prazniku sveca Andrije apostola (30.11.).

Jedan od običaj je da porodica u kući ima adventski venac sa četiri sveće. Porodica svake nedelje pali po jednu sveću i na taj način simbolizuje dan kada je Isus Hrist došao na svet. Do Božića bi trebalo da budu upaljenje sve četiri sveće. Vreme Adventa svake godine počinje tako da od paljenja prve sveće do Božića protekne četiri nedelje.

Prvi adventski venac je napravljen 1838. godine. Čine ga dva simbola krug i svetlo. Krug ili prsten, bez početka i kraja predstavlja večnost i vernost. Svetlo sveće nagoveštava dolazeće svetlo - Isusa. Zimzeleno granje koje se upliće u venac simbolizuje život koji ne prestaje, na život večni, a boja sveća je bela i crvena i podsećaju na Isusovu žrtvu i pobedu.

Jedno od tumačenja je da svaka od sveća ima svoje značenje, po jednom prva sveća je sveća nade, druga sveća je simbol mira, treća radosti, a četvrta ljubavi. Po drugom tumačenju, prva sveća je nazvana prorokova sveća, druga betlehemska, treća pastirska i četvrta je sveća anđela.

Još jedan od običaja u ovom periodi je Adventski kalendar. To je poseban kalendar sa 24 prozorčića. Deca u periodu od 1. do 24. decembra mogu svaki dan da otvore po jedan prozorčić i pojedu slatkiš koji se krije iza njega. Ni odrasli nisu imuni na ovaj običaj. :)

Nadam se da vam je čitanje ovog teksta bilo jednako interesantno i poučno koliko i meni njegovo pisanje.

Srećni praznici!

Da li i vi imate omiljeni praznik neke druge veroispovesti?

Spoma Avramov Photography

Povrede i nezgode su česta pojava, a pravovremeni tretman povređene osobe često može sprečiti ili barem umanjiti ozbiljne posledice. U prethodnim tekstovima smo pisali koji su postupci prve pomoći u slučaju raznih povreda, a sada bismo se mogli dotaći čarobnog sveta homeopatije i videti na koji način možemo reagovati kod ovakvih stanja. Različite „slatke magične kuglice“, mogu pomoći da detetu i sebi ublažite bol, otok, modrice, ubrzate zarastanje rana i preloma i naravno smanjite stres izazvan akutno nastalom situacijom. Mogu se koristiti same ili u kombinaciji s konvencijalnom terapijom.

Ozbiljno stanje koje prati teže povrede, infekcije, jake alergijske reakcije, poremećaje rada vitalnih organa je ŠOK. Pod šokom se često podrazumeva i emocionalna reakcija organizma nakon povrede, loših vesti ili drugih stresnih situacija. Osoba u stanju šoka je gotovo uvek pri svesti, ali je često nezainteresovana ili nesvesna svog stanja i zbivanja oko sebe. Obično ne zapomaže i ne traži pomoć. Često odsutno gleda u daljinu i apatična je, ali u početnom stadijumu može biti nemirna, uzbuđena ili agresivna.

Uz lečenje i zbrinjavanje povrede, vrlo je važno lečiti i šok. Kod masivnih krvarenja, povreda glave i velikih opekotina. 

PRIORITETNO JE ZBRINJAVATI ŠOK I SPROVESTI MERE ZA SPAŠAVANJE PO ABC PRINCIPU ( DISANJE, RAD SRCA, ZAUSTAVLJANJE KRVARENJA).

Kod blažih i srednje teških povreda povređenom odmah možete dati Arnicu.

Najčešće korišćeni lekovi u stanjima šoka su pored Arnice, Aconitum, Ignatia, Rescue remedy, a mogu se prema totalitetu prisutnih simptoma dati i Opium, Gelsemium, Carbo vegetabilis, Camphora, Hypericum, Lachesis, Posphoric acid, Veratrum album.

DOZIRANJE

Odabranu remediju treba dati u potenciji 30C ili 200C kod jakog šoka, s razmakom od 10 min. do 2 sata (zavisno od jačine simptoma). Sa prvim znacima poboljšanja prekinuti. Ako osobi nije bolje posle 4 doze, prestati davati remediju i odabrati drugu ili se obratiti homeopati.

ARNICA- glavni lek za šok nakon bilo kakve ozlede, nezgode, porođaja ili operacije, nakon primljenih loših vesti. Karakteristika osobe kojoj treba ovaj lek je da govori da joj je dobro, iako je očito da nije i ne vole da im se iko približava i da ih bilo ko dodiruje.

ACONITUM- šok je praćen strahom, panikom i teskobom, vrlo su nemirni i uplašeni i mogu imati strah od smrti.

IGNATIA- šok i žalost prisutni zajedno, kod emocionalnog šoka, najčešće kod gubitka voljene osobe; uobičajeni simptom za prepisivanje ove remedije je uzdisanje

RESCUE REMEDY- ovo je kombinacija Bachovih kapi (cvetne esencije); odlične su za bilo kakav  šok, prestrašenost ili nervozu. Kod šoka se u početku uzimaju na svakih 5 min, a sa prvim znacima poboljšanja proređuju na 3-4 x na dan.

OGREBOTINE, POREZOTINE I RANE

DOZIRANJE

Odmah nakon povrede dati odabranu remediju u potenciji 12C ili 30C svakih 10 do 90 min, maksimalno 6 doza, zatim smanjiti na 2-4x dnevno.

Najčešće korišćene remedije za ovakva stanja su:

CALENDULA - sve vrsta rana, za sprečavanje infekcija, gnojenja i sepse

HYPERICUM - duboke i vrlo bolne rane, kod kojih bol seva na gore, rane na područjima bogatim nervnim završecima, prsti, usne, uši, trtična regija

ARNICA -  za šok nakon povrede, krvarenja, stanja nagnječenja i ugruvanosti.

HEPAR SULPHURIS -  za rastrganu kožu, koja teško zarasta, često zagnojeno, vrlo osetljivo na dodir i hladnoću.

STAPHISAGRIA - za ravne porezotine, ili rane od hirurških rezova

LACHESIS -  rane ljubičaste boje, sporo zarastaju

BELLADONA- rana je vruća, a bol pogoršavaju hladni oblozi, područje je otečeno, crveno i vruće.

APIS, SILICEA, CALCAREA SULPHURICA – lekovi koji se ređe koriste...

Tekst napisala:

Snežana Kecojević
spec. fizikalne medicine i rehabilitacije i homeopata 

Često čujete kako savremeni trendovi vrše uticaj na žene i da u savremenom društvu vlada ‘teror mladosti’. Šta ta fraza tačno znači? Trend koji se krije iza ove fraze nameće ideju da su mladost i lepota jedini preduslovi za uspeh, sreću i zadovoljstvo u životu.

Ova pojava se najčešće sreće u industriji mode, kozmetike, filma, čak i na televiziji kada pogledate, nećete pronaći voditeljku stariju od 30-35 godina. Odeća koju pronalazimo u prodavnicama je plitka, uska i kičasta, sa cirkonima, šljokicama i perlicama.

Skoro po pravilu u prodavnicama možete pronaći samo odeću do broja 38, 40 ili najgoru od svih uvreda „univerzalna veličina“. Sve su popularnije emisije u kojima sredovečne žene prolaze kroz neki vid transformacij. U njima je pored promene stila, obavezan botox, liposukcija i operacija očnog sočiva (valjda su naočare sa dioptrijom neka uvreda?).

Nedavno sam upoznala jednu gospođu u srednjim godinama i nakon razgovora sa njom počela sam da se pitam ko je pravi krivac za ovakav tretman, industrija ili same žene?

Modna industrija je sve započela, ali su žene te koje su svojom nesigurnošću produbljuju ovaj problem i omogućavaju mu da traje!

Zašto majke žele da izgledaju kao ćerke, da imaju istu frizuru, iste pantalone i štikle? Zašto sebe iscrpljuju u teretanama, ludim dijetama i astronomski skupim tretmanima? Zašto nose šorceve, miniće, deholte do pupka i štikle od 15cm?

Zašto ne mogu da uživaju u onome što im je zrelost i iskustvo donelo i da li objektivno dobar izgled menja suštinu? 

Možemo i drugačije da postavimo ove pitanje, da li spoljašnji izgled odražava suštinu?

U ovom slučaju, sigurno da. 

Nesigurnost u sopstvene kvalitete, manjak samopouzdanja, samozadovoljstva i ostvarenosti umnogome utiču na  zadovoljstvo sopstvenim izgledom.

Uzmimo za primer italijanke i španjolke, žene koje važe za putene i raskošne lepotice, negovane, ali sa kojim kilogramom viška i borama kao svedočanstvom života bogatog iskustvom, francuskinje, takođe, elegantne, umerene, negovane, nikako plastične, sa šljaštećom šminkom i odećom.

Zašto naše žene nemaju tu vrstu samopouzdanja da svoje godine nose sa ponosom?

Zašto ih se stide i idu u drugu krajnost pokušavajući da ih prikriju na drastične i često groteskne načine?

Zašto umesto u botoks ne ulože u zdravu hranu, boravak sa porodicom u prirodi i fizičku aktivnost?

Zašto umesto u liposukciju ne ulože u večeri sa porodicom i prijateljima, u dobra vina i slatkiše?

Zašto umesto u silikonska usta i grudi ne ulože u putovanja, dobre knjige i predstave?

Zato što kada bi sve to uradile ne bi imale potrebu da menjaju svoju spoljašnjost, jer bi ona bila svedok svih lepih trenutaka, sreće i zadovoljstava na njima. Ovako one samo pokušavaju da sakriju svoju tugu, nezadovoljstvo i nesigurnost. 

Industrija mode i lepote nema ništa sa tim, ona samo koristi naše slabosti da bi zaradila i još dublje podrivala našu nesigurnost.

Uživajte u životu i svojoj zrelosti, mladost i lepota su divne i prolazne, ali se nikad ne bih menjala za osećaj nesigurnosti koje one nose. 

Uživajte u svojim borama i kom kilogramu viška jer samo oni znaju sve vaše tajne, a to je dragoceno. J

Kako se vi nosite sa prolaznošću i godinama? 

Da li ste za ili protiv raznih zahvata i zašto?

U današnjem postu ćemo obraditi pravljnje veoma popularne sovice. Bliže se ptaznici i bilo bi lepo da ga napravite nekoj devojčici. Boje i njihovo kombinovanje prepuštam vama, od materijala možete koristiti bilo šta, ja sam se odlučila za filc. Ovaj put  sam odabrala sivu, ciklama rozu i ljubičastu boju. Pored tih boja, potrebno vam je malo bele za oči i braon boja  za kljun (kljun možete izvezati). Od materijala su vam potrebni još i konci i perlice za ukrašavanje. Od sredstava za rad nabavite makaze i silikonski pištolj.

Pre nego što počnete da radite možete iscrtati model sove i njenih delova na papiru ili kartonu, to će vam olakšati, ako odlučite da napravite još koju sovicu. Nakon što model prenesete na materijal isecite ga i isprobajte raspored elemenata . Spojite telo sove i džepića i započnite sa šivenjem. Za spajanje se koristi bod sa omčom, konac uvek treba da bude sa suprotne strane od mesta boda.

Kada završite sa opšivanjem tela sove, pređite na ukrašavanje krila običnim bodom za fircanje. Možete koristiti svetliju nijansu konca da bi se bod lepo video.  Nakon toga izvezite trepavice na belom filcu, koji ste okruglo isekli za oči,  trepavice možete napraviti i od crnog filca. Po svojoj želji možete napraviti cvetić, kao ukras na sovicinoj glavi. Kada svi elementi budu gotovi, pažljivo ih spojite silikonskim pištoljem (u slučaju da ga nemate, upotrebite super lepak).

Pošto sam odlučila da se ova sovica šepuri na glavi jedne devojčice, na drugom sloju tela sove makazama sam pažljivo napravila dva mala proreza kroz koja sam provukla rajf. Rajf sam sa malo silikona pričvrstila za sovicu, da se ne bi pomerao. Poziciju sove na rajfu odredite pre nego što je zalepite. 

Nadam se da ćete vi ili neko vama drag uživati u ovom poklonu i nositi ga u veselju J

Ovaj blogpost je deo projekta Kućna radionica koji je pokrenula Ana sa bloga Kasijobeba :) Još radova blogerki koje učestvuju ovom projektu možete pronaći na sledećim linkovima:

Tekst je originalno obavljen na sajtu Savršena :)

Sve ostale moje radove pogledajte na FB strani Moje malo kraljevstvo

Autor teksta:

Snežana Kecojević
spec. fizikalne medicine i rehabilitacije i homeopata 

Za podmetače su nam, kao što na prvoj slici vidite, potrebne makaze, obična grafitna olovka (može i kreda), konac i igla, jedan podmetač i čaša. Naravno, potreban nam je i filc, vama prepuštam izbor boja i kombinacije. Ja sam želela da moji podmetači izgledaju prolećno i sveže, pa sam napravila asocijaciju sa zemljom, travom i cvećem.

Veći krug, iscrtan sa podmetačem je braon boje, manji, iscrtan čašom je zelene boje (ostavite komadić zelenog filca za listić). Za cvet sam odabrala ljubičati filc, ali on može biti bilo koje boje, a pošto ćete praviti komplet od šest podmetača, svaki cvet može biti drugačije boje, kao što sam to ja uradila.

Kada ste izrezali filc, po obeleženoj liniji, stavite manji krug na veći, gledajte da bude tačno na sredini i prošijte ga. Odabrala sam zlatan, ukrasni konac, da bi podmetačima dala dodatan svečani izgled, vi možete izabrati i neku drugu boju.

Kada završite sa šivenjem od komadića zelenog filca izrežite list i prošijete ga po sredini koncem (moja mala sugestija je da odmah izrežete svih 6 listića, koristeći prvi kao kroj), od ljubičastog filca isecite kvadrat veličine 5x5cm. Kvadratu zaoblite uglove i izrežite ga spiralno, spolja ka unutra. Listić možete zašiti ili zalepiti sa donje strane podmetača (ja sam ih šila tako što sam prolazila iglom kroz postojeće šavove). Gledajte da listić dovoljno viri ispod podmetača da biste kasnije na njega mogli da stavite cvet.

Uzmite ljubičasti filc, koji ste prethodno isekli spiralno i počnite da ga uvrćete od spoljašnjeg kraja ka unutrašnjem, povremeno možete staviti kap lepka da se filc ne bi odmotavao. Gledajte da vama donja ivica filc trake bude u ravni sa ostatkom namotaja. Kada dođete do kraja stavite lepak na dno cveta i pokrite ga unutrašnjim krajem, koji izgleda kao mali poklopac. Držite ga par minuta, a onda stavite lepak na dno cveta i prislonite ga na sredinu lista. U sredinu cvetića možete staviti perlicu u boji, a možete ga ostaviti i ovako.

Ovo ponovite još pet puta i imaćete svoj, jedinstveni komplet podmetača za uživanje sa prijateljima uz omiljeno piće. Nadam se da ćete u izradi uživati koliko i ja pripremajući ovaj foto tutorijal za vas. Pišite ako imate neku posebnu želju i predlog.

Štrickamo  se uskoro! J

Ovaj foto tutorijal je prvobitno objavljen na sajtu Savršena, tako da ga možete pogledati i tamo.
Sve ostale moje radove pogledajte na FB strani Moje malo kraljevstvo