PORODIČNA ŽENA

Spoma Avramov Photography

Ako do sada i jeste, ubuduće ćete se verovatno zapitati.

Svaka žena koja je bar jednom u životu ostala u drugom stanju zna koliko je bitan odnos sa ginekologom i poverenje koje vam on uliva. Sigurnost i podrška od strane odabranog lekara su ono što trudnicu održava smirenom u toku trudnoće. Promene raspoloženja, životnih i radnih navika, potencijalne komplikacije i opasnosti koje one nose je mnogo lakše podneti kada pored sebe imate dobrog i pouzdanog lekara.

Ali nije sve uvek tako jednostavno.

Iznenadila me je vest da su sa našeg tržišta povučeni lekovi Partusisten i Ginipral, koji se koriste za smanjenje kontrakcija i sprečavanje prevremenog porođaja. Takođe najavljeno je skoro povlačenje i leka Utrogestan koji ima isto dejstvo. Dva od ta tri leka sam i ja koristila u toku svoje prve trudnoće!

Ono što me je zaprepastilo više od povlačenja ovih lekova je saznanje naših lekarao o štetnosti ovih lekova još 2005. godine! Godinu dana pre sam i ja bila na terapiji zbog prevremenih kontrakcija. Sećam se da mi je doktorica rekla za nuspojave i da sam i sama pročitala u uputstvu mogućnost pojave drhtanja ruku, lupanja srca, aritmije… Što sam, naravno, i osetila. Ali sam joj verovala da je to najbolje što mogu učiniti za svoje buduće dete!

Doktoricu u gore navedenom tekstu još nije sramota da kaže, da su ti lekovi izazivali samo placebo efekat na trudnice! Onda smo mogle da pijemo i neki koktel vitamina, a ne lek koji oštećuje srce trudnice i ploda! Izvinite na mojoj reakciji, ali dosadilo mi je da se neko konstantno poigrava mojim životom, a da ja toga nisam svesna.

Već sam ranije pisala o aflatoksinu i latentnom i kontinuiranom trovanju njime. Takođe, poslednji post je posvećen dečaku, sinu moje poznanice, koji je preminuo u 7. godini zbog srčane mane. Koju nikad, niko nije dijagnostikovao, pošto u Srbiji ne postoji praksa da se objektivno zdrava novorođenčad preventivno pregleda UZ. Izuzetak su kukovi, čija iščašenost je poput promaje i drugih urbanih legendi u našem društvu, verovatno, bitnija od srca, pluća, bubrega i mozga.

Volela bih da živim u uređenoj zemlji i da neki revnosni naučnik sprovede longitudinalnu studiju nad svim ženama, koje su primale ove lekove i njihovom decom i utvrde posledice ove vrste lečenja. A onda, kada se utvrdi da je šteta bila veća nego korist, napravimo kolektivnu tužbu i oderemo i zdravstveni sistem i državu do gole kože! A ministre zdravlja i sve nesavesne lekare pošaljemo da sviraju klavir, ali na šipkama.

Verujem da im se tada ovakve “sistemske” greške ne bi tako često potkradale.

Sve čvršće sam uverena, nažalost, da se u ovoj našoj zemlji jedino sistemski radi na uništavanju novih života. Što siromaštvom, što javašlukom u zdravstvenom i obrazovnom sistemu. A porodica je u svemu tome samo kolateralna šteta. Porodica je neželjeno dete savremenog društva, koje teži tehnologizaciji, digitalizaciji i svim drugim ‘zacijama’ osim jedne jedine bitne.

HUMANIZACIJI.

Kakva su vaša iskustva sa lekarima?

http://portalquepasa.blogspot.rs/

Predamnom čist list papira. Kao život deteta kad se rodi. Na njega se potpisuj svi ljudi koje sretne u životu, događaji pišu svoja poglavlja, knjiga se stvara, poglavlja nižu…

A šta kada se knjiga završi posle prvog poglavlja?

I poglavlje

Ležim, još uvek drhtim. Carski rez. Ogroman šok za organizam. Kao da gorim, još uvek ne verujem da je sve prošlo, da sam sad majka. Sestra ulazi u sobu, unosi tri smotuljka. Dva u jednoj ruci, jedan u drugoj. Znam da je jedan od njih moj. Znam i koji je, majka uvek zna. Prinosi mi ga, ružičasto lice, formirano, markantan nos, pravi mali čovek, gledam ga. Prepoznajemo se i pre nego što smo se zvanično upoznali, to je lice mojih predaka, lice moga oca, njegovog oca…

To je lice budućnosti.

Praznina, užasna, strašna, nezamisliva. Osećam da ću se ugušiti, svaki put kad pomislim da je umrlo dete i svaki put kad zamislim njegovu majku i njen bol. Želim da je pozovem, ali ne znam šta da joj kažem, shvatam koliko bi moje reči zvučale apsurdno, a uteha beznačajno.

Ulazim u sobu, vidim sina kako leži u tišini.

- Kako si?

- Molim se.

- Za Deju?

- Molim se da bude živ…

Kako je dečije srce čisto i iskreno.

Kako je život surov i bolan.

Kako mi, odrasli, oguglamo na bol, patnju i tugu…?

II poglavlje

Mama, tata, baba, deda! Hajde reci gde je pametna glava!? A nos? Oko? Usta? Koga beba voli? Mamu i tatu! Smeje mi se! Tata ga baca u vis! Ljubim ga. Miris bebe. I onaj mekani deo iza uha, nabori ispod vrata, sklopljene šake ispod obraza dok spava. Mrak, tišina, gluvo doba noći, samo on i ja.

Ceo svet je samo naš.

Uvek kada se desi ovakva nesreća svi mediji pohrle da naprave vest, emisiju u kojoj se paušalno razgalaba o uzrocima, razlozima, krivici. Svi su pametni, svi se peru, upiru prstom jedni u druge, a deteta nema i tu je kraj svake priče.

III poglavlje

- Halo da li je Dario tu?

- Ko ga traži?

- Maša, njegova devojka.

- Nije Mašo, šta da mu prenesem?

- Recite mu da ću ga čekati kod bioskopa u 20.00h.

- Važi, preneću mu!

Studio.

- Recite nam molim vas, kako se kod nas deca pripremaju za polazak u školu.

- Sistematski pregled se radi u martu-aprilu, a posle se sistematski obavlja u neparnim razredima: prvi, treći, pet,… I kod upisa u srednju školu.

- Šta obuhvata sistematski pregled?

- Na sistematskom pregledu merimo visinu, težinu, poslušamo srce, pluća, roditelj daje diferencijalnu anamnezu …

- I to je sve?

- To je sve.

IV poglavlje

Požuri Arijane, zakasnićemo na Dariov diplomski! Ja sam gotov, ti si ta koju uvek čekamo! Samo da se našminkam, idi upali kola! Gde da sednemo? Gala, pogledaj ga što je lep! Ne mogu da verujem da je gotovo sa školom!

A sad, još da ga oženimo!

Ultarzvuk se ne radi svoj deci, samo ona deca kod koje postoji hereditet u porodici i ona kod koje je intrauterino utvređena neka genetska anomalija. Da li je to komplikovana procedura? Nije, dovoljno je da bolnica poseduje UZ i lekara specijalistu interne medicine. Svi veći klinički centri imaju oba.

V poglavlje

Sine, koliko zvanica ćeš imati? Da li ste odabrali salu? Mama i tata bi želeli da plate celu svadbu. Dovedite mi muziku! Konačno i ja mogu da naručim onu najskuplju! Sviraj! “Danas majko ženiš svoga sina”!

Ne plačem, to mi se samo malo razmazala šminka…

Da li postoje anomalije koje je nemoguće uočiti običnim posmatranjem bebe? Da. Da li bi pomogao preventivan UZ pregled svakog novorođenčeta? Da. Da li bi takav pregled mogao da se uradi na svakom sistematskom pregledu? Da. Zašto se ne radi? Zbog troškova u zdravstvu. Da li redovna zdravstvena zaštita pokriva takvu vrstu pregleda? Trebala bi.

VI poglavlje

Dušo da li hoćeš da dođemo i da vam pomogneo oko kupanja? Jeste da je bilo davno, ali se još dobro sećamo! Da li sisa? Maša ima dovoljno mleka, sve će biti dobro. Šta vam treba iz prodavnice i apoteke? Kupiću ja usput Daktanol! Takav si i ti bio…

Volim te!

Srbija zadnjih godina ima veći mortalitet od nataliteta. Šta to znači? To znači da polako umiremo kao narod. Zašto se to dešava? Sve manje dece se rađa, životni vek je duži, tako da mi kao društvo, u celini, sve više starimo. Da li se slažete da je za nas, trenutno, najvredniji resurs dete? Slažem se, u potpunosti. Zašto se onda dešavaju ovakve nesreće? Mislim da društvo, ili tačnije ljudi koji su odgovorni za ovo društvo,ne cene ljudski život, dečiji život. Kako to mislite? Najlakše je propagirati rađanje, šušnuti majkama par stotina eura, koji ne pokrivaju ni pelene i tu završiti svaku priču. Neko će reći da je najlakše roditi, možda i jeste, ali odgajati, voleti, ulagati, brinuti, strepeti, preživeti i doživeti, to nema cenu.

VII poglavlje

Sećaš se kada smo bili na moru i kada sam te učila da plivaš? Sećaš se da sam ti rekla da se opustiš i da mi veruješ, da će sve biti u redu? Tako mi i sad moraš verovati, ja ću uvek biti tu, gledaću te i brinuti o tebi i tvojoj porodici. Moram otići, ali ću zauvek biti tu, u tvom srcu i tvojim uspomenama.

Zapamti uvek sam te volela i uvek ću te voleti…

Zaključak

Ovako svaka životna priča treba da se završi, ovim redosledom, na ovaj način…

Za Deju i njegovu mamu, tatu i brata. Volimo vas.

Spoma Avramov Photography

Svakodnevno se susrećem sa situacijama u kojima merim, vagam, procenjujem i ocenjijem. A nisam ni piljarica, ni prodavačica, ni tržišna inspektorka, a bogami ni učiteljica. Ja sam samo jedna prosečna mama u jednoj prosečnoj porodici, u jednoj, recimo, prosečnoj zemlji.

Pre neki dan pročitam komentar na FB profilu svoje poznanice, koja se izvinjava ako nas zatrpava slikama svog malog sina. To joj je prvo dete, ona fina, mlada, obrazovana i ambiciozna žena, a dete slatko, napredno i srećno. Što je najvažnije! Moj prvi impuls je bio da je pitam ko su ti ljudi zbog kojih je stekla taj utisak? Ipak, samo sam je podržala u dosadašnjem ponašanju, zato što ne vidim ništa loše u tome.

Ali priča mi nije dala mira ni sledeći dan i počela sam da razmišljam zašto se tako osećam? Roditelj sam osam i po godina i još se dobro sećam perioda kada sam bila samo svoja i kada su sve moje brige bile vezane samo za moje potrebe. Svi roditelji, povremeno, sa setom, pomisle na to vreme, ali ni jedan i to vam potpisujem, ne bi menjao ono što ima za taj život.

Neki će se sad osetiti uvređeni ili će se zapitati kao ja na početku teksta, ali to je prosto tako. Svaka nova životna faza je ireverzibilna i treba je kao takvu prihvatiti. Ono što ne treba raditi je osuđivanje onih koji su u fazi koja je iza ili onih koji su u fazi ispred vas.

Ko kaže da ja povremeno ne zavidim ženama sa ravnim stomacima, isfeniranim kosama i manikiranim rukama? Ko kaže da bračni parovi sa decom povremeno ne zavide parovima bez dece na slobodnom vremenu, vikend putovanjima i romantičnim večerama?

Da, zavidimo vam, ali se ne bi menjali!

Ja volim svoja letovanja sa decom, u istom mestu, tri godine zaredom, u studio-apartmanu gde svakodnevno spremam obroke i čistim.

Ja volim svoje porodične večeri, ušuškana ispod ćebeta sa čajem i pitom od jabuka, dok gledam dugometražne crtaće.

Ja znam da cenim svoj izlazak sa mužem svake prestupne godine i da uživam u svakom zalogaju i gutljaju na miru progutanom.

Ja znam da se radujem druženju sa prijateljima, čak i kada nam deca urlaju pored uha, itd.

Ja znam sve to, zato što sam naučila, zato što me niko nije pitao da li hoću i mogu. Sama sam tako izabrala. Ali nikada neću dopustiti da se zbog nekoga osećam manje vrednom zato što sam roditelj, neću dozvoliti da me snobovski i nadmeni odnos FB „prijatelja“ natera da razmišljam šta bi oni više voleli da vide na mom Zidu. Ako im se ne dopada ono što vide postoji više načina da to izbegnu.

Od svega se može pobeći, ali od sebe samog nikada. Ne morate vi gledati moju decu, moja letovanja, druženja i interesovanja, ali se ponekad zapitajte zašto vam to smeta?

I onako, drugarski, iskreno, odgovorite bar sebi samima.

Biće vam lakše, verujte...

http://www.madison.co.nz/

Kada sam upisala studije psihologije davne 1993. Nisam ni sanjala u kom pravci će me moja interesovanja odvesti. Po završetku studija, prvi poslovi koji su se nudili nisu imali baš puno dodira sa onim za šta sam se konkretno školovala, tako da sam od samog početka shvatila da me čeka još mnogo toga da naučim.

Iz ove perspektive to izgleda uzbudljivo i izazovno, ali tada nisam tako mislila. Spadam u onu generaciju koju su roditelji učili da je dovoljno biti uzoran i dobar đak i da će se društvo pobrinuti da jednog dana to bude i nagrađeno. Realnost je bila mnogo surovija.

Okolnosti u kojima smo tada živeli su nas terale da radimo poslove koji su bili mnogo ispod našeg nivoa obrazovanja i interesovanja. U jednom trenutku mi je sve to dosadilo i odlučila sam da započnem nešto svoje, autentično i meni blisko. U isto vreme internet je sve više okupirao moju pažnju. Osmislila sam i postavila svoj sajt. Sve ostalo je istorija. J

Uskoro su termini social media, cloud computing, SEO, affiliate marketing... postali moja svakodnevnica. A računar i raznorazni gadžeti moje omiljene igračke. Sad kada razmišljam o sebi, posle fakulteta, shvatam da je problem bio u tome što pravo zanimanje za mene još uvek nije postojalo. Trebalo je samo malo strpljenja i upornosti i pravo zanimanje je pronašlo mene.

ICT spring konferencija u Luksemburgu predstavlja sve moje i vaše želje na jednom mestu. Tamo ćete sresti ogroman broj strčnjaka iz ICT oblasti koji će pričati o novim tehnologijama, mobile marketingu, gaming-u , social media, cloud computing-u, startupima… Ukratko, pričaće se o mogućnostima. Agencija Prpepper je treću godinu u nizu, partner jedne od najatraktivnijih ICT konferencija u Evropi.

Meni je on line svet pretstavljao i još uvek pretstavlja jednu veliku avanturu, punu neistraženih mogućnosti za učenje i lični rast i razvoj. Na internetu sam upoznala mnogo interesantnih, pronicljivih i inteligentnih ljudi koji su moja ineteresovanja usmerili u jednom novom pravcu.

Pravcu on line marketinga, pravcu budućnosti.

Izvor sa interneta

Sačeka me jutros tag na FB-u i komentar „Spomenka daj blog post na ovo!“. Pomislim, navikili ljudi da se borim za pravdu i pričam šta mi je na umu pa se šale! ;) Ali kada sam pogledala snimak, imam šta da vidim.

Pitanje:„Šta je zajedničko za Cecu Ražnatović, Suzanu Mančić, Aleksandra Radojčića , Ninu Janković i Istoka Pavlovića?” Reklama za srpsko mleko!

Ne tako davno, za one koji su to već zaboravili, u majčici Srbiji je nivo aflatoksina bio 0,05, ne znam čega, da bi jedan vispreni i nadasve mudri ministar rešio solomonsko pitanje: “Šta učiniti sa galonima zaraženog mleka?”, predlogom da se gornja granica poveća za deset puta!

I vuk sit i krave na broju!

Epilog te priče manje više znate. Dotični ministar, koji je isto to mleko pio pred novinarim, posle se izvinjavao, obećavao vraćanje nivoa otrovne supstance na prethodni nivo i spisak proizvođača i mlekara kada uzorci budu obrađeni u holandskoj laboratoriji.

I dan danas, niti je nivo aflatoksina vraćen na evropske standarde, niti znamo poimence koje mlekare prodaju mleko sa nivoom aflatoksina iznad 0,05. Pristigli rezultati su prikazani kao zadovoljavajući po novom propisu (0,5), ali i pored toga je bilo onih čiji uzorci su imali nivo veći, čak i od tog. Naravno pored svih rezultata su stajale šifre umesto imena.

Skandal je zataškan novim skandalom i drugim problemima kojima ne oskudevamo zadnjih dana, a priča o mleku je aktuelna samo još nekolicini nas. Ja još uvek ne pijem kravlje mleko iz prodavnice, nabavljam kozije od pouzdavnog proizvođača, a ova reklama mi govori da jedan veliki deo ljudi radi isto.

Izgubljeno poverenja kupaca i korisnika se ne vraća tako što se u reklamu stave “majka nacije”, par mladih Montevideo glumaca i jedan on line lik, čisto da se zadovolje svi segmenti korisničke populacije!

Poverenje se vraća izrečenom istinom, izvinjenjem i primenom pravih rešenja.

Sve ovo deluje jadno i providno, ali možda neko i popije ovo Cecino mleko, hoću reći manipulaciju.

Ipak, ona je majka nacije…

Samo nikako da shvatim ko nam je otac?

Unapred izvinjenje, video je zaštićen i zato ga nije bilo moguće postaviti na blog.

Juče sam prisustvovala prvoj Regionalnoj konferenciji Profemine. Dan je počeo turobno, loša prethodna noć, teško buđenje i put “za Beograd!”. I sad bih ja mogla pisati o hotelu Hyatt, odličnoj organizaciji, masovnom odazivu posetilaca, medija, raznih profesionalaca, brojnim gostima iz zemlje i regiona, veštim moderatorima panela, ali neću.

Pisaću o jednom opštem utisku koji sam ponela kući, zbog kojeg još dugo u noć nisam zaspala. Lagala bih kada bih rekla da su mi sve teme bile podjednako interesantne, ali bile su interesantne reakcije učesnika i publike na pojedine teme i komentare. Pričalo se tu o ženskim željama, strahovima, reikiju kao tehnici za oslobađanje od stresa, trudnoći i njenim rizicima, lepoti i estetskoj hirurgiji, ženama od pera, popularnoj kulturi, plesu i modi.

Ono što sam ja zaključila je da žene, bez obzira na sve ono što su postigle po pitanju svoje emancipacije i dalje za to traže potvrdu i priznanje. Agresivnost i “muškobanjast stav” krije nesigurnost. Sve dok jedna obrazovana žena, intelektualka, svoju snagu bude definisala rečima; “Ja sam u književnosti muškarac sa sisama!” to će značiti da se ona na svom životnom putu, nije ni makla od mesta sa koga je krenula.

Ne vidim ništa loše u isticanju svoje ženstvenosti, takođe ne vidim ništa loše u tome što žene svoje, prvenstveno “ženske”, kvalitet mogu da upotrebe za sticanje prednosti. Zar muškarci ne rade to isto, kada su njiovi atributi i kvaliteti u pitanju? Zašto bi se uopšte trudile da budemo jednake sa muškarcima?

Dok se mi, žene, trudimo da budemo jednake, da budemo priznate, prihvaćene, večno lepe i mlade emancipacije neće biti. Treba prosto da dođemo i uzmemo ono što nam pripada na način koji je svojstven samo našem polu i nama samima. Da se ne trudimo da budemo nadrndane oštrokonđe, botoksirana čudovišta, jeftine fufice i ko zna šta još, da bi nas neko voleo i priznao, već ono što jesmo.

Treba da budemo pametne, mudre, nežne, kreativne, rečite, privlačne, zavodljive, saosećajne, senzualne. Treba da budemo ŽENE. Jer ako mi nećemo, niko drugi ne može. Muškaraca je dovoljno na ovom svetu, žene su im potrebne kao kontrateža i uzemljenje. Mi živimo u istom univerzumu, ali u paralelnim svetovima. Ti svetovi se dotiču i podstiču, oni rastu zajedno i pomažu jedan drugom da opstane.

Mi zajednički stvaramo naše potomstvo, bez naše harmonije i ljubavi nema čovečanstva. Oni su naši prijatelji, ljubavnici, sapatnici. Zašto im zameriti nešto što im je priroda dala, a društvo nametnulo? Oni to nisu sami tražili. Isto tako treba da gledamo na svoju ulogu i svoje kvalitete. Kada to bude bilo tako i oni će nas gledati na taj način.

Ne degradiraju nas muškarci, to je samo odraz naše lične nesigurnosti u njihovim očima.

Ti si čovek, ti si žena, ti možeš sve!

http://www.muskimagazin.rs/

Već par dana unazad, sa meni bliskim ljudima, prežvakavam priču o devojkama nekada i sad. Prvi razlog za tekst je to što se zadnjih dana ne može živeti od priča iz VB i seksa koji se odigrao već prvog dana šoua. Dotični kanal pratim malo, a sad još manje, emisiju uopšte. Drugi razlog je izlazak moje sestre u grad, posle dužeg vremena i situacija zatečena na terenu. Ne tako davno nas dve smo prepričavale jedna drugoj koga smo srele, kako je ko izgledao i ta navika se zadražala do danas. J

Ono što sam posle razgovora i razmišljanja sažela u dve tačke je da su dve glavne teme 80% današnjih devojaka:

· - Kako da budem primećena - potreba za eksponiranjem, razgolićenost, prekomerno šminkanje, razne intervencije (silikoni, liposukcije, veštačke trepavice, nokti, umeci...)

· - Kako da nađem momka - nemogućnost da se nađe partner za vezu koja bi u budućnosti mogla da se završi brakom.

Kapirate vezu? Promiskuitet postoji od kada je sveta i veka, neki kažu da se nekad bolje prikrivao, a da smo sada moderniji, emancipovaniji pa se to više pokazuje. Da li se vi slažete?

Ja baš i ne.

Sigurno da je oduvek bilo seksa pre braka, ali mislim da su devojke više držale do sebe, a to pokazuje i potreba da se to sakrije od okoline, da se to uradi sa nekim sa kim je brak „gotova stvar“.

Danas, ne što ne kriju, već su same devojke postale šetajući seks! Odeća ne sakriva ništa, šminka je napadna i sve na njima vršti j... me! I momci to zdušno rade. Onda dođe jedan, pa drugi, pa treći,... u jednoj godini, naravno.

I onda, najednom zakuca trideset i neki rođendan! Devojka počne da se sračunava koliko je njih „pregazilo“ i shvati da bi bilo vreme da se „smiri“ nađe dobrog momka iz poštene porodice, koji voli njene roditelje i želi najmanje dvoje dece i psa. Ako još ima svoj stan ihaaaaj!

E ne ide to tako drage moje. Takav momak se „peca“ sa 22, 23 J dok je guza još visoko, obrazi rumeni, a glas o tebi ne stiže pre tebe same.

Ne kažem da na seks treba čekati do braka, ali ga upražnjavati sa svakim koji naiđe? Zar ne mislite da su upravo tolika ponuda i lakoća dolaženja do istog dovele do toga da momci ne žele duge veze i ženidbu? Naprotiv, momci žele da se momče što duže! A onda, kada i uđu u brak sa četrdeset i pet nastave po starom, zato što se gvožđe kuje dok je vruće, staro drvo se ne savija itd.

Nije to problem od juče, počelo je to još devedesetih sa sponzorušama i siromaštvom, a sve ostalo je legenda. Idoli mladih: Ceca, Jeca, Krleuša i njihovi „jaki momci“, političari, gazde... Kakav uzor su ta deca imala i šta su one shvatile govori to što su im danas uzori Stanija, Ava, Severina!

Prodaj se dobro, isfabrikuj se, tako ćeš nahvatati nekog lovarnog i živećete srećno do kraja života?!

Savremena bajka, sa još bajkovitijim krajem.

Evo i jedan muški TEKST na ovu temu.

Izvor internet

Ne volim da pišem tekstove na trending topic teme, ali želela bih da se osvrnem na par činjenica. Cela kampanja Argeta "Odobrile mame" je od samog početka loša, a zašto?

1. Pašteta, kao namirnica, se ne nalazi na spisku zdravih, bez obzira da li je reklamiraju prave ili lažne mame

2. Argeta je svesna ove činjenice i zbog toga je napravila manipulativan marketinški potez organizujući konkurs „Odobrile mame“

3. Majke kao simbol ljubavi i poverenja stavljene su u vremensku i prostornu blizinu sa ozloglašenim proizvodom

4. Ljudi su i ovako osiromašeni i sa ovakvom reklamom će kupovati nezdrave proizvode sa manje krivice

Zaključak:

Upotreba fotografija lažnih mama u kampanji je za svaku osudu, ali bar nisu ukradene sa nekog drugog sajta, bez pozivanja na izvor, već kupljene. To je veoma česta praksa i kod velikih kompanija. Ali ono što je najgore od svega je upotreba psihološke manipulacije u kampanji, koja je takođe vrlo česta u marketingu, sa tom razlikom što su u ovoj meta DECA!

Svako ima pravo da odluči šta će raditi sa svojim i životom svoje dece, ali nemojte da nam Argetini PR-ovi pričaju bajke o mirisu supe u fabrici i mlevenom mesu u pašteti! Da je to istina jeli bi Argeta bolonjez sos, a ne masni namaz iz konzerve. (Link u prilogu je u međuvremenu skinut, sve reklame za Srbiju su uklonjene. Iz tog razloga na linku je reklama za Mame iz Slovenije)

Svaki prodavac nekretnina zna da treba da namiriše stan vanilom pre dolaska kupca. Zašto? Zato što će ga to asocirati na detinjstvo, baku, kolače, lepe uspomene i zbog toga će želeti da kupi taj stan. Tako da asocijacije, na miris supe, u izjavi korporacijskog PR-a, opet treba da probude ta sećanja kod vas, mene i podstakne nas da kupimo tu paštetu. Kampanja se i dalje nastavlja, rat za tržište se nikad ne završava, ni po cenu zdravlja dece...

Otrežnjujuće, zar ne?

P.S. Ukucajte na Googlu reči dete, pašteta i pretražite slike. Nećete naći ni jednu jedinu fotografiju za ove meta reči. Interesantno.

Пријавите се на: Постови ( Atom )

PORODIČNA ŽENA

featured

Da li verujete lekarima? I zašto?

Knjiga života

Cena roditeljstva

Drop dead #not

ICT spring konferencija ->->->->-> u pravcu budućnosti

Srpsko mleko – istočno od morala, zapadno od pameti

I do it my way!

SRCE mi je puno Tijane!

Zato što su vam Stanija i Ava idoli, zato ste i same

Dve strane paštete

O meni

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava

featured

O meni

ŽELITE DA ME ANGAŽUJETE?

Instagram

NAJČITANIJE

MOJA PISANIJA

HVALA DRAGI ČITAOCI

Autorska prava